Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 10/20/16 in all areas

  1. 57 points
    Веза са темама: - Крај једне лепе идеје или о свачему и ничему... "Поуке" престају да постоје! - Помозимо опстанак и развој највећег православног сајта у Србији - Поуке.орг Поштовани чланови Форума Поуке.орг, драги наши форумаши! Након акције коју сте спровели сви ви, показујући и на тај начин да вам је стало до Поука и да не желите да се овај пројекат тек тако угаси, задовољство ми је да вас обавестим, да је након примања првих прилога, обезбеђен хостинг за наредна два месеца, као и обнова лиценце форумског софтвера коју смо у обавези да платимо крајем сваке календарске године што је цена (невезано за хостинг) стабилног софтвера и на првом месту сигурности овог места од разних хакерских напада и сл. Уважавајући све ваше предлоге које сте изнели на теми, уредништво Поука ће у наредном периоду, надам се врло брзо, изнаћи решења за стално и стабилно финансирање неопходних трошкова на месечном и годишњем нивоу. Као што већина зна, то је (за сада) месечни хостинг у износу од 50 евра и та лиценца коју ћемо бити у обавези да платимо опет следеће, 2017. године. Покушавамо да пронађемо најбољи начин који би "повезао" добровољне прилоге, али и предлог за "Православну продавницу и берзу", штампање и продају промотивног материјала са ознаком Поука (календари, мајице,...), односно могућност донирања путем СМС-а и сл. Уверен сам да ћемо успети у томе. У складу са тиме, трудићемо се и даље, да сви заједно ово место свакога дана унапређујемо новим садржајима који ће бити свима на ползу и који ће нас све заједно утврђивати у ставу да "добро нам је овде бити". Пре неки дан смо извршили успешно бекаповање комплетне базе Форума која има заиста огромну величину, извршено је освежавање наше друштвене мреже Црква.нет, а покренули смо и "Чрчпик", као место где можемо да креирамо наше фото албуме са црквеним садржајем. Поред постојећег садржаја и базе знања коју Форум већ поседује и која се надограђује сваким нашем учешћем овде, подсећам вас и на могућност скидања књига у електронском формату, пројекат "Свето писмо са преводима и упоредним местима", "Упознавање ради хришћанског брака", активности на Фејсбуку на групи "Не псуј Бога!", ваше Блогове, духовне разговоре са оцем Савом Јањићем, "ЖРУ Саветовалиште" и још пуно, пуно тога... Са вером да ћемо се у наредном периоду још више сви заједно трудити да одржимо постојећи и да достигнемо још више нивое и постављање стандарда и образаца како треба да изгледа једна виртуелна заједница верујућих људи, спремних за дискусију, разговор и "Живу реч утехе" и са онима који нису утврђени у вери, онима који трагају и траже исту, онима који нису сигурни у шта и како верују или пак онима који не верују, користим ову прилику да вам се свима још једном захвалим у име уредништва и лично, на свој подршци коју сте нам пружили и пружате. Идемо даље! Благослов Господњи и милост нека дође на вac. Његовом благодаћу и човекољубљем, cвагдa, сада и у векове векова! Амин! И нека вам је свима срећан и благословен предстојећи Божићни пост. Да покушамо сви заједно да уздржањем спрам мере свачије снаге, молитвом и добрим делима порадимо мало на себи за добробит како личну, тако и читаве заједнице. Живи и здрави били!
  2. 47 points
    Justin Waters

    Слике форумаша

    Opet nas je iznenadio bebac rodio nam se mjesec dana prije roka. Sreten Adore, 2.4 kg Bas mi je drago sto je Ayna 20 oktobar, a on 22 oktobar, sto znaci da cemo svake godine 21og slaviti oba rodjendana :).
  3. 42 points
    aliluja

    Слике форумаша

  4. 40 points
    Једино што можемо у овом тренутку да кажемо јесте ХВАЛА БОГУ! Вероватно сте видели да нам је сајт био недоступан два пуна дана, а примећујете да неке ствари (не пуно) фали. Но, добро је прошло, могли смо сви да се поздравимо без поздрава... Успели смо да повратимо сајт, да га средимо колико је могло ( а сређен је 98%) и да се минимално осети штета највећег пада сајта од његовог постојања (9 година мукотрпног рада) Валико хвала и мајстору сервера Мирославу, нашем техничком уренику који је успео да од крхотина сабере сајт. Не желимо да вас умарамо са проблемима, уживајте у највећем црквеном пројектуа и да се сви заједно трудимо да нам дуго, дуго траје. Остаје нам да повратимо Свето Писмо и Црква.нет, а надамо се да ћемо и у томе успети. Хвала Вам што сте писали и интересовали сте се за сајт. Ваш ЖРУ.
  5. 40 points
    Ayla

    Слике форумаша

    Jedna pred put... ispratih moje dijete
  6. 39 points
  7. 38 points
    Милан Ракић

    Осам година ПОУКА

    На данашњи дан, 24. маја 2009. године, српски интернет је постао, није претенциозно ако се тако изразим-БОГАТИЈИ. "Засијала" је једна нова "звезда" која своју светлост шири ево већ осам година у континуитету... Када су оснивачи овог Форума - својеврсне друштвене заједнице православно верујућих људи, али и свих осталих, пре осам година покренули ПОУКЕ - Живе Речи Утехе, нису могли ни да претпоставе колико ће "порасти" и развити се ово наше заједничко чедо. Заслуге свакако припадају на првом месту оцу Ивану Цветковићу који је осмислио са својим сарадницима тада, како би наш Форум требао да изгледа. Али смо сви остали, кроз наредне месеце и године, како смо се укључивали у рад Форума, својим присуством, учешћем на темама, коментарима, текстовима, све новим и новим темама, доприносили расту и развоју највеће интернет православне заједнице на српском језику. ПОУКЕ су за разлику од других (православних) интернет медија, понудиле заинтересованима нешто ново и другачије. Ново и другачије у смислу да се нисмо ограничили само на креирање тема и дискусију око ствари које се тичу вере, него смо се дотицали и осталих тема, друштвених и животних, јер ми као хришћани у ишчекивању будућег Царства, ипак живимо у овом свету и наша дужност је да будемо "со овом свету" и да као такви осмислимо или пак обесмислимо сваку друштвену појаву са којом се сусрећемо. Због таквог става којег смо се од почетка држали, наилазили смо и на прегршт критика. Поједине теме и коментари су наилазили на осуду, сматрани су провокацијама, замерано нам је да нисмо довољно православни, да дебатујемо о неважним темама, да промовишемо некакво "пинк православље", да смо исувише либерални, да смо левичари, секташи, екуменисти, (додај према жељи)... Сви критичари су ипак пренебрегавали једну основну чињеницу, а то је да као и реалном животу; ван овог Форума, ван друштвених мрежа, у Цркви и ван ње, у нашој парохијској заједници и ван ње, међу људима који за себе кажу да су верници, који својим животом сведоче Истину, или онима који се труде или онима који се и не труде зарад свог спасења, или онима који не верују свеједно, дакле свуда око нас - живе толико различити људи. Не можемо све нас "укалупити", али можемо да разговарамо и кроз дискусију објаснимо. Ми смо то на нашем Форуму понудили. Свима. Једина смо интернет заједница, на којој смо прихватили у границама коректне дискусије да "причамо" са инославнима, са онима који за себе тврде да не верују у Бога, у најкраћем, са особама и личностима за које се на први поглед не може рећи да су православни хришћани. И такав приступ је и донео резултат, од којих је можда и најбитнији тај, да је и друга страна почела да нас гледа "другим очима". Суштина није у томе да је "политика сајта" таква да се ми некоме додворавамо, него да живим сведочанством (истина преточеним кроз писани израз), покажемо да бити православни хришћанин данас није ствар "затуцаности" и тамо неких "попова који замајавају народ" и сл. Колико је то добро или не, ствар је свакодневног преиспитивања и анализе. Некима импонује, неки се не слажу са тиме, али сви заједно и једни други, креирамо ПОУКЕ и ову једну мисију у којој сви учествујемо. За ових осам година смо стекли базу од готово 21000 регистрованих чланова, који истина сви не учествују у раду Форума на начин на који се Форуми иначе користе. Дакле, истина је да поменути број чланова није активан у свакодневним дискусијама, али је исто тако истина и да ти људи нису овде дошли "безвезе", е да би се тек тако прикључили нашој заједници. Поред форумских активности, наша заједница заинтересованима има да понуди још прегршт садржаја. Покренули смо православну друштвену мрежу Црква.нет. Покренули смо и свакога дана допуњавамо највећу базу религиозне (и не само такве) литературе-књига и текстова. Осмислили смо начин да помогнемо нашим члановима, неудатим и неожењеним да се путем Форума упознају, те да покушају да се остваре и у брачној заједници. Понудили смо, ангажовањем стручњака из више разнородних области, да форумаши затраже и добију стручне одговоре на многа питања и недоумице. Такође, појединачни квалитети сваког члана Форума понаособ, допринели су и самосталним иницијативама. Самосталним у смислу да није уредништво Форума понудило такав, `ајд да кажем садржај, него су сами чланови Форума препознали неки проблем и одлучили да се самоорганизују и допринесу његовом, ако не коначном решењу што је нажалост немогуће, а оно континуираним радом, вољом и хтењем да се такви проблеми ублаже. Овде мислим на пројекат Жива Дела Утехе, који је покренут пре неколико месеци и који има за циљ да на материјални начин-колико је ко у могућности, изнађе се неко решење и колико-толико се помогне у храни, разноразним потрепштинама и новцу онима који вапе за тиме и на које је њихово окружење, можда не заборавило, али се толико јада и беде намножило код нас, да је сиромашних и болесних све више; а ето, та акција је до сада више пута дала своје плодове... Нажалост, још и ово да кажем, мада ме буде и срамота сваки пут када помињем. Ми и даље нисмо успели да решимо сталан извор финансирања нашег сајта. Финансирања у смислу плаћања закупа хостинга, софтвера и одржавања сајта. Ми јесмо "махали" (како су неки циници међу нама коментарисали) да смо део Мисионарског одељења СПЦ. То јесте чињеница. Али је и чињеница да тај реферат у оквиру наше Цркве нема опредељена средства за финасирање интренет портала који су његов део. Те смо стога у ситуацији да сваког месеца апелујемо на чланове Форума да својим добровољним прилозима помогну нашу мисију. Нажалост, тако је како је и тај апел је опет нажалост (за сада) трајан. Имамо неколико форумаша који су се обавезали да свакога месеца одвоје по неки динар како бисмо платили обавезе, но опет нам је сваки прилог добро дошао како би наставили са радом. И не знам шта бих вам још више имао рећи-и са овим сам вас удавио Желим вам свима здравља и истрајности и упорности да се изборите са свим недаћама које нам живот доноси. А кад свакога дана изборите своју малу победу, да одвојите и по неки тренутак за Поуке и допринесете да Жива Реч Утехе дође до свакога коме је потребна. Срећан нам овај осми рођендан свима. Живи и здрави били на многаја лета!!! Милан Ракић Главни сајт администратор View full Странице
  8. 37 points
    Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић. Прича о смешним миракулима. Има ли нечег интересантног у причи како су се упознали двојица пријатеља? Нема. Моја прича је једнако банална оној Исусовој: Он се шећка по обали и каже: Дођи 'вамо! И тако дођу неки простаци и придруже му се. И иду заједно, причају неке приче и свет мало полуди па се и заљуби у неке од тих прича. И онда имамо вас, који сте хришћани, и који слушају приче о тим миракулима. И те приче, којих има највише у најпростијем Јеванђељу, оном по Марку, служе као неки знаци који нам указују на Господа, да је ту са нама. И ово је једна од тих прича. Али да кренемо од почетка. Блажени Грација се родио 27 новембра у месту Муо (Мулу), на 2 километра од Котора, Црна Гора, 1438, који је припадао тада Републици Венецији. Био је морнар до тридесете године. Живео је у великом сиромаштву, и бродом стиже до Венеције. Након слушања проповеди у Венецији великог говорника августинца Симона да Камерина, улази у Ред као брат лаик. Примљен је у манастир Монте Ортоне, у близини Падове. Манастир је био реформисан и одликовао се великом ревношћу за дисциплину. Тамо је радио као баштован, али је брзо стекао поштовање целе заједнице. Када су друга два манастира из реформе ушли у Ред, конгрегација је и званично успостављена. После 1474 Грација је пребачен у манастир Светог Кристофора у Венецији, где је, према предању, нека мистериозна светлост сијала непрестано изнад његове келије и бројна су се чуда десила кроз његово посредовање. Током једне сушне године, Грација је учествовао у поправци манастирске цркве, где су једну цистерну напунили слатком водом, али која је остала таквом чак и када је у њу продрла морска вода. Са скоро седамдесет година, озбиљно оболе и умре 9. новембра, 1508 на острву Мурано, у Млетачком архипелагу. Његове мошти су пренете и чувају се у Мулу. Папа Лав XIII је потврдио његов култ 1889. Духовно посрнули, богоотступни и злославни Ава Римски је познат по томе да је друг са католицима и осталим грешницима. Кад бејах Ава-пиле, око 2 године, разболех се на смрт. С' опроштењем, дизентерија, 10 месеци. Ваљда је то био предзнак да ћу бити злобник као Арије... И у болници у Старом Бару, католичком леглу, чувале ме сестре францисканке. А Ава ко Ава, и тада је заводио женске особе, па су ме много заволеле јер сам ко зна шта измишљао. Доктори су ме отписали, а моји родитељи неутешно плакали. Као сада неки што се питају зашто Бог допусти да се појави овакав саблазнитељ у српском роду... Што не липса док је био мали... Те сестре су ме изгледа заразиле љубављу ка католицима. И оне су плакале кад су ме моји однели. Одведоше ме до Краљева и тамо оздравих без икаквих објашњивих разлога. Чудо. Јер сам био као неко дете из Абисиније, провидило се кроз мене. Тако причају. Насликах пре 10 година и икону тог јеретика, св. Франциска... Леп светац. Барем мени. У том месту, Муо, код Котора, родио се наш велики стрипаџија Андрија Мауровић. Од њега сам доста учио. Зашто је Андрија Мауровић био бољи стрипаџија од мене? Ево: „Пио сам по десетак литара вина дневно, по два литра најјаче ракије од кукуруза, пушио по осамдесет цигарета, предавао се једнако неумереним чулним уживањима - и тако преко двадесет година, док нисам доспео на руб понора, на границу потпуног растројства и краха. Тек онда, кад ми је већ било четрдесет пет година, успео сам да се тргнем, да бих колико-толико продужио меницу живота“ - изјавио је Мауровић за магазин Старт. Ја пијем као светосавац... Прави аскета у односу на њега, односно слабић!:)) Но, он је после постао аскета, оставио пиће и постао вегетеријанац. Пошто му не сличим по првоме, нећу, вала, ни по другоме. Не одричем се свињчића и зечева:)) Та уметност ми је омогућила да и данас будем жив, мада ми је ћале стално звоцао, кад сам био млад, да ми то не треба, јер за њега је уметник само пропали уметник. Кад сам кренуо у поповство, и тиме сам га разочарао, говорио је: Камо среће да си био пропали уметник па да заводиш женске. Заврших у туђини високе школе, али сам живео од уметности, јер су неки у цркви помислили да је бесребреништво подвиг у коме треба да се подвизавам. Ето, прве неке паралеле са Авом и његовим земљаком, Грацијом. Сиромаси. Мој другар је био августинијанац. Ја сам докторирао на св. Августину, а старац, Викторино Гроси, рече на одбрани да сам постао прави августинијанац... И прва икона која је отишла пре мене за Италију, био је св. Августин. За неког грофа... Увек сам био везан за Августина и Амброзија Миланског, свеца који је и крстио Августина. Елем, 1991, ја као партизановац сам навијао за Звезду. И погађао сам резултате, и говорио да ће Звезда те године да освоји куп. Трајектом сам отишао за Бари да бих гледао утакмицу. Италијани ми се смејали што сам имао звездине шалове, капице, заставице... После утакмице тражили да купе од мене, али им нисам продао. Стопом сам отишао до Рима. Спавао на станици. Хтео сам да идем на поклоњење св. Амброзију, јер сам мислио да су му мошти у Ватикану. А нису. Поклонио сам се св. Петру и другим свецима. Мало ме гледали чудно чувари у Базилици, јер неко прави метаније... Кумовах брату од стрица, крстили га у Ваведењу у Београду. Наденуо сам му име Амвросије. Кад се вратисмо у стан, моја стринка ме пита: Зоћо, молим те да ми кажеш ко је тај Ватикан?! Сањам ја јутрос, долази тај Ватикан и каже ми: Иди, узми дете, треба да се окупа и роди. Шта значи тај сан? Амброзије јој се јавио. Мошти св. Амброзија Отишао сам у Перуђу (ту, близу, у Асизију, мошти св. Франциска, бих на поклоњење) да 2-3 месеца учим италијански. И ту насликам неке иконе, Августина, Николу, и одмах оду. Дали ми у тој салезијанској кући послушање да заливам биљке. После неког доба, дође цио (стриц) Манди, јер он не жели да га ословљавају са падре, иако је свештеник, и каже ми: Какво је ово чудо? Ко ти је рекао да заливаш ону осушену биљку на сметлишту, она процветала! Биљка је била осушена и бачена. Ишчупана из корена. Каже Мандија: Изгледа да је Господ нешто намислио са тобом и твојом госпом. Велика чуда ће се десити за Цркву. Тако нам прорече тај католички поп. Да ли је добро или лоше пророковао, остаје да се види. За сада поцркасмо од глади и сиромаштва, па поменем Господу да не морам да будем баш толико блажен, као овај сиромах и баштован Грација... Други пријатељ, католички свештеник, Роберт Тонсати, који је имао специјализацију овде у Риму, а парохију је примио у Котору, а онда у Мулу, узе да ми наручи икону св. Грације. Ја сам му урадио једну Богородицу пре неку годину. Он је човек побожан. У сиромашној парохији. И уопште, католичка црква у Црној Гори је у јако лошој позицији. Крпе крај са крајем. Мислим да сама црногорска митрополија има више ватиканске донације него КЦ тамо. Митрополит не прича много о томе, а требало би. Та мала католичка заједница је практично од уста одвојила за икону. Роберт ми пише да су бакице плакале кад су виделе фотке које им послах. Блажени Грација, икона на дрвету, 92 x 70 cm. Пошто ми је Роберт пријатељ, а ситуација је таква каква јесте, Ава наплаћује неки минимум за икону. Јер и Ава треба да заради за Небо. На нама се, нажалост, остварило оно блаженство: Блажени сиромашни, тако да су нам те паре дошле више него добро. И помолих се Грацији кад добих те паре, узех неку гребу (не знам како се то на српском каже - тикет који огребеш па можеш да добијеш неке паре) и излете 100 еу. Ја сада могу да се вадим на Достојевског. Човек је, веле, био пророк, али и коцкар. Христос је рекао апостолима: Баци тамо мрежу. Тако гледам на те ствари. Тако ми се додаде за икону. Роберт је имао прво опело неком од криминалаца у ЦГ. И ја сам их имао. То је постало као добар дан у нас. Но, св. Грација ми је послао једнога кога сам заштитио. Сада је ваљда на правом путу. Због разних перипетија не заврших икону на време. Био овде човек са комбијем који је требало да превезе икону св. Грације. И то јутро, субота, није могао да је одвезе (јер је не заврших), паркирао се у Риму код базилике Св. Павле ван зидина Рима (Basilica di San Paolo fuori le mura), и кримоси му опљачкали комби! Икона би отишла! Јер бих је запаковао, а они би узели све. Тако је св. Грација одлучио да ипак оде у своје родно место. Има и кад су га хтели украсти црногорци. Један потплатио неколико црногораца да га украду јер је закључио да му је Грација рођак па би било прикладно да га држи код себе. Није смео платити бокеље јер им то не би пало на памет. Онда, кад су провалили у цркву, и извукли га из нише нису га после могли макнути ни милиметар! Усто почела звонити звона... Сам је један од тих лопова дошао касније код жупника и испричао што се догодило у страху да га не снађе проклетство. Грација је светац сличан нашем Василију Острошком. Они не гледају на вероисповест. Исцељују и чудотворе над католицима и православцима једнако. Василије је помињао папу Климента у молитвама. И „сву римску господу“. Православке долазе и заветују се св. Грацији да затрудне. И поштују завет. Здрави католици поштују и воле Василија. Имамо католике који славе св. Саву на приморју. Стварност је, хвала Богу, много здравија од наших лудила, раскола које необрезани срцем подгревају. Јер, свеци раде. Приближавају људе. И овај мој текст би био незамислив пре 30-50 година... Рекли би: полудео православни поп! И сада има неких који би рекли да сам манијак јер славим и волим католичког свеца! А срећне сам руке, јер насликах и папу Јована Павла Другог, док беше блажен, па га после издигоше у свеца. Верујем да ће исто бити и са Грацијом. Обележио ме је као дете цртани: Ђецо Ивица се зовем, ког нацртам буде жив! Те ме слике воде, воде, у вис, хајте с нама и ви сви!!! Код нас, православаца, сачуване мошти су један од доказа, али не нужни, светитељства те особе. Ја сам целивао Милутинове мошти, родио сам се на његов дан, а он је био више него наклоњен католицима, и био је сексуално врло активан, па се и данас препиремо да ли је имао 4 или 5 бракова, да ли је Симониду облежао као младицу... И остало његово тело. Није био подвргнут балсамовању. Нема ниједног извора за такву тврдњу. Имамо и мошти његове мајке која је била католкиња. И једнако је радила за православне и католике. Света Јелена. Францисканац јој је био духовник. Францисканце је довела у Босну са њеним сином, св. Драгутином. Мошти Блаженог Грације Од св. Василија Острошког, слава му и милост, немамо баш неке мошти. Углавном су кости остале. Али је велики светац и чудотворац. Од Грације имамо очувано тело, слично Милутиновом, али тело коме су зглобови још увек, после 5 векова покретни! Био је покопан у земљи и у влази. Нема лажи, нема преваре. То не може да се направи тек тако. Као што св. Огањ силази у Јерусалиму на Васкрс. Мошти су му жућкасто смеђе, као и Милутинове. Нема очи, јер је то практично прво што страда. Мошти св. Александра Свирског су реткост, ако не уникат. Као и мошти св. Леополда Мандића чији унутрашњи органи су очувани. Или мошти св. Спридона Тримитунтског које имају температуру живог тела. О икони Гледао сам да свеца насликам као јаког човека, кога живот није мазио. Тежак је рибарски посао. Ликом сличи св. Бенедикту Нурсијском, тако га види традиција. Море је лапис лазули, камен који је увек имао вредност злата, а одабрах га да бих приказао преображено море које се помиње у Откр 4, 6. Рибе веселе, јер се Господ игра. Кроз игру се дешава живот. Море је округло, што је доказ да је земља лопта... Иначе, на овој дасци сам био почео да сликам неке рибе, нека сарадња са о. Марком Рупником, али оне се зауставише у фази скице... Сам сам се био питао зашто не заврших... даска је била суђена за ГрацијуJ) А бродови као бродови, плове... Возе нас одредишту. Грација је имао визију евхаристије, цркве која се отвара, Христа који се даје кроз причешће. Зато код мене држи хостију у којој је врт, рај, Христос као Мелисмос. Та визија је невероватна за време у коме се на Западу, али и на Истоку заборавило шта је тајна цркве. Да црква само кроз евхаристију живи. Грација је наслутио ствари које ће се десити 5 векова после његове визије. Овај црвени зрак цепа цркву као што је Распеће поцепало на пола завесу у Храму и отворило људима улазак у Светињу над Светињама. Ту визију сам хтео да повежем са Богородицом која даје св. Гаетану из Кјетија (давно урадих његову икону) малог Исуса. Сада прочитах да га је канонизовао 12. новембра (на мој рођендан) папа Климент X, кога је спомињао у молитвама св. Василије Острошки. Гаетано је једној августинијанки писао о својој визији, а виђење је имао у базилици Санта Марија Мађоре, коју редовно обилазим... Да не бих затравио... Живот није Кабала. Ствари се једноставно дешавају, а ми онда можемо да нешто верујемо или не. Нисам испричао много других ствари. Гаетано је светац „специјализован“ за божански промисао и љубав. Грацијино присуство је и физичко. Међутим, нема присиле. Јер љубав је инвестиција, нада и поверење. Некоме се чини да Бог кроз мале ствари плете неку мрежу, прича приче. Неко ће све одбити у блоку. Некоме је крст Христов саблазан. Неко се чуди Павлу који је ишао го, бос и гладан... Бивао пребијан. Али је његова инвестиција била огромна, зато се вратила кроз поштовање које нико не може да негира, јер је то оно чињеничко.
  9. 37 points
    Paradoksologija

    Слике форумаша

    Još jednom čestitam! Sad moram i ja da podelim: ja sam proslavila rođendan, a onda se dva dana kasnije hitnim carskim rezom u sred 8. meseca rodio naš treći malac. Ovde se vidi kakav je patuljak bio u inkubatoru i u kakvo je zdravo i veselo dete izrastao samo nekoliko meseci kasnije. (Sličicu napravila Olivera Živaljević iz Urduženja roditelja prevremeno rođene dece)
  10. 36 points
    Лидија Миленковић

    Слике форумаша

    Ако ме виду Дарвинисти, о'ма ће ме удену у ону њину теорију
  11. 36 points
    aliluja

    Слике форумаша

  12. 36 points
    Vesna Milovic

    Слике форумаша

    Kuća Đure Jakšića letos na slikarskoj izložbi
  13. 36 points
    Natasa.

    Слике форумаша

    Photo by @Danijela
  14. 35 points
    Зоран Ђуровић: Митрополит Николај на Теорију еволуције Митрополит Месогејски и Лавротикијски Николај је један од ретких на светском нивоу истакнутих научника који је у мантији. Пре него што се посветио Богу владика је био научни консултант при Националној ваздухопловној и свемирској администрацији САД (NASA) и био је познат по својим иновационим истраживањима у области астрофизике, механике, медицине и биоинжењерије. На челу је првог Центра за биотику и деонтологију у Грчкој и председник је Синодалног комитета за биоетику Јеладске Цркве. На Харварду је магистрирао астрофизику и докторирао медицинску технологију, у Солуну докторирао теологију. Као хирург је смислио помоћни метод при операцији срца. Оставивши НAСА-у и велики академски успон отишао је на Свету Гору да се замонаши. Након извесног времена изабран је за епископа и данас је митрополит Месогеје и Лавротике, наставио је да се бави научним радом. У једном интервјуу одговара на Теорију еволуције. Одломак се налази у књизи Αν υπάρχει ζωή, θέλω να ζήσω (If Life Exists, I Want To Live), translated by John Sanidopoulos. Текст је кратак и јасан и добронамерним људима у цркви говори довољно какав став би требало имати око теорије еволуције, јер га предлаже човек који је ауторитет како у научном, тако и у духовном. Моја маленкост до речи потписује овакав приступ. Питање: Као особа која верује у Бога, какав је ваш поглед на некога ко жели да се бави савременим истраживањима, посебно онима која ипак на крају изазивају Бога, као што је генетски инжењеринг, космологија или неурологија? Одговор: Истраживање које се спроводи да би оспорило Бога, болује од предрасуде. Истраживање се врши да би се открила научна истину. Какав би био проблем са неким ко желе да прошире хоризонте својих мисли и знања? Богу се на тај начин боље прилази. Бог није идеологија коју би требало да свим средствима бранимо, него ми верујемо у Њега, јер је Он Истина. У том смислу, чак и научна истина открива га. Ако је Он још увек за дискусију, време је да сазнамо више о њему. Верник који се боји научног истраживање, боји се истине. Можда је он верник који не верују. Питање: Шта бисте рекли о теорији еволуције? Зар она није у супротности са учењем Цркве? Одговор: У вези са овом темом, учење Цркве се заснива на инспирисаној књизи Постања. Она није књига о физици или биологији. Важна ствар о којој се говори није да ли је Бог обликовао човека од земље и где ју је нашао, него да је човек направљен «по слици Божијој и налику». Све остало спада у детаље. Како наука може да поткопа ово? Осим тога, ако наука побољшава наше разумевање овог света и нашу слику о Њему, зашто би то било изазивање Бога? Највише што можемо рећи је да боље разумемо неке ствари. Човеково наликовање на Бога, а то је да смо начињени са божанским животом и угравирани са циљем да наликујемо божанству, то наука не може да промени. Иако неки научници то могу са арогантношћу да покушавају да провоцирају. Питање: Дакле, није битно да ли човек потиче од животиња? Одговор: Оно што је битно је божанско порекло човека и његов однос са Богом, наиме да нас је Бог створио, а не како нас је створио. Такође, није опасност да човек потиче од животиња, већ могућност да ћемо завршити као они: «Људи, упркос њиховој части, не претрајавају, они су као звери које нестају» (Псалам 49:12). И док је наш циљ да будемо као Бог, зашто покушавамо да докажемо да смо животиње? Проблем, дакле, није научна потврда еволуције, него залагање за болесног тумачење исте. Ово последње не доказује непостојање Бога, него потврђује острашћену кратковидост човека. Заменити божанску сврху са једном несмотреном дегенерацијом на животињу! Чак се ни животињама то не би допало. Питање: Али имамо битних сличности са животињама и треба да се одгонетне њихова важност. Одговор: Интересовање за нашу сличност са животињама изненађује ме. Када би било сличног интересовања за наш афинитет са Богом, колико би била другачија ствар! Ваљало би да откријемо значење овог афинитета. Што се тиче животиња, сигурно има сличности. Наше тело на овај или онај начин, подсећа на тела виших примата. Ми се чак можемо учити на основу инстинктивних врлина животиња. Имамо много примера који се налазе у Светом Писму. Христос каже у Беседи на гори да «гледамо на птице небеске» и на који начин можемо да их имитирамо. Али, шта је битно у нашем разликовању у односу на животиње? Човек је психосоматско биће. Ово је извор његове вредности. Време је да окренемо пажњу са наше сличности са животињама ка могућности наше сличности са Богом.
  15. 35 points
    Милан Ракић

    Божићна порука ЖРУ!

    Драги наши, У име уредничког тима и лично, честитам вам празник Рождества Господа и Спаса нашег Исуса Христа са жељом да нас све здравље служи, а за све остало ћемо се већ уз Божију помоћ и сами потрудити. Сетимо се и данас, као и у све дане што би требали, оних "невидљивих људи", оне наше "најмање браће", потребитих, који празник дочекују у условима који нису као што нас већина има. Оних који немају слободу кретања и достојанственог избора, првенствено на Косову и Метохији, те Републици Хрватској, као и сиромашних и болесних, бескућника,... А свакоме је Божић... Желим такође да се захвалим свим члановима Форума на раду и развијању ове наше агоре. На култури дијалога, која истина није увек на највишем нивоу, али која је у поређењу са огромном већином оваквих портала на веома високом нивоу, што је, уз обиље тема о којима се овде дискутује, наше заједничко "благо" по којем смо познати. И у наредном периоду, очекујем да ће се нашем "стаду малом" придруживати још људи који, без обзира на тренутну актуелност појединих дневних тема, на нашем Форуму могу пронаћи одговоре на многа питања наше вере и спознати и добити ону "живу реч утехе". Још једном, срећан вам и благословен празник. Христос се роди!
  16. 35 points
    Никола Поповић

    Слике форумаша

    Eto kako poznanstvo na forumu pomogne da kad se nadjemo u prelepom Petrovgradu budemo docekani domacinski! Za dragu Joanu nemam reci!
  17. 34 points
    Џуманџи

    Слике форумаша

    Њу јир, хаус едишн:
  18. 33 points
    evo, prvo sto mi je doslo do ruke, moj covek i ja...
  19. 33 points
    Трансформација
  20. 33 points
    Juanito

    Слике форумаша

    друштво с четири континента
  21. 32 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Данас на дан иконе Пресвете Богородице Страдалне, ето, баш у њеном храму, пред њеним престолом, на Новом Београду, у цркви Светог Симеона Мироточивог, случај је хтео, да лично упознам нашег Драшка. Али пошто слика говори више од 1.000 речи, ево слика! Ето, Драшко се причестио, патријарх Иринеј је пререзао славски колач, ми се сликали код иконе Пресвете Богородице "Страдална" која се данас слави, са уљем и маслом са јучерашњег Јелеосвећења, узели нафору... Шта да вам кажем, слике нека причају.
  22. 32 points
    Данче*

    Слике форумаша

    Princip je isti, sve su ostalo nijanse..
  23. 32 points
    Драшко

    Слике форумаша

    Kupila mi žena u Škotski ovaj šal spreman sam za sledeću sednicu nastavničkog veća
  24. 32 points
    Ayla

    Слике форумаша

  25. 31 points
    Tavita

    Слике форумаша

    Да не буде да се само бечим
  26. 31 points
    aliluja

    Слике форумаша

  27. 31 points
    Моја (наша) прича је јако компликована. Размишљала сам да ли да је напишем... и одлучила сам да ће можда неком бити на корист. Ја сам била „дивље“ београдско дете. После гомиле различитих глупости, и да не давим сада с тим делом приче, спасила сам се од свега тога и „смирила“. Богу хвала. А онда упала у другу клопку. У клопку „пожељног“ додворавања свету. Касније сам све то схватила, тада ми то наравно није било јасно. Да бих вероватно показала и доказала да сам постала добра, уклопљена и да сам се стварно „смирила“, ушла сам у везу са особом која је била „добра прилика“ и коју сам „заволела“. „Фин“ младић. И патила не признајући себи да то није то, него сам још и корила саму себе да измишљам и да је то све сасвим ОК. Та нека „љубав“ која заправо, сада знам, то није била. Све је ишло својим, нацртаним, од света препорученим путем. Завршавали смо факултете и спремали се за брак. Угушена, једину радост сам налазила у свом најбољем другу, који је такође био у сличној вези. Ноћима смо разговарали, све своје успехе, радости, туге, све смо делили, смејали се када никоме није било смешно, разумели се само погледом. Осетили „на даљину“ када онај други није ОК. Ћутали сатима. Тражили се међу гомилом људи на некаквим прославама, били нераздвојни. Волели се, а да тога нисмо били свесни. Или јесмо, али то није било могуће, нисмо то могли да пустимо, јер свет.... И тако. Тако сам се удала. И истог дана, као да ми је неко опалио шамар а затим ме убио. Направила сам ужасну грешку. Ужасну. Удала сам се за погрешног човека. После десет дана агоније, у четири сата ноћу, спаковала сам своје ствари у једну торбу, позвала такси и отишла. Попела се на други спрат и куцнула на врата. Он је отворио врата и без речи ме је загрлио. Тако смо стајали, не знам, читаву вечност. Није било потребно ништа да се каже. И ето нас. Борба коју смо тада пролазили, одбацивање од света, осуђивање, етикетирање, свашта, све је то било претешко али не и довољно да нас раздвоји. Ја знам да је то што сам урадила грех. И знам шта сам прошла због тога. Али мој човек је мој дом, и не постоји ствар коју не бих урадила за њега. Неко ће нас осудити, неко нас осуђује и даље. Ја то не могу да променим. Само знам да ми „свет“ није желео добро. Из једне туге угурао ме је у другу, а ја сам из страха да не склизнем заправо из све снаге ускочила у бунар. И ето нас. То је та прича. Из те приче израсла је једна друга, коју сам већ написала овде на форуму али ћу је поновити. Волела бих да својим младим пријатељицама, овде, на овој нашој благој друштвеној мрежи, нешто кажем. Удајте се из љубави. Верујте ми, ова одлука, да се удате из љубави, носиће ваш живот. Живот који ће бити препун изненађења, различитих тренутака, различитих искушења. Некада већих, некада мањих, а некада готово неиздрживих. Готово, али не и неиздрживих. Љубав према вашем човеку водиће вас, онако како је добро за обоје. Ако будете волелe свог човека, никада нећете бити саме, чак и када будете биле толико усамљене да ће вам се чинити да сте камен у пустињи. Ваша љубав према вашем човеку ће вас мењати, изгубићете пркос, понос, саможивост, себичност, лењост. Тежак дан вас неће ломити, напротив, даваће вам невероватну снагу. Издржаћете све. Постаћете боља особа. Кроз љубав према вашем мужу заволећете још пуно других људи. Ваша љубав ће се ширити даље, и даваће искру неким новим љубавима, неких других људи, вашим пријатељима, фамилији, колегама, познаницима. Биће искушења малих, лаганих, свакодневних, али биће искушења која ће вас лупити у чело, оборити на под и скакaти по вама, вући ћете се поломљенe, нећете знати шта вас је снашло. Нећете знати где сте. У том тренутку, ваша љубав ће разгорети молитву, чак не ни за вас, иако ћете бити у јадном стању, него молитву за вашег човека, за ваш брак, за ваше заједништво, да траје док вас Бог не растави. То ће бити ваша молитва, да траје док вас Бог не растави. Само ваша љубав ће бити способна да изнедри ту молитву. Нико и ништа друго. Само ваша љубав, као крик ка Богу. И да, Бог ће вас сачувати. Кроз љубав према вашем човеку боље ћете разумети своју децу, више ћете волети своју децу, изградићете срећне људе који остају за вама. Гледајући вас, они ће даље ићи кроз живот љубављу. Све ће им бити много лакше јер ће их грејати љубав родитеља према њима самима, али и љубав коју ће запамтити, између маме и тате. То ће бити утеха, то ће им бити пут, то ће их грејати у леденим данима овог суровог света. Ако се удате из љубави, ви ћете лепо старити. Волећете сваку промену на свом човеку. Волећете све боре, знаћете их напамет. Волећете седе које се појављују у његовој коси и смирено ћете се осмехнути када будете схватили да ваш човек стари. И некако, у тим тренуцима, волећете га још дубље. А волећете и себе, остарелу. Само љубав према човеку може бити добар пут у брак. Молим вас, удајте се из љубави. Александра
  28. 31 points
    JESSY

    Слике форумаша

    sa vecerasnnjeg koncerta naseg Draleta.... nadam se da prepoznajete nasu forumasicu...(Dzu)
  29. 31 points
    Поштована браћо и сестре, чланови Форума ЖРУ! Дужност ми је да вас обавестим да је дошло до неких промена у уредничком тиму! Наш досадашњи уредник-Глобални модератор Гризли Адамс је постављен за Администратора ове агоре, док је наш дугогодишњи члан (под форумским именом) Хуан, постављен за уредника, односно Модератора нашег Форума. АДМИНИСТРАТОР МОДЕРАТОР ЖРУ У име уредништва и лично, желим им што мање перипетија. Гризли и Хуане, срећно и успешно вам било - На многаја лета!
  30. 31 points
    АлександраВ

    Слике форумаша

    И једна мало озбиљнија (после рвања са Милицом у колима, потпуно искривљених очала )
  31. 31 points
    Данче*

    Слике форумаша

  32. 31 points
    Ayla

    Слике форумаша

    Živjeli!
  33. 31 points
  34. 30 points
    AnaLaz

    Слике форумаша

  35. 30 points
    Јелена011

    Слике форумаша

    Moja dusa i ja, u povratku sa mora napravismo pauzu za vecericu u Visegradu
  36. 30 points
    Dominika

    Слике форумаша

    Ја у Шкотској пре 2 седмице
  37. 30 points
    Пошто ми је @Сања Т. упитила челенџ на оној теми о фотографијама дана, ево да и ја испричам своју историју. Дакле, најприје да вам свима упутим извињење на недостатку романтике, али ја заиста немам појма како и када сам упознао тј први пут срео своју супругу (а ни она). Упознали смо се преко заједничких пријатеља/кумова који су били у вези (она је, нормално, била пријатељица од куме, а ја пријатељ од кума). То би могла бити нека 2003. година, отприлике. Дакле, осим недостатка сјећања на први сусрет а самим тиме изостанка љубави на први поглед и лептирића у стомаку, нисмо се нешто ни претјерано дружили а ни сретали првих пар година, да бисмо, пар годиа касније, прво почели да се срећемо, а касније заједно идемо на концерте 357 који су, свако мало гостовали у Бањалуци. Али и то је било онако другарски, између тих хепенинга се нисмо ни видјели ни чули, углавном. Елем, све је почело након једног концерта Хладног пива, када смо договорили кафу, на коју смо чекали једно мјесец дана усклађивања термина. За мене је и тада све било пријатељки, негдје у то вријеме отприлике доживио корпирање и педалирање катаклизмичко епских размјера од једне сестре (сестре из цркве, а и сестре јер је ракла да на мене гледа као на брата; не у Џејми - Серсеи Ленистер фазону). Тако смо ми ишли по кафама, излетима, манастирима, кинима... отприлике од августа до октобра док мени није постало јасно шта се дешава и шта осјећам. Е, ту се тачно сјећам тренутка, једне рано јесење, благо прохладне вечери у рафтинг клубу Кањон, приче готово од ријечи до ријечи и најљепших плавих очију и како су се мени буквално отвориле очи и како сам помислио да је све оно што сам икада тражио на погрешним мјестима (погрешним људима тј женама) ту испред мене. Наравно, пошто сам изузетно смотан када су жене у питању, требало ми је до октобра да предузмем одлучујући корак, а и тада га је она предузела И данас ми зна приговорити у смислу :" Да сам ја чекала на тебе, и би се сада дружили." И сада иде оно најбитније, послије свега 3 седмице "правог" забављања, ја одем у Русију на 10ак дана, да будем крштени кум сину од пријатеља који се тамо "удао". И ту негдје, држећи малог кумића у наручју док сам му давао флашицу млијека сконтам како бих и ја хтио то исто. И код свете Матроне купим прстен са плавим полудрагим каменом у боји њених очију. Плашио сам се мало да ће помислити да сам луд ако је запросим након једва мјесец дана везе, па сам то планирао учинити накада касније. Међутим, ту је опет моја смотаност дошла до изражаја: док сам из торбице вадио друге поклончиће које сам спремио за њу, на под ми испадне и прстен. Па када је већ испао, сагнем се да га подигнем и ето прилике, када већ клечим да упутим судбоносно питање. Тако се заручисмо послије само мјесец дана везе. А ево и слике, чисто да не помислите да измишљам, као ономад када сам био у вези са измишљеном дјјевојком док ме није преварила са измишљеним пријатељем
  38. 30 points
    NinaSavic

    Слике форумаша

  39. 30 points
  40. 30 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

    Традиционално окупљање пензионисаних припадника некадашње Групе за летна испитивања Ваздухопловног завода "Мома Станојловић" Батајница (ГЛИ ВЗ "МОСТ"). Са поносом истичем да су људи са ове слике, а након генералног ремонта ваздухоплова у Заводу, "стисли петљу" (што нам је и био посао) и извршили пробне летове и реглажу СВИХ летелица (авиона и хеликоптера), које и данас лете у нашој војној авијацији... За квалитет фотографије, заслужан је "пензионерски стандард" , јер "просто нас срамота колико нам добро иде". Нек` смо живи и здрави!
  41. 30 points
  42. 29 points
    Марина Савковић

    Слике форумаша

    (уживо пренос) Седимо неки дечко и ја поред њега. Слушам оца Арсенија како прича нешто као да Енглези нису знали да причају, да су били мутава хорда северњачка у време када су увелико постојале древне цивилизације. Он заспао, каже да све то већ зна...
  43. 29 points
    Данче*

    Слике форумаша

    Софија и ја!
  44. 29 points
    Зосима

    Слике форумаша

    Ово је ретро фотка сабора форумаша "Верујем",из капеле у студењаку а поред оЂаковца и о Вукашина, можете препознати и Марјановића,Јуанита,Милан Николића и мене...
  45. 29 points
    Рапсоди

    Слике форумаша

    Juče na Kolarcu na koncertu violiniste Nemanje Radulovića
  46. 29 points
    Снежана

    Слике форумаша

    Где сте мачићи???
  47. 29 points
    Predivne vaspitacice iz "mog" vrtica i ja na proslavi povodom Nove godine
  48. 29 points
    aliluja

    Слике форумаша

  49. 29 points
    aliluja

    Слике форумаша

  50. 28 points
    Dominika

    Слике форумаша

    Vrbica/Cveti
×