Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

За чланове нашег сајта покренули смо лакши и једноставнији начин да приступе "Кани Галилејској" - месту за упознавање ради хришћанског брака. Дакле, место је затвореног типа и искључиво је за браћу и сестре који траже место за упознавање и дружење. По придруживању обавезно погледајте Правилник.

ЛИНК КА КЛУБУ

 

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 08/10/17 in all areas

  1. 26 points
    Икар Губелкијан

    Слике форумаша

    Lovćen letos, kosa malo raštrkana zbog šešira, al ajde
  2. 26 points
    Кратос

    Слике форумаша

  3. 22 points
    Адриана92

    Слике форумаша

    Послато са HTC Desire 626G dual sim користећи Pouke.org мобилну апликацију
  4. 19 points
    Рапсоди

    Слике форумаша

    Планински,језерски,и пећински туризам ове 2017. све о једном трошку.
  5. 19 points
    Таша

    Слике форумаша

    Пре десетак дана у Мудраковцу, са оцем Иваном и дивном му породицом ( ja сам ова десно са својим чедом )
  6. 18 points
    goranger

    Слике форумаша

    @Goku @Почетник
  7. 18 points
    Vladan3

    Слике форумаша

    Видиковац изнад изворишта реке Грза.
  8. 15 points
    Juanito

    Слике форумаша

    Неки гастоси се олешили у кафани.
  9. 15 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    И ми смо били. Продавали свеће за славу, 26.7.2017... ... ја звонио.
  10. 15 points
    Сања Т.

    Слике форумаша

    Za dobru sliku ocigledno, nisu uvek potrebni dobar objektiv i veliko iskustvo....dovoljna su dva prekrasna osmeha.
  11. 13 points
    Зосима

    Ко је Христос?

    Да сам ја тај млади неупућени лик,који нема појма о вери,а да ми рецимо "Грешни слуга" презентира своје виђење,ладно бих му рекао : "брате на чему си,дај и мени мало " .... Мислим да та хеви теолошко светоотачка терминологија није продуктивна,и тешко или никако допире до некога неупућеног,поготово младог урбаног клинца... "Исус је један супер лик и пријатељ,који ће ти се увек наћи у невољи и радо помоћи"...бих ја рекао онако из прве руке неком тинејџеру...
  12. 13 points
  13. 11 points
    Жељко Ињац: Црква, Косово и дил са Америком Facebook Twitter Положај СПЦ на КиМ је углавном уређен Ахтисаријевим планом, који је Косово у целости прихватило када је проглашавало независност иако тај план није прихватила Србија.Ахтисаријев план даје Цркви једну врсту широке аутономије од косовских власти у сваком погледу. У једном делу, то је оно што су у међувремену добиле и остале верске заједнице на Косову (ослобађања од пореских давања, заштита од упада државних органа и слично), али има и специфичности. Тако су најзначајнији верски објекти СПЦ заштићени Законом о специјалним заштитним зонама, који забрањује било какве активности у том појасу без дозволе Цркве. Ахтисаријевим планом је предвиђено и да Црква има пуно право располагања својим верским објектима и покретним културним благом, што значи да Цркви никаква дозвола косовских власти није потребна за било какву градњу или уређење црквених објеката. Међутим, ово последње пренето у садашње косовско законодавство у процесу завршетка надгледане независности Косова 2012. године и фактички више и не постоји. Положај Цркве на Косову зависи искључиво од међународне заједнице и колико је међународна заједница у стању да изврши притисак на косовске власти. Ово је у прошлости често зависило и од тога ко су ти Албанци са којима међународна заједница на терену мора да ради. У последње време, права која је СПЦ имала као гарантована се све чешће доводе у питање од стране косовских власти, а косовски правосудни и административни систем једноставно не функционишу кад су права Цркве у питању. Тако имамо већ епски случај имовине манастира Високи Дечани. После више од деценије ипо, манастир је добио пресуду уставног суда Косова која потврђује имовину манастира над 23 хектара пољопривредне земље и шума. Али одмах после те одлуке, састала се скупштина општине Дечани и једноставно одлучила да је та одлука уставног суда Косова нелегална и да они неће да је спроведу јер је против интереса тамошње популације. У јавности се све чешће чују гласови људи из апарата власти или из Скупштине Косова да Српска Православна Црква на Косову има „превише права“ и да то иде на штету косовских Албанаца. Чују се приче и о милионима евра које се наводно издвајају из косовског буџета за Цркву и тако додатно ствара утисак у косовској јавности о мегаломанији и специјалном положају Цркве, иако су то средства Европске Уније и САД која су донација, да би Косово платило оно што је срушено у мартовском погрому 2004. године (овим се лажним аргументом користе и поједине зилотске скупине код нас кад испада да Цркву финансира Влада Косова, али о њима нећемо сада). Како је изгледно да ће крај унутрашњег дијалога да донесе неку врсту правно обавезујућег споразума са Косовом, што Немачка одавно тражи од Србије, сконцетрисаћемо се на ту могућност. Поред тога, како се стално говори о специјалном положају Срба на Косову и специјалном положају Српске Православне Цркве на Косову као резултат тог правно обавезујућег споразума, обрадићемо и те могућности. На првом месту, не постоје никакве гаранције које може било ко да нам пружи да ће Албанци поштовати било шта што обећају или потпишу. До сада су се небројено пута свечано обавезивали међународној заједници у погледу права Срба или Српске Православне Цркве, и то сваки пут кршили. Постоје и писмени споразуми у Бриселском процесу који их обавезују на одређене ствари, и сваки пут су или избегли да то уопште примене, или су у процесу примене ствари измењене толико да им се изгубио сваки смисао. Напади на права Срба и на права Српске Православне Цркве трају непрекидно, а на терену се та права обесмишљавају разним закулисним радњама. Не треба ни помињати да је будућа Заједница српских општина прво обесмишљена пред косовским Уставним судом уклањањем пар најбитнијих овлашћења, и да ни такву, крњу и обесмишљену Заједницу српских општина, косовске власти и даље не желе, и саботирају примену споразума. Уместо да донесу законе на које су се обавезивали и писмено и усмено ко зна колико пута и тиме права СПЦ из Ахтисарија пренесу у потпуности у косовско законодавство, на Косову се води дебата о умањењу права СПЦ, јер их СПЦ има „превише“. Сви су већ заборавили да су се на поштовање тих права обавезали да би добили независност, или фамозне гаранције које су косовске власти јавно дале приликом аплицирања за Унеско. Шта би онда Срби или СПЦ добили потписивањем правно обавезујућег споразума са Косовом? Ништа. Не постоје никакве гаранције да би се било шта од тога спровело на терену, а и ако би се у првих пар година и спроводило, не постоје никакве гаранције да се каснијим радњама не би обесмислило или потпуно укинуло. Ни садашњи споразуми се не примењују од стране косовских власти тамо где њима не одговара, а гарант примене тих споразума је ЕУ. Ако приметимо да они који на власт на КиМ могу да дођу већ после следећих избора (Самоопредељење) јавно причају да нема никаквих специјалних статуса за било кога, имаћемо ситуацију да потписујемо споразум по ком бисмо Косову дали све оно што им недостаје (војска, затварање институција Србије на КиМ, неповредивост спољашњих граница и несметан улазак у међународне организације), а да бисмо добили гаранције за које знамо да ће сигурно да буду прекршене. У том случају, наше евентуално непризнавање Косова као државе више не би значило апсолутно ништа, јер бисмо тиме до краја заокружили косовску независност. Са друге стране, сем што би заокружила косовску независност, Србија апсолутно ништа не би добила споразумом. Није никаква тајна да ЕУ неће да се проширује макар још седам или осам година и да су шансе да Србија уђе и ЕУ минималне. Оно што се код нас прећуткује јесте да нама за улазак у ЕУ највећи проблем није Косово, него наш правосудни систем, са којим се ниједна власт још од 2000. године није ухватила у коштац, и за чије нам сређивање треба макар десетак година, и то ако почнемо да радимо одмах, системски и непрестано. Дакле, споразум са косовским Албанцима нам не би донео било какве користи, а има потенцијал да Србима на КиМ и СПЦ направи додатне главобоље. Шта је онда алтернатива? Ако избацимо глупе спинове да је алтернатива оваквом споразуму рат, што нико нормалан и не помиње, можемо разматрати опцију о споразуму. Али не са косовским Албанцима, него са САД. Америка је једина снага којој је остао утицај на косовске Албанце, и једина реална снага која данас на КиМ може да заштити преостале Србе и СПЦ уколико им је то интерес. То је истина ма колико то било јерес рећи. САД су и држава којој би предложено пресецање косовског проблема можда и најмање одговарало, из хиљаду разлога за које је овај текст прекратак али је довољно рећи да они своју моћ базирају на изазивању и одржавњу криза. Потребан нам је јасан и јак споразум са САД. Споразум који би додатно учврстио већ постојеће јаке везе између Србије и САД, и који би дао Србији још коју годину да ојача и да онда економски и свакако другачије ојачана ступи у преговоре о статусу. Тај споразум би било и много лакше продати нашој јавности него било какав коначни споразум са косовским Албанцима. Тај споразум, за крај, је једино што би и нашим људима на КиМ, и самој СПЦ, дало реалне гаранције опстанка, па чак и напретка. Све остало је потпадање под притисак највеће европске државе Немачке, која своју економску снагу по сваку цену жели да претвори у политички утицај, овај пут преко наших леђа. Осим тога украјинска криза и криза миграната као и друге кризе које расклимавају ЕУ показују да Немачка нема контролу над догађајима и да није «играч» са којим треба дугорочно рачунати. Жељко Ињац, Видовдан http://www.vidovdan.org/2017/08/10/zeljko-injac-crkva-kosovo-i-dil-sa-amerikom/
  14. 11 points
    Десна рука Светог Саве и фреска Бели анђео. Све фреске у манастиру Милешева, су видно оштећене, осим Белог анђела. Како?; Зашто? - не зна нико.
  15. 11 points
    2. станиште белоглавог супа у Европи, кањон реке Увац
  16. 11 points
    Vladan3

    Слике форумаша

    Још само да се малчице опаметимо...
  17. 11 points
    Sasa2000

    Слике форумаша

    Fotografije iz januara ove godine ...
  18. 10 points
    Знате када су деца престала да љубе руке старијима? Кад су старији престали да их благосиљају. Дакле, уместо хришћанског поштовања и молитве "морање" без љубави. Тако и у браку: докле се један држи за део "да жена слуша мужа" а не види други део "да воли жену као себе" нема ништа од тога. Супротно, док жена не заволи мужа као што је Богородица заволела Бога и у мужу не види икону Божију, неће бити послушна... Ал' зато - зна се у Тројици ко има иницијативу.... Мушкарци будите Очеви, па ће вам и деца бити Синови а жена Дух Свети, утешитељ који је свуда присутан и све испуњава, ризница добара и давалац живота. Познато?
  19. 10 points
    Овде је проблем што феминисткиње и савремени мушкарци (део) под "патријархалним" васпитањем не подразумевају православно устројен патријархат, већ балкански нус-производ истог забележен у скоријем народном сећању као хомо-балканикус. Зато и јесмо ту где смо, јер бркамо основне ствари.
  20. 10 points
  21. 10 points
    Ayla

    Слике форумаша

  22. 9 points
    Ne, ti nisi hedonista! Šta hedonizam jeste, a šta nije? Kako hedonizam još od svog nastanka (prvi teoretičar hedonizma bio je Sokratov učenik Aristip, 435. do 356. p.n.e) nailazi na osudu i predrasude, treba preispitati šta hedonizam jeste, a šta nije. Čak i u Rečniku filozofskih pojmova pod pojmom hedonizam autori ističu da se atribut „hedonistički“ često koristi u omalovažavajućem kontekstu. Ovaj tekst će pokušati da ispravi viševekovnu nepravdu prema hedonizmu i da čitaocima prometejski da vatru koja im može služiti. Ataraksija, eudamojnizam i utilitarizam: ili šta hedonizam jeste Epikur (341-270 p.n.e) je tvrdio da je zadovoljstvo najveće dobro. Zalagao se za trajno zadovoljstvo koje je posledica duševnog mira. Uživanja je delio na telesna i duhovna i ovim drugim je davao prednost. Smatrao je da istinski mudrac sebi ništa ne uskraćuje, ali da se ne ljuti na sudbinu i ne jadikuje zbog nečeg što nema ili što mu je uskraćeno. Zalagao se za ataraksiju: šta je do nas učinićemo, ali ono na šta ne možemo da utičemo neće nas obespokojiti; duševni mir je prioritet. Filozofijom se bavio zato što je smatrao da ona može čoveku da pruži blaženstvo, a samim tim i mir. Eudajmonizam nas uči da je cilj življena blaženstvo i sreća. Džeremi Bentam (1748-1832) bio je začetnik utilitarizma: zapoveđene su one radnje koje u dato vreme obećavaju da će dovesti do najveće moguće koristi, tj. sreće i ugodnosti za najveći broj onih kojih se to tiče. Smatra da čovek teži sreći. Bentamov polazni stav je da stepen u kojem naši postupci donose zadovoljstvo i izbegavaju bol jedino merilo moralne ispravnosti. Postoje viša i niža zadovoljstva. Zadovoljstvo ima sedam dimenzija: intenzitet, trajanje, izvesnost, bliskost, plodnost, čistota i obim. Moral je aritmetika koja treba da izračuna koje ponašanje i delovanje daje najveće rezultate i donosi najveću sreću. Dobrota ka drugom donosi vlastito zadovoljstvo. Džon Stjuart Mil (1806-1873) korigovao je i branio Bentamov utilitarizam. Psihološki hedonizam ukazuje na individualnu i na društvenu etiku. Vlastita sreća je motiv pojedinca, a najveća sreća svih je kriterijum društvenog dobra i cilj moralnog delovanja. Nisu sva zadovoljstva jednaka. I on smatra da je duhovno zadovoljstvo važnije od telesnog. Sloboda je traganje za sopstvenim dobrom na sopstveni način. Pod uslovom da ne sprečavamo napore drugih da čine to isto. Religija, razvrat, veštački rajevi, elitizam, egoizam, gikovština, luksuz, čaršija, oportunizam i politika: ili šta hedonizam nije Religija Kada gušimo i sputavamo sebe i druge pozivajući se na religiju i religiozne spise kao jedinu vrednost i kada bogougodnost navodimo kao vrlinu koja jedina treba da izazove zadovoljstvo, onda mi ne uživamo u bogu, već smo robovi religije. Što ne znači da su bog, vera i religija sami po sebi loši nego da to postaju onda kad ovladaju pojedincem i njegovom slobodom. Da li se može reći da je bosonogo koračanje po staklićima kao u Almodovarovom filmu Mračne navike (1983) bogougodno? Zašto bi bogu bilo u interesu da neko sebi nanosi bol i da ne uživa?! Budući da je bio religiozan, Džon Lok (1632-1704) je smatrao da je Novi zavet ukazao put ka sreći. Što će reći, da i religija treba da se stavi u službu čoveku i čovekovoj sreći, a ne obratno. Da su patrijarsi i pape tako tolerantni vernici kao Lok, religija nikad ne bi bila uzrok ratova, netrpeljivosti i rigidnih ograničenja. Iako je religija antihedonistički nastrojena i srednji vek, bogomoljsko doba, doprineo kaljanju humanizma i hedonizma i u hrišćanstvu ima ataraksije u poslovici: Razvrat Hrana, piće i seks mogu biti lepi, ugodni i pružiti zadovoljstvo onda kada vladamo sobom. Ali onog momenta kada nagoni ovladaju nama i teraju na kompulsivnu aktivnost, tada smo robovi. U toj tački nagonske radnje nemaju veze sa hedonizmom. Još je Aristip sugerisao da nam unutrašnje samopouzdanje govori da se čovek ne pokorava požudi nego da bira: iznad je užitaka i vlada njima. Što implicira da snaga nije u izbegavanju i odricanju od zadovoljstva nego u uvažavanju ljudske prirode i potreba, ali i u vladanju nagonima i njihovoj najmudrijoj eksploataciji. Čak su i cinici tvrdili da je nedostojan onaj užitak koji čini čoveka robom, ali teže nego kloniti se užitka (kao što oni čine) jeste radovati mu se, a ipak mu ne pripadati potpuno. Da ne bi upali u takvu zamku treba da imamo uvid u stanje stvari. Cinici su se zalagali za to da se potrebe smanje do minimuma i da se poštuje ljudska priroda. Iz toga sledi da su i neka ljudska uživanja direktna posledica te prirode i da kao takva treba da se uvažavaju. Iz Aristipovih reči (pa i iz reči cinika uslovno rečeno) možemo zaključiti da je za hedonizam i uživanje u pravom smislu potrebna snaga i odgovornost, jer će samo jaka ličnost upravljati svojim željama, a ne one njim, umeće da pronađe meru i da hoda po ivici. Demokrit (460-370 p.n.e) kaže da je prijatnost koja potiče iz uzbuđenja čula relativno tamna i sama u sebi nesigurna. Potrebna je tiha uzbuđenost vatrenih atoma. Sreća je u miru, ravnoteži i harmoniji, odnosno, u spoznaji. Iz toga sledi, kao i kod Aristipa, da uživanje nije samo po sebi dobro ili loše, nego da ga čovekov odnos prema njemu etički pozicionira. Platon (427-347 p.n.e) se u velikoj meri nije slagao sa Aristipom, ali je tvrdio da se ideje dobra realizuju i u čulnom svetu. U Gozbi i Filebu vrednuje zemaljska dobra. Tomas Mor (1478-1535) daje prednost duhovnom zadovoljstvu, ali se ne odriče ni telesnog, jer ono ne šteti društvu. Za asketizam je tvrdio da se protivi ljudskoj prirodi i da sve ono što ne šteti društvu treba da bude dozvoljeno. Džon Lok tvrdi da sve naše ideje izviru iz iskustva. Razlikuje složene i jednostavne ideje gde složene nastaju iz jednostavnih. Za jednostavne ideje postoje dva izvora: senzacije i refleksije, tj. spoljni i unutarnji opažaj. Senzacija (čulno) je povod za refleksiju (duhovno). Telesno i uslovno rečeno banalno prethodi duhovnom. Nagon prema Lauri (senzacija) Petrarku je podstakao na pisanje stihova (refleksija). Lok je smatrao da je prirodni cilj čoveka u životu sreća. Vadati sobom veoma je bitno. Najveće zlo je smrt, a cilj je samoodržanje. Onfre (1959) kaže da ako su nagoni i potrebe imanentni ljudskoj prirodi, onda treba da ih iživimo u radosti, a ne u kuluku. Treba da se radujemo i druge da obradujemo. Nalazio je radost u hrani i piću pa u svojoj knjizi Gurmanski um kaže o šampanjcu i mehurićima Hedonista će uvek oplemeniti banalnost, dati mu jedan viši smisao. Veštački rajevi Odnose se, u prvom redu, na drogu i alkohol, a u drugom, na internet, društvene mreže i igrice, kao na veštačke potrebe koje nisu same po sebi loše nego to postaju kada ljudi postanu zavisni. Narkomanija i alkoholizam su daleko od zadovoljstva, a blizu prinude i muke. Narkoman u početku bira da li će da se drogira, ali kasnije ponukan veštački stvorenom potrebom prinuđen je da nastavi sa tom aktivnošću po svaku cenu. Hedonizam je emanacija slobode, a ne ropstva. Aristip kaže da je najčistija prijatnost ona koja je pomešana sa najmanje neprijatnosti, tj. ono zadovoljstvo koje povlači za sobom najmanje „nuspojava“. Budući da droga i alkohol imaju katastrofalne posledice na uživaoce, ne govorimo o hedonizmu nego o zavisnosti. Kada internet, društvene mreže i igrice ovladaju čovekom i njegovim aktivnostima onda, takođe, postajemo robovi. Oni su dobre sluge, ali zli gospodari. Elitizam Kultura i umetnost treba da služe čoveku. Citiraću deo iz svog romana Glasovi prozora(2017) gde junak kaže: Kultura i umetnost dobijaju vrednost samo odnosno. Univerzalne vrednosti spašava vreme oličeno u ljudima koji ne daju kroz razna vremena da delo potone. Nema potrebe za kulturfašizmom, vreme će svakako da kaže svoje. Naše je da uživamo u umetnosti ili da je zaobiđemo. Mišel Onfre je iz hedonističkog principa počeo da čita. Majka ga je sa deset godina dala u sirotište, kod salezijanskih sveštenika. Bilo mu je teško i našao je spas u biblioteci. Kada je otvorio Hemingvejev roman Starac i more osetio je to more i talase i prevario je stvarnost i realnost. Knjige su ga spasile. Egoizam Odnosi se na raznorodne slabosti gde se favorizuje „ja“ u odnosu na „ti“, „vi“ i „mi“. Sujeta nije loša kad nas podstiče na delanje. Kao i kompleks. Još je Adler pisao da su kompleksi pozitivni ako subjekta gone na aktivnost i produktivnost. Ali sujeta koja tera u osvetoljubivost i durašnost je slabost, a često je brkaju sa hedonizmom. Mnogi filozofi su govorili o sreći koja proističe iz dobrote prema drugima. Sreća nije ni u nipodaštavanju „ja“ i favorizanju „ti“ nego u hemiskoj kombinaciji osnaživanja „mi“ tako što „ja“ činim dobro „tebi“, jer svako „ja“ je nekom drugom „ti“. Morov hedonizam možemo nazvati humanistički ili društveni hedonizam, jer je za njega čovek samo jedinica društva, a najveća sreća je dobrota prema ljudima i srećno društvo. Mišel Onfre nadahnut je De Šamforovom rečenicom: Gikovština Odnosi se na gomilanje znanja koje je samo sebi cilj, kada postajemo robovi informatičkog preobilja. To nije zadovoljstvo u obrazovanju i znanju nego ropstvo. Aristip je smatrao da je svrha života i najveća vrlina uživanje, ali i da samo obrazovan čovek, onaj koji zna, onaj koji ima uvida, mudrac, ume stvarno da uživa. Problem nastaje kada pojedinac zna samo da bi znao, bez da ga istine oplemene. Mišel Onfre želi da vrati slavu filozofiji i predstavlja je kao umetnost življenja. Kaže da treba raskrstiti sa religijom i preći na filozofiju. Svaki izgubljen sekund je zauvek izgubljen, ako nije proslavljen. Nudi hedonističku filozofiju. Do Ničea (1844-1900) se smatralo da filozof govori samo o idejama, neovisno od iskustva. Filozof nije imao telo i biografiju, bio je kao Krang iz crtaća Nindža kornjače, goli mozak. Onda se pojavio Niče i ukazao na to da je filozof biće sa telom, nagonima, strastima i intuicijom. Onfre smatra da je filozofija ispovest jednog tela, kao i da filozofija umire ako se otkači od stvarnosti. Potrebni su filozofski rad na sebi i introspekcija da bi nam bilo bolje. U renesansi dolazi do ponovnog interesovanja za čoveka i za reanimaciju hedonističkog pristupa. Vindelband kaže da je renesansni duh imao pred sobom ideal ugodnosti ljudskog života što će se razviti uz pomoć nauke, tako što će čovek (pokušati) da ovlada prirodom. Luksuz Luksuzni prioritet se ne vezuje isključivo i bukvalno za luksuz nego za robovanje novcu i nužno povezivanje vrednosti sa novcem. Hedonizam nije isto što i luksuz, a laici ih često mešaju. Često se može čuti primedba kako je potreban novac da bi bili hedonisti, što je netačno. Hedonizam se odnosi na to da uživamo u situaciji i u onome šta imamo, a ne da čeznemo za onim šta nemamo. Po toj logici, Nik Vujičić je reprezentativan primer hedoniste, jer je prevladao svoju objektivno tešku situaciju, invaliditet, i naučio da maksimalno iskoristi svoje mogućnosti i sposobnosti i uživa u njima. Tako da je hedonizam i veoma koristan zato što čini da izvlačimo maksimum iz života i eksploatišemo sebe u maksimumu, kao i da prihvatamo vlastite granice i delamo u okviru njih. Onfre kaže da hedonizam ponekad leži u čaši sveže vode u pravom trenutku. Čaršija Sve te neophodne slave i svadbe na koje nam se ne ide, ali eto „moramo“, utrka da budemo po jusu i ravnoj liniji, ne govori o tome da uživamo u sopstvenoj podobnosti i strahovanju šta će svet da kaže nego o ropstvu. Dejvid Hjum (1711-1776) smatra da su strasti pokretač našeg delovanja. Važeći principi u etici i politici počivaju na ljudskoj prirodi. Nema etike koja nije promenjiva. Stavovi etike i stavovi činjenica su logički nezavisni. To se zove Hjumova provalija. Ona nam kaže da je neopravdano primoravati nekog da prihvati naše vrednosti pod izgovorom naših vrednovanja i verovanja. Etika nastaje kao produkt osećanja. Cilj je lična sloboda, a ne da budemo po meri komšija, strina i šogora. Oportunizam i politika Oportunizam je odnosan, vezuje se uvek za druge ljude ili bar bića u takvoj dinamici gde jedan subjekt za vlastite ciljeve koristi drugi subjekt. Hedonizam nije nužno odnosan, može se vezivati za uživanje u lepom danu i slično. Utopija Tomasa Mora preteča je socijalizma. Zalaže se za radno vreme od šest sati i posvećivanje plemenitim aktivnostima. Govori loše o asketizmu i proslavlja neotuđivo pravo čoveka na sreću i zemaljske radosti. Zadovoljstvo se vezuje za pravedan život. Kada se čovek odriče manjih radosti dobija veća uživanja. Kada smo dobri prema drugim ljudima dobijamo moralnu satisfakciju, a samim tim i lično zadovoljstvo. Najveće zadovoljstvo proizilazi iz duhovnosti i spoznaje istine. Budući da je Utopija preteča socijalizma možemo da govorimo o manje ili više hedonističkim društvima što nameće zaključak da hedonizam nije samo etičko, tj. filozofsko pitanje nego i političko, kao što postoje i hedonističe epohe. Renesansna poslovica „carpe diem“, odnosno „zgrabi dan“ govori o hedonističkom opredeljenju te epohe. Mor kaže u Utopiji: Tomas Hobs (1588-1679) je pokušavao da hedonističkom tradicijom prožme politički idealizam. Tvorac je političkog hedonizma. Zaključak Iz svega napisanog sledi zaključak da je hedonizam veština uz pomoć koje crpimo maksimum iz sebe, okolnosti i ljudi, bez da budemo robovi. Hedonista je u svom hedonizmu superioran, jer vlada situacijom i postigao je unutašnji mir. On nije rob zadovoljstva – njegovo zadovoljstvo posledica je slobode. https://kultivisise.rs/sta-je-hedonizam/
  23. 9 points
    Гледе информатике и програмирања: добија петицу онај ко хакује електронски дневник!
  24. 9 points
    Не ако "уживаш", него ако "претерујеш".
  25. 9 points
    Juanito

    Питајте Администрацију

    Биће поправљено за две, најкасније две и по године.
  26. 9 points
    Гле! Мени је данас први рођендан на Поукама! Срећан ми рођендан а вама са мном
  27. 9 points
  28. 9 points
    Paradoksologija

    Đe se kupaš?

  29. 9 points
    Биљана

    Слике форумаша

    Stvarno smo mi neki lijep narod
  30. 8 points
  31. 8 points
    Наградно питање: зашто неко ко није фашиста или нациста и не жели да га други тако виде, упорно користи управо фашистичке и нацистичке термине и то у идентичном контексту у којем су те термине користили фашисти и нацисти? Да ли би било ”нормално” да неки православац на форуму крене тако да користи стандардне суботарске, мормонске или јеховистичке термине? Да ли би тада остали били превише параноични ако би сматрали да тај стварно има макар неке везе са суботарима, мормонима или јеховистима?
  32. 8 points
  33. 8 points
    Никоме није лако на овом свету. Питање је само ако хоћемо да будемо равноправни, онда морају да важе иста правила за све. Ако некоме треба посебно разумевање за "склоности" онда нисмо једнаки и то је другачији однос. Жене морају да се одлуче шта оће. Не може и једно и друго.
  34. 8 points
    Djuricka

    Interesantni radovi

    Evo jedna moja slika .Nije ni blizu gore dodatim jer ja sam samouki slikar Послато са SM-J510FN користећи Pouke.org мобилну апликацију
  35. 8 points
    Juanito

    Питајте Администрацију

    Централна форумска банка одштампала више амина него што смо имали покрића у благодати и тако настаде ова инфлација.
  36. 8 points
    Naravno. Uči se moj sin i pored oca i donekle pored mene. A uče se i kćerke. Ne kuvamo iste specijalitete, tu se delimo, a za higijenu je uglavnom zaslužan on. Trogodišnji sin već počeo da se igra da briše i usisava, oduševljen. I kćerke i sin se takođe pored oca uče osnovnim popravkama po domaćinstvu. Sva deca zaslužuju da od roditelja nauče da prežive na najosnovnijem nivou a ne budu nesposobni za život, zar ne?
  37. 8 points
    Како пропустих овако нормално питање? Причешће. Читање стварно добрих ствари. Истраживање и писање о ономе што ме занима. Пливање. Добра музика, посебно уживо. Дружење са драгим другарима. Пиво. Игра, смех, голицање и филозофске & теолошке расправе са децом. Добре серије и филмови. Дељење неких од ових, и многи други моменти, с мужем. Држати предавања, отворена комуникација са (све) млађим људима. Промена. Путовања. Писање у сваком смислу. Певање.
  38. 8 points
    Znas sta bih ja svom sinu rekla da ga imam i da me to pita. Rekla bi mu da pre svega bude posten. Prema Bogu. A to znaci da preispita svoje ciljeve. Za sta on hoce devojku. Znaci da ima jasan cilj(blagosloven)i da u taj cilj ukljuci Boga. Da se moli i da otvori cetvore oci. Da se ne igra ni sa cijim osecanjima ali i da se ne prepusta necijim igrarijama. Da bude razuman i da posmatra ponasanje te devojke. Da je neophodno da i ona ima jasan cilj i da njen cilj ukljucuje Boga. Da se okupe oko istog cilja a ne da se nadmecu i utrkuju ko ce kime da vlada i upravlja da li igricama ili nekim lukavstvima nego da se ponasaju zrelo i dostojanstveno. Na takvom temelju mislim da moze da poraste ljubav (Bozija).A te igrice da ostavi neverujucima.
  39. 8 points
    Сокобања, Оштра чука, планински врх на 1075м , над.висине. Наше освајање планине.
  40. 8 points
    Моја братаница је живела у Астани неколико месеци. Каже да су Швајцарска у поређењу са нама Мислим да им је просечна плата нешто типа 1500 евра...
  41. 8 points
  42. 8 points
    Река грза, језеро, извор, шума, успон ка видиковцу.
  43. 8 points
    Један од колажа на спољњем зиду главне цркве манастира Лешје. Манастир Света Петка код Извора.
  44. 8 points
    U Makedoniju, momci po selama koji žive od poljoprivrede, su se ženile sa pravoslavne Albanke još pre 10.-15. godina. Svaka od njih hoće u selo, rađa po petoro dece, dobre su supruge i majke, i za divno čudo nema uopšte razvoda iako su se poudavale bez zabavljanja... Moj pokojni školski drug je oženio Albanku, izrodila mu je četiri prelepe devojčice. Takođe imamo mi i u naše selo, odakle je moj tata snaje Albanke, tako da nemam ništa protiv, ko zna zašto je to dobro.
  45. 8 points
    Вилер Текс

    Ко је Христос?

    Онда оно што си ти рекао. Живот,буразеру. Када сам био тинејџер једна верујућа рођака ми је рекла нешто овако "Нема смрти јер је Христос васкрсао". Одмах сам рекао "Супер, онда верујем". Стварно ме је то обрадовало што је рекла. Прошло је доста времена док нисам кренуо у цркву од тог догађаја, али то што ми је рекла је било јако упечатљиво и ослобађајуће.
  46. 8 points
    Послушна сам, брале, наравно да сам послушна. И послушност не значи радити СВЕ што ти неко каже,без да можеш да размотриш неке ствари, тј. да се договориш. Постоји опција договора,иначе, свако може да изнесе своје мишљење, па се размотре ствари и тражи најбоље решење. А код свакодневних ствари, наравно да сам послушна. Значи, нормално је да ћу поставити сто кад дође с посла, скувати кафу, опрати, испеглати ствари, спремити му храну коју ће понети на пут, чисте ствари. Али, зато, ако се деси да је он код куће, а ја идем с посла, он постави сто, или скува кафу. [emoji56] Мислим да многи пре уласка у брак превише размишљају о трпљењу, послушању... А боље да мисле о томе шта ће сами допринети тој заједници. Послато са LG-M250 користећи Pouke.org мобилну апликацију
  47. 8 points
    Не схватам мушкарце који мисле да само својеглава жена има своје " ја". Мислим, појмови јесу слични али су небо и земља. Својеглав слуша само "унутрашњи глас" али не тихи него наметљиви, онај леви. Послушање је врлина и за то треба веома јак карактер, где човек савладава себе, своју палу природу... Савремени мушкарац је опет више заволео Еву од Нове Еве (Богородице). Зато је више налик Адаму него Христу...
  48. 8 points
    Kako ne uvozimo kad kralj bakra i Kebin sin istu uvoziše dvaput.Nemoj tako...
  49. 8 points
    Avocado

    Питајте Администрацију

    Radi Search, a to ti izbacuje zato što je administracija levičarski nastrojena! (osim međeda) VLR!
  50. 8 points
×