Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content on 07/26/17 in all areas

  1. 8 likes
    Глупост најобичнија. Вероватно потиче од наше старе добре опседнутости папирима и дипломама да би се лакше лечили разни комплекси.
  2. 6 likes
    Доситеј Обрадовић Из Живота и прикљученија .... Ови, частећи једанпут нашега тадашњега епископа Георгија Поповича, ја, имајући познанство с слугама дома, помешао сам се с њима. Као под именом да ћy што послужити, пошао сам гледати владику на части. Између прочи[х] разни[х] разговора, при концу обеда по случају уведе се ови знаменити разговор кога сам врло слушао и упамтио; и, заисто, достојан је да га овде опишем. Епископ: „Мене многи осуђују што ја публично месо једем; но, ја волим да ме људи за своју простоту осуждавају, него да ме моја совест обличава и осуждава кад би[х] потајно и крадом јео. Христос и апостоли јели су месо; зашто, дакле, епископи да не једу? Или се, зар, xoћe да смо ми бољи од апостола? У време апостола, и триста и више година после њи[х], епископи су били мирски поглавити свештеници и имали су своје жене. Видимо да, по првом Никејском собору, отац светога Григорија Богослова Назијанзина, у чесном браку живећи, епископ је био и синове и кћери изродио; тако брат Великога Василија, тако свети Спиридон и многи други. Апостол Павел јавно учи да епископ, презвитер и дијакон мора бити ожењен и томе придодаје узрок, говорећи: „Ко није кадар својим домом и фамилијом управљати, како ће он бити вредан церквом и народом управљати?" Види се да су епископи први поглавити мирски свештеници. Епископ ништа друго не значи него надзиратељ; а архијереј ћe peћи — начални Јереј. А после, кад су се калуђери почели множити и архијерејска достојинства примати, мало-помало увео се обичај да епископ мора бити монах, против јавне науке апостолске, по којој науци и по правој правици и суду здравога разума епископ не може нипошто бити монах. Он није одређен да у пустињи живи, него у миру у градови и у сели међу људ'ма и женама; и човек, будући од тела и крви, како га је Бог створио, ако није ожењен, у великом бедствованију находи се. Монах ће рећи „сам", илити „јединац" и „саможивац", ком је место - пустиња, планина, уједињеније и самоћа; који се одрекао света и пребивања с људ' ма; који постом, неспавањем и непрестаним трудом ваља тако да осуши тело своје да му се (како вели свети Јефрем) трбу[х] за леђа прилепи; и тако сув и окорео јошт не ваља да се у себе поузда нити да изиђе пред женске очи, које су пуне магнета и кадре су најсувјем телу живот и движеније дати." На ове речи доброг и простосрдечног епископа, сви који су били при трапези почели су се крепко смијати.
  3. 5 likes
    Gulag sa jedne strane... ketering za gej svadbe sa druge... baš uporedivo...
  4. 5 likes
    Капирам да људе лако фасцинирају те "велике вође" који залуде масу, па мисле да је то некаква "генијалност". Није у питању никаква велика памет, то је само елементарна психологија коју може да злоупотреби сваки психопата који се нађе у право време на правом месту. Осим тоталног одсуства емпатије, за то није потребна никаква посебна "генијалност". Треба само да будеш потпуно оперисан од савести, да лажеш и верујеш у своје лажи, да немаш никакав респект за људски живот и сл. Многи од тих "великих вођа" били су тоталне будале иначе, људи веома слабе интелигенције. Попут нашег "великог поглавице" који је уништио Србију.
  5. 4 likes
    Lako je tebi kad nisi ugostitelj pa nisi bio primoran da gej paru prodaš tortu... da jesi, gulag ti ne bi teško pao! Ne znaš ti koje su to muke...
  6. 4 likes
    Imam u kući komplet Dositejevih dela (6 velikih knjiga), i maltene nema nijedne strane gde ne piše o Bogu i Hrišćanstvu. Čovek je bio hrišćanin svim srcem, o čemu bi trebalo obavestiti drugosrbijance, koji mu se izgleda dive. E, sad, istina je i to da je on zaista više bio protestantski nego pravoslavni hrišćanin. Naprosto je prihvatio ono sa čim se susreo u Nemačkoj i Engleskoj (mada je poricao da je "lutoran"). Čak je i preveo delo jednog protestantskog teologa (koji mu je bio prijatelj): "Slovo poučitelno gospodina Georgija Joakima Colikofera". Mada, sam spis je opštehrišćanski, govori o onom biblijskom stihu: "ko u reči ne pogrešuje, taj je savršeni čovek Božiji". Ali zato, kada se pročita središnji deo njegovih "Života i priključenija", u kom opisuje razgovor sa jednim svojim prijateljem (kog je u knjizi nazvao Zilotije), to je prosto pravi-pravcati manifest protestantizma. No, i pored toga, nema razloga da pravoslavni osećaju prema njemu neku gorčinu. Bio je to veliki čovek i veliki rodoljub, koji ništa nije pisao iz zle namere. Treba, po meni, da se potrudimo da prihvatimo one njegove savete koji su dobri i korisni.
  7. 4 likes
  8. 4 likes
    Занимљива тема. Види, овако. Постоје две стране-морална и прагматична. Хитлер јесте био сатаниста, праслика антихриста. Неко већ рече, то што је он хтео је дело антихриста. И јесте. И то није спорно. Е сад, са те моралне стране, добро је што смо одбили пакт. Јесте да смо страдали много, страдали смо, али ипак нисмо били на страни тог зла које је Хитлер представљао. Били смо опет на страни добра, истине и правде. И зато смо страдали, не само од нациста, већ смо страдали у међусобном грађанском рату и касније од комуниста. Али, са моралне стране, ми смо исправно поступили, јер да смо били у савезу са Хитлером, морали би што неко речењ, да отварамо логоре за све оне који су били неподобни нацистичкој идеологији. Морали би да следимо и неке друге аспекте нацистичке политике. То око слања војске на Источни фронт, мислим да не би тражили од нас, колико се ја сећам, Бугарима исто нису слали војску на Русе. Али, морали би да доносимо расне законе, да хапсимо и убијамо неистомишљенике и све оно што је било везано за нацистичку идеологију и политику. Тако да, са моралне стране, исправно смо поступили. Али, гледај сад- постоји и прагматична страна. Са те стране, пријатељу, дебело смо се заебали. Ти никад нећеш моћи да ме убедиш да је нама био интерес да одбијемо тај пакт који је Хитлер нудио. Јер, код прагматике, опстанак је најважнији, најважније је да преживиш.- Ту нема морала, хуманизма, љубави, правде или не знам чега, него гледаш само како да преживиш. То је поента. То је интерес једини. А уз то (да преживиш) иде и још нешто, да се прошириш, отмеш, обогатиш, итд. Југославија је, да је прихватила пакт, све то могла да оствари. Корист Југославије би била огромна, јер прво би опстала као држава, ми не би толико страдали (дакле биолошки опстанак) а нуђено је и територијално проширење. Јел си читао некада тај споразум и да ли знаш шта је подразумевао? Чак у једном тренутку није ни тражено да војска пролази кроз Југославију. Само је значи тражено да Југославија остане неутрална. Хитлер је ратовао са СССР+ом, спремао се за навећи рат у свом животу (цео живот се спреемао за то), тај рат је био његов животни пројекат. И наравно да му није било стало да се бакће са Југославијом и ,,немирним Србима", па сам сигуран да би он испоштовао пакт са нама. Не зато што је он био нека поштењачина која поштује договорено, већ зато што је био прагматик-он је знао да би га замајавње са Југославијом само укочило на његовом путу и зато је Југославији понудио нешто што никоме није понудио, толике уступке никоме није дао. Брига је њега (Хитлера) било и за Хрватре, и за Румуне и за Бугаре и њихову наводну верност, да се ми не заносимо, њему је био важан рат са СССР-ом, и да је Југославија остала неутрална, ја гарантујем да нико од њих не би смео ни да пипне Југославију. Дакле, прагматични интерес је био да се пакт прихвати. Најпрагматичније би било (а верујем да су они који су прихватили тај пакт и размишљали у том правцу) да се пакт прихвати и да Југославија буде неутрална, а онда кад Хитлер почне да губи, да се само пређе на супротну страну. Да смо тако поступили, прво би сачували државу, не би смо страдали у толиком застрашујућем броју и вероватно би опстала монархија и не би се десио долазак комуниста на власт. И немој да се завараваш да су Хрвати, Румуни или Бугари Хитлеру били ,,верни до краја". Не, убеђен да то код њих није ни била идеја. Они су само били прагматични, поступили су баш као што сам објаснио горе. Ево, на пример, Бугари. Прихватили су пакт са Хитлером и били са њим све док он није почео да губи рат. Чим је било јасно да је Хића готов, Бугари су прешли на страну Руса. Само поскидали фашистичке симболе и ставили петокраке, па скоро цела бугарска ,,Освободителна фронта" била је састављена од бивших бугарских фашистичких формација и војника. И Бугари су сачували државу, а страдало их је једва око 2000 у целом рату. Слично и Румуни, чим је Хића почео да губи, само су се прешалтовали на другу страну. Сачували су државу (јесте да су изгубили територије ,,Велике Румуније") али избегли су страдања. Исто и Хрвати. Сви су они, од фашиста преко ноћи постали антифашисти и успели да сачувају своје интересе. Тако да, јесте мало дужи коментар али је поента је ова: одбијање пуча 27. марта јесте са моралне стране био добар потез. Са те стране ми смо добро поступили. Али, са стране интереса и прагматичности- ми смо направили највећу грешку у том тренутку и то је наша катастрофална одлука. Е сад, питање за тебе је коју ти страну више преферираш- моралну, која се заснива на истини и правди или прагматичну која се заснива на голим интересима и баш је брига за истину и за правду. Један румунски националиста ми је рекао ,,Румунија је изнад свега, па и изнад истине", и то је суштина прагматичности. Дакле, гледаш само интересе. Ја лично преферирам ову прву, моралну опцију. И мислим да смо добро поступили што смо оборили пакт. А ти, ако преферираш ову прву опцију такође, ок, али ако сматраш да требају да се гледају само интереси, онда немаш историјске основе да, са тог становишта, одобраваш обарање пакта са Хитлером.
  9. 3 likes
  10. 3 likes
  11. 3 likes
    "Позната негативна размишљања Доситејева о калуђерима и калуђерском животу, ослоњена на сопствено искуство, иако оправдана, нису православна размишљања о монаштву и значају монаштва у историји хришћанске цркве." (Владета Јеротић)
  12. 3 likes
  13. 3 likes
    Worst case scenario: Izgubiš milion ljudi i nakon toga vladaju komunisti.
  14. 2 likes
    Ако мислиш на ових претходних 20 година, Србију су за то време највише уништили Срби.
  15. 2 likes
  16. 2 likes
    Samo da javim da sam danas uspeo da nađem 4 fabričke felne i uredno sam ih platio. Hvala svima koji su sa nestrpljenjem pratili ovu temu. Uspeli smo
  17. 2 likes
    Pa onaj tekst mi potvrđuje nešto što misli pedesetak posto ljudi - da je ono bio britanski puč, da nismo morali da učestvujemo u tome i da nas je za tuđ račun pregazio voz koji inicijalno nije išao na nas. Kakav god da je H. bio kao ljudsko biće, nije bio naš problem, dok ga mi nismo napravili našim problemom...
  18. 2 likes
    Da se samo vratim na pocetak tj. na ono sto je pricao taj vladika. Vladika je rekao pravu stvar. U jednom trenutku istorije crkva je promenila pravilo i od tada seepiskopi ne zene. Treba primetiti da tu ima vise razloga zasto je to uradjeno. Slicno se desilo kod Rimo katolika! Mozda je to u to vreme bila i dobra odluka. O tome se moze raspravljati ali se pokazalo i mnogo problema iz te odluke i licno mislim da je doslo vreme da se ta odluka promeni. Kada budem imao vise vremena napisacu i zasto.
  19. 2 likes
    kad ga čitaš ono što naročito osvoji i ozari je upravo njegova ličnost. ako bi npr promenio stav i čitao bez opterećenja njegovim stavovima vezanim za crkvu drugačije bi ga doživeo.
  20. 2 likes
    Koliko je Nemaca ukupno ubijeno od strane ravnogoraca - "najjačeg pokreta otpora u celoj Evropi"?. Ni trocifren broj. Srećom, pošto bi bilo 100 puta više srpskih civila. Više su bili skoncentrisani na "domaće izdajnike". Samo ne na komuniste, vec na berberina koji je u svom salonu "širio defetizam". Neozbiljno. Pa ne daje se u ratnim uslovima "druga šansa". Inače. ustaški pokret je bio zabranjen u Nemačkoj do 27. marta a Pavelić je bio interniran u Italiji. Niko nije bio srećniji 27. marta od Pavelića i Tita.
  21. 2 likes
    Pametan covek uvek istrazuje i nikada ne otpisuje ni jednu politicku opciju...
  22. 1 like
    Ма јес шипак, али кад упоредиш њега и Мирољуба Петровића, онда ти наједном сине колико је Доситеј заправо био православна душа.
  23. 1 like
    Vasilisa the Beautiful at the Hut of Baba Yaga. Ivan Bilibin, 1899.
  24. 1 like
  25. 1 like
    @Grizzly Adams Коначна победа! https://blogs.adobe.com/conversations/2017/07/adobe-flash-update.html
  26. 1 like
  27. 1 like
    Ja ne mislim da su oni imali moj i tvoj sistem vrednosti, naravno da nisu. Nije ga imao niko ko je vodio državu ili carstvo u to vreme (a verovatno i u bilo koje), tu su psihopate pravilo. Ne samo njemu, ne treba verovati ni jednom državniku, moćniku, političaru itd. A jesu li ovi što su nas gurnuli pod voz zaista baš mnogo gori od tog voza? Očigledno da i oni nemaju problem da hiljade i milioni stradaju za njihov račun... Malo mi se ta cela good vs. evil priča ovde ne održava, ali naravno da ne osporavam da je ovo evil.
  28. 1 like
  29. 1 like
    Moja poenta je da bi trebalo da se vrati da i civilni svestenici mogu da postnu episkopi. Tvoja definicija episkopa je losa. Razumem da te je praksa dovela do toga. Episkop nije monah na poslusanju. Sa drugim delom recenice se u potpunosti slazem. Treba da oni nama sluze a ne mi njima!
  30. 1 like
  31. 1 like
    Написано је о томе кроз историју цркве и превише. Код Павла је постављена супротност светост или блуд две неспојиве категорије. Демон блуда је по оцима најнечистији демон а црква нас позива у светост без које нико неће видети Господа. Данашњи човек је изгубљен, биће му је раслабљено а осећања помешана и не уме јасно да разликује љубав и егоизам као угађање себи. Тек када човек задобије благодат Духа и почне да се освећује појачава му се осећај разликовања добра и зла и познавши Господа грех који је некада сматрао за део себе сада осећа као нечистоту и обесвећење. Ми смо позвани у слободу од греха а ниједан грех не поробљава наше биће као што то може учинити блуд, престанеш да будеш господар сопственог тела и уместо ума телесне жеље преузимају кормило твоје душе изграђују своје ставове и погледе и воде те у своме правцу. Да не причамо о томе да блуд не иде без гнева,зависти,среброљубља, сујете, телесни погледа на свет и свих осталих потребних стања и околности како би могао наћи своје испуњење а тада се већ озбиљно супротстављаш духу и путу о којем учи јевањђеље.
  32. 1 like
  33. 1 like
    Pa, sta znam. Covek je celosna i jedinstvena licnost, ne znam, kako da odvajamo Dositelja na dve strane, drzavnu i crkvenu. Mozda i moze, samo ja ne znam kako ? Sta mu je trebalo, da na takav nacin pise o crkvi. Mozda su i njegovi zivotni recidivi u pitanju ( ono, bio je neuspesan u monastvu ), ali, ako je covek bio racionalista, zasto nije malo vise isao razumom i logikom, a, manje emocijom. Tako nesto, vidim ovu stvar.
  34. 1 like
    Pa vidiš da nisu bili najodaniji saveznici... Najodaniji saveznici su bili u Slovačkoj i Hrvatskoj. Pa i to je moguće, ne znam... Možda nismo mogli da iskuliramo rat kao Švedska, ali bi to bilo najbolje.
  35. 1 like
    Ma ovo su "alternativna istorisanja", šta bi bilo kad bi bilo itd. Naravno da ne želim da kažem da su ovi bili dobri, daleko bilo, ali mislim da nismo morali onako da izginemo i sve ono da bude...
  36. 1 like
    A mi smo ga sprečili u tome tako što smo... odbili pakt? Što se tiče vojnika... traženo je od Nedića da šalje Srbe na Istočni fornt. Samo što je Nedić to odbio. Taženo je 1000 vojnika pa 500, a na kraju samo 4 - čisto da se slikaju sa zastavom, iz propagandnih razloga, da bude kao "ujedinjena Evropa protiv boljševičke nemani". Za uzvrat bi SDK i SDS dobili naoružanje, čizme, ratnu opremu uopše što bi im dobro došlo u ratu protiv partizana. Ali ne... i nikom ništa, smo su ostali bez opreme. Takođe, jedino u okupiranoj Srbiji nije bilo traženo od vojnika (srpskih ofc) da salutiraju rimskim pozdravom niti da slave Hitlerov rođendan.
  37. 1 like
    Baš se tad i spremao taj napad, zbog nas je pomeren za celih 6 nedelja. Pa ja ne znam, iskreno... Mogao je da izmisli neki razlog za napad ako je već bio plan, da se maltretiraju Nemci u Vojvodini ili slično. To je sve verovatno moglo i '40, ako ne i '39.