Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 06/23/17 in all areas

  1. 30 likes
    Пошто ми је @Сања Т. упитила челенџ на оној теми о фотографијама дана, ево да и ја испричам своју историју. Дакле, најприје да вам свима упутим извињење на недостатку романтике, али ја заиста немам појма како и када сам упознао тј први пут срео своју супругу (а ни она). Упознали смо се преко заједничких пријатеља/кумова који су били у вези (она је, нормално, била пријатељица од куме, а ја пријатељ од кума). То би могла бити нека 2003. година, отприлике. Дакле, осим недостатка сјећања на први сусрет а самим тиме изостанка љубави на први поглед и лептирића у стомаку, нисмо се нешто ни претјерано дружили а ни сретали првих пар година, да бисмо, пар годиа касније, прво почели да се срећемо, а касније заједно идемо на концерте 357 који су, свако мало гостовали у Бањалуци. Али и то је било онако другарски, између тих хепенинга се нисмо ни видјели ни чули, углавном. Елем, све је почело након једног концерта Хладног пива, када смо договорили кафу, на коју смо чекали једно мјесец дана усклађивања термина. За мене је и тада све било пријатељки, негдје у то вријеме отприлике доживио корпирање и педалирање катаклизмичко епских размјера од једне сестре (сестре из цркве, а и сестре јер је ракла да на мене гледа као на брата; не у Џејми - Серсеи Ленистер фазону). Тако смо ми ишли по кафама, излетима, манастирима, кинима... отприлике од августа до октобра док мени није постало јасно шта се дешава и шта осјећам. Е, ту се тачно сјећам тренутка, једне рано јесење, благо прохладне вечери у рафтинг клубу Кањон, приче готово од ријечи до ријечи и најљепших плавих очију и како су се мени буквално отвориле очи и како сам помислио да је све оно што сам икада тражио на погрешним мјестима (погрешним људима тј женама) ту испред мене. Наравно, пошто сам изузетно смотан када су жене у питању, требало ми је до октобра да предузмем одлучујући корак, а и тада га је она предузела И данас ми зна приговорити у смислу :" Да сам ја чекала на тебе, и би се сада дружили." И сада иде оно најбитније, послије свега 3 седмице "правог" забављања, ја одем у Русију на 10ак дана, да будем крштени кум сину од пријатеља који се тамо "удао". И ту негдје, држећи малог кумића у наручју док сам му давао флашицу млијека сконтам како бих и ја хтио то исто. И код свете Матроне купим прстен са плавим полудрагим каменом у боји њених очију. Плашио сам се мало да ће помислити да сам луд ако је запросим након једва мјесец дана везе, па сам то планирао учинити накада касније. Међутим, ту је опет моја смотаност дошла до изражаја: док сам из торбице вадио друге поклончиће које сам спремио за њу, на под ми испадне и прстен. Па када је већ испао, сагнем се да га подигнем и ето прилике, када већ клечим да упутим судбоносно питање. Тако се заручисмо послије само мјесец дана везе. А ево и слике, чисто да не помислите да измишљам, као ономад када сам био у вези са измишљеном дјјевојком док ме није преварила са измишљеним пријатељем
  2. 30 likes
    Моја (наша) прича је јако компликована. Размишљала сам да ли да је напишем... и одлучила сам да ће можда неком бити на корист. Ја сам била „дивље“ београдско дете. После гомиле различитих глупости, и да не давим сада с тим делом приче, спасила сам се од свега тога и „смирила“. Богу хвала. А онда упала у другу клопку. У клопку „пожељног“ додворавања свету. Касније сам све то схватила, тада ми то наравно није било јасно. Да бих вероватно показала и доказала да сам постала добра, уклопљена и да сам се стварно „смирила“, ушла сам у везу са особом која је била „добра прилика“ и коју сам „заволела“. „Фин“ младић. И патила не признајући себи да то није то, него сам још и корила саму себе да измишљам и да је то све сасвим ОК. Та нека „љубав“ која заправо, сада знам, то није била. Све је ишло својим, нацртаним, од света препорученим путем. Завршавали смо факултете и спремали се за брак. Угушена, једину радост сам налазила у свом најбољем другу, који је такође био у сличној вези. Ноћима смо разговарали, све своје успехе, радости, туге, све смо делили, смејали се када никоме није било смешно, разумели се само погледом. Осетили „на даљину“ када онај други није ОК. Ћутали сатима. Тражили се међу гомилом људи на некаквим прославама, били нераздвојни. Волели се, а да тога нисмо били свесни. Или јесмо, али то није било могуће, нисмо то могли да пустимо, јер свет.... И тако. Тако сам се удала. И истог дана, као да ми је неко опалио шамар а затим ме убио. Направила сам ужасну грешку. Ужасну. Удала сам се за погрешног човека. После десет дана агоније, у четири сата ноћу, спаковала сам своје ствари у једну торбу, позвала такси и отишла. Попела се на други спрат и куцнула на врата. Он је отворио врата и без речи ме је загрлио. Тако смо стајали, не знам, читаву вечност. Није било потребно ништа да се каже. И ето нас. Борба коју смо тада пролазили, одбацивање од света, осуђивање, етикетирање, свашта, све је то било претешко али не и довољно да нас раздвоји. Ја знам да је то што сам урадила грех. И знам шта сам прошла због тога. Али мој човек је мој дом, и не постоји ствар коју не бих урадила за њега. Неко ће нас осудити, неко нас осуђује и даље. Ја то не могу да променим. Само знам да ми „свет“ није желео добро. Из једне туге угурао ме је у другу, а ја сам из страха да не склизнем заправо из све снаге ускочила у бунар. И ето нас. То је та прича. Из те приче израсла је једна друга, коју сам већ написала овде на форуму али ћу је поновити. Волела бих да својим младим пријатељицама, овде, на овој нашој благој друштвеној мрежи, нешто кажем. Удајте се из љубави. Верујте ми, ова одлука, да се удате из љубави, носиће ваш живот. Живот који ће бити препун изненађења, различитих тренутака, различитих искушења. Некада већих, некада мањих, а некада готово неиздрживих. Готово, али не и неиздрживих. Љубав према вашем човеку водиће вас, онако како је добро за обоје. Ако будете волелe свог човека, никада нећете бити саме, чак и када будете биле толико усамљене да ће вам се чинити да сте камен у пустињи. Ваша љубав према вашем човеку ће вас мењати, изгубићете пркос, понос, саможивост, себичност, лењост. Тежак дан вас неће ломити, напротив, даваће вам невероватну снагу. Издржаћете све. Постаћете боља особа. Кроз љубав према вашем мужу заволећете још пуно других људи. Ваша љубав ће се ширити даље, и даваће искру неким новим љубавима, неких других људи, вашим пријатељима, фамилији, колегама, познаницима. Биће искушења малих, лаганих, свакодневних, али биће искушења која ће вас лупити у чело, оборити на под и скакaти по вама, вући ћете се поломљенe, нећете знати шта вас је снашло. Нећете знати где сте. У том тренутку, ваша љубав ће разгорети молитву, чак не ни за вас, иако ћете бити у јадном стању, него молитву за вашег човека, за ваш брак, за ваше заједништво, да траје док вас Бог не растави. То ће бити ваша молитва, да траје док вас Бог не растави. Само ваша љубав ће бити способна да изнедри ту молитву. Нико и ништа друго. Само ваша љубав, као крик ка Богу. И да, Бог ће вас сачувати. Кроз љубав према вашем човеку боље ћете разумети своју децу, више ћете волети своју децу, изградићете срећне људе који остају за вама. Гледајући вас, они ће даље ићи кроз живот љубављу. Све ће им бити много лакше јер ће их грејати љубав родитеља према њима самима, али и љубав коју ће запамтити, између маме и тате. То ће бити утеха, то ће им бити пут, то ће их грејати у леденим данима овог суровог света. Ако се удате из љубави, ви ћете лепо старити. Волећете сваку промену на свом човеку. Волећете све боре, знаћете их напамет. Волећете седе које се појављују у његовој коси и смирено ћете се осмехнути када будете схватили да ваш човек стари. И некако, у тим тренуцима, волећете га још дубље. А волећете и себе, остарелу. Само љубав према човеку може бити добар пут у брак. Молим вас, удајте се из љубави. Александра
  3. 25 likes
    Pa eto i iskusenistvo je kao i svaki drugi veliki dogadjaj u zivotu. Covek ima ocekivanja, nadanja i td. Ima cak i ideju kako bi to trebalo da izgleda ali praksa je uvek razlicita od onoga sto zelimo i ocekujemo. Prvo da napomenem da od svega onoga sto mozete procitati u knjigama o monastvu ima samo mozda kostur i tako jos ponesto. Monastvo je zajednica ljudi i ako joj se mozes prilagoditi i osecati komotno u njoj, u smislu da si tu blizu Hristu, onda si nasao manastir i nasao sebe. Kao sto je svaka porodica specificna, tako je i svaki manastir specifican po svom unutrasnjem zivotu iako mozda spolja izgleda da su svi isti. Bitno je voleti ljude sa kojima zivis jer oni postaju tvoja porodica. U takvoj zajednici dajes drugacije zrtve od onih u porodici ili na radnom mestu. Ono sto bih svakako zeleo da naglasim je da nemamo mi nikakva posebno teza iskusenja nego bilo koji drugi covek na ovoj zemlji. Pricip je isti sve su ostalo nijanse. U najvecem broju manastira, pa tako i u mom stvari su podesene tako da imas vise vremena za molitvu i citanje nego sto bi mozda imao u civilstvu. Moje je iskustvo da ako stalno pred ocima imas Hrista ne samo u manastiru nego svgda ce ti biti dobro jer jedino tako mozes voleti ljude, ako u njima vidis Hrista. No potrebno je zaljubiti se u Hrista! Eto tako malo od mene a vi pitajte ako vas sta zanima!
  4. 24 likes
    Izasao ja jedan dan na ovaj nas forumcic i listam statuse. Stoji jedan: Ko je za dopisivanje. Ja se checkiram i onda krene prva prepiska. Znate vec, ko si, sta si, odakle si i tako to. Caskamo tako par dana, odrzava se konverzacija (u medjuvremenu presli na fejs :D) i posle jedno mesec dana se upoznamo. Bila je cica zima, nasli se kod cuvenog konja na trgu republike, onako zabundani, samo se oci vide i meni i njoj. Krenemo tako po kalemegdanu, ona prica ja vise cutim nego pricam (sta cete, takav sam uvek kad upoznajem nove ljude). Pomenu ona kroz razgovor da bi zelela da se uda. I, tad je bila pecena Posle se vidjali jos, pao i prvi zagrljaj na klizanju i ostalo mozete pretpostaviti. Vencali smo se posle malo jace od godinu dana od upoznavanja.
  5. 22 likes
    Наша прича помало досадна. Упознали се на првој години факултета. Он био леп и сладак, али и много фин и стидљив. Онда сам сазнала да свира и да ту није стидљив, имао два бенда, соло гитара. Једном смо нешто свирали заједно и тад сам се заљубила у њега. Е, он је у мене још раније, али пошто је био фин и стидљив, нисам имала појма. После једне свирке где је растурио импровизацију на Хендриксову солажу, ја га пољубила. То било пре 17 година. Прва сам га и запросила, кад сам дипломирала и помислила да је време да се крене у конкретан живот. Имали смо по 23 године кад смо се венчали. Овог лета славимо 12-ту годишњицу, имамо троје деце, и мени је све поприлично
  6. 22 likes
    Упознали се средином 90-их. Тачније, у зиму 95-е. Она старија од мене две године и била тако у том неком њој подобном друштву. Свидела ми се на први поглед. Мој комшија из зграде се дружио са њеним другарицама и њом. Тако смо се и упознали. Тада. И после се нисмо видели... Више од пола година... Ја иш`о тако мало да ратујем ("Љубинка сине, оде тата у рат! ) Кад се завршило оно прво бомбардовање, пређем ја код класића у насеље Мејдан ( @Goku зна о "чем" причам). Јбга, није било воде ни струје, ал` телефони радили Преко поменутог комшије прибавим број телефона њеног у "српској Атини" где је приводила крају студије и кад беше прошла она фрка после "Бљеска" и "Олује" ја ју звах тако... Неколико пута... Она се баш изненадила... И тако. Водисмо неке телефонске разговоре и обећасмо једно другом да ћемо се обавезно видети кад прође рат. Онда "касапин" постаде "гарант мира на Балкану" и ја се вратих негде уочи НГ. Видели се за Игњатије, 2. јануара 1996. године. И одмах "пошли" И тако се баш забављали интензивно три месеца. Негде до краја марта (ја искористио све годишње одморе и слободне дане), а после се морадох вратити у Лађевце. Чим сам дошао на посао, проверих статус своје молбе за прекоманду. Видим-одобрено. Батајница. Углавном, пређем на Батајницу крајем 1996-е. Онда већ било лакше. Нови Сад није далеко. И истина, дуго смо се "забављали". Мсм-"водали". Мсм., нисмо се нешто "тражили" (капирали смо да је то ТО), али просто, као оно чекали прилику... После опет дошли неки удеси и ратови; углавном венчасмо се 10. октобра 1999. године. И ево нас, живи и здрави и даље... Није нека романтика, ал` тако било.
  7. 22 likes
  8. 21 likes
    Била рестрикција струја новембара 1994. Мој друг и крштено кумче од 2м каже ајд да те поведем увече код неке две сестре (у нашој Борчи). Он је као машински инг. лако се сналазио у мрачној згради јер је укапирао да има 2 пута по осам степеника у међуспратовима. Уђемо на врата: ја прозборих, садашња жена ме одмах упита: Ти си онај "кад моја бака меси колаче"? Јесам, кажем. Па сваке године причам са другарицама о теби, вели она. Она је ишла у другу, стару, борчанску школу и дошли су код нас у нову школу на приредбу "Мајска песничка штафета". (Дакле то је мај 1981), ја сам на часу био написао песмицу: "Кад моја бака меси колаче, Тад цела кућа од радости скаче, И Сунце тада греје јаче, Кад моја бака меси колаче." Рефрен је био: "Сунце сија ко тепсија, Ја те волим Тортексија". И била је још једна строфа: "Какве виршле, какви роштиљи, кад замиришу слатки и мили!". Песма је победила на школском али и општинском такмичењу, вероватно зато што се допала председнику жирија песнику Драгану Лукићу. Међутим ђацима је било смешно и упечатљиво што неко један нестандаран текст за то време, чита дубоким гласом и то дечју песмицу висок клипета коме су израсли први бркови. Тако да ме је жена знала много пре него ја њу. Онда смо се интензивно виђали до априла 1995 и постали блиски пријатељи. Тада се случајно нађемо у аутобусу, ја сам ишао на једну рођенданску журку колегиници са факса, коју су за њу спремали другови у Студењаку, иако је "рођена Београђанка". Луд плес, после се вратисмо код жене у стан, сутрадан ја преселих ствари...
  9. 20 likes
    Зоран Ђуровић: Степинац као Flying Dutchman Алојзије Степинац, загребачки надбискуп и кардинал и блажени у Католичкој цркви, Солунски добровољац и носилац Краљевског ордена Карађорђеве звезде... Да ли је и Летећи Холанђанин (Flying Dutchman), који се на крају сукобио и са Сребрним Летачeм (Silver Surfer)? Но, за разлику од узбудљивог сукоба Холандеза са Летачем, Заједничко саопштење Мешовите комисије [1] мора по природи ствари да буде досадно, бледо, лајт... Потом имамо Митрополит Порфирије и епископ Иринеј: Истина је да СПЦ није признала Степинца за мученика [2], где се почиње са одговарањем дисфатистима, онима који веле да је српска страна поражена у овом дијалогу, док је камену плочу на ту тезу положио Епископ бачки др Иринеј: Шок на крају рада Комисије „Вечерње новости” – озбиљан лист или фабрика лажи?! [3] На српској страни имамо и изванредан интервју са Жељком Ињцeм [4], а једнако добар интервју имамо на хрватској страни са Драгом Пилселом. [5] Ја сам сам одавно писао на ове теме, Стање ствари и (римо)католици [6], тако да немам намере да понављам ствари из свих референци које наведох, али ни да их сажимам. Вредан ће узети да их погледа, а многи од вас су их већ погледали. Задржаћу се у две речи само на „никаквом“ закључку комисије и чињеници да нисмо дошли до жељених докумената. Блед закључак је нужна форма у оваквим дипломатским пословима. Нисмо у време саборских осуда „триклетих јереси“, него у сесијама које чине мешовите комисије. Екстремисти са једне и друге стране неће бити никад задовољни све док не виде просуту утробу непријатеља на арени и плач њихових жена и деце... Ово је други филм. Буловић, као и Ињац су приметили да ће екстремисти бити незадовољни. Бачки позива да се виде реакције хрватских медија. Није их дао, а Глас Концила јуначки ћути и пацовски помиње како је Степинац спасавао Немце. Међутим, ја ћу поменути неке од реакција из плебса [7], а правописно нећу интервенисати: - Antun Mateš: Ni vrit ni mimo! - Damir Molnar: Ovaj proces je zorno dokaza nevirovatnu hipokriziju i mržnju SPC prema Hrvatima. Dok oni proglašavaju svetim dokazane koljače Hrvata i muslimana doslovno u isto vrime pokušavaju svim trikovima blatiti i osporavati hrvatske svetinje... - Gordana Zelenika: Papa Komunist. - Vladimir Rozijan: Ma ne, ispostavilo se samo da SPC nema ništa, i da je samo u službi velikosrpske ideologije. - Mijo Ruškovački: Čekam nekakve zaključke komisije ono veliko NIŠTA kako i bude kad nama srpska pravoslavna crkva odlučuje dali je Stepinac svet ili ne, sramote i jadni mi. - Ivo Trojanović: J*** papu komunistu koji trazi misljenje cetnickog popa Amfilofija. - Mladen Piskač: ti si stvarno glup, trojanović komunjaro. - Dawn Dawns: Nije to nikakva velikodušnost pape Franje, nego još jedno veliko ponižavanje i razapinjanje našeg sveca. Što uopće kojekakvi Amfilohije i Porfirije imaju s katoličkim blaženicima i svecima!? - Bariša Šimić: papina lakrdija. - Andreja Merseli: I,zakljucak je ????????? - Rade Djuric: Da je uzalud izgubljeno vrijeme. Ne mozes nista dokazati onome koji je unaprijed izabrao laz. - Ivan Ruskin: Tresla se brda - Rodio se mis. - Petar Bumba: Nema nikakvog ispričavanja za ovo učinjeno zlo nama Hrvatskoj naciji i našoj katoličkoj vjeri. Bilo je u povjesti papa svakakvih budala ali ovakve budale kao ovoga nije sigurno bilo. Ponizijo je nas kao naciju i našu vjeru s četnicima koljačima to se nikad nije dogodilo u svijetu da druga vjera određuje nekoj dali će nekoga proglsiti setcem. Ali ne treba baš toliko kriviti papu koliko naše KARDINALE I BISKUPE KOJI SU DOZVOLILI DA ČETNIČKI KOLJAČ NIKOLIĆ ODE U VATIKAN I OTVORENO PRIPĆI PAPI KAKO SU HRVATI U RATU POUBIJALI MILIJUN SRBA DA BAR JESU. MORAM REĆI ČAST POJEDINIM BISKUPIMA I SVEĆENICIMA KOJI NISU BILI ZA OVU KOMISIJU. ALI ODVRATNI PAPA BOZANIĆ, PERIĆ SU ODGOVORNI ZA OVU BRUKU. - Vesna Jovicic: Ludi vatikanski crveni pop Franjo uz pomoc bradatih spodoba ,karakondzula iz tzv.SPC,koja s crkvom i Bogom nema veze,teroristicka organizacija u sluzbi velikosrbskog monarhofasizma i svetosavlja,po treci put sudi svetom Alojziju Stepincu ! Sram ga bilo,nas Papa on NIJE,nece jos dugo glavinjati bespucima zablude,a cista istina i svetost mu blista nepobijedjena,svim mjesovitim komisijama usprkos.Stat ce pred lice Bozje,a onda ce njemu biti sudjenjo !!!!!!! - Zoran Kovacevic: Još jedan izuzetno opravdan razlog da se SPC ukine i zabrani rad u Hrvatskoj, jer kao takva ne postoji nigdje u svijetu osim u Hrvatskoj u kojoj pod nikakvim uvjetima ne bi smjela postojati ! S time da njihove popove ne treba poubijati kao što je ta đubrad napravila sa hrvatskim pravoslavnim popovima, nego je dovoljno da ih se istjera iz Hrvatske. - Tomislav Šoletić: Zar je netko promislio da će Srbi postati normalan narod ? Možda u nekom drugom vijeku. Ergo, нека срБски бојовници узму и прочитају ове надахнуте редове и онда крену да пљују по нашој комисији! Сличне неурачунљиве коментаре можемо прочитати и у нашијенаца... Поводом друге тачке, могу рећи да су наши заиста имали опструкцију што се тиче докумената. Ја сам сам имао јако лоше искуство кад сам покушао да дођем до неког материјала. Требало је да буде доступан, али је тадашњи директор у Монтеверђину све ставио под кључ. То је неки очајнички покушај да се ствар заврши, а после да се документа објаве. Но, Ватикан више не спаљује документа. То је добра вест. Не зна се никада када ће шта требати. Зато ће Степинац још увек лебдети. Проблем наше комисије је још био и у опструкцији са наше стране, јер су титоистички кадрови у ДБ још увек живи, а њима иде у прилог да се Степинац прогласи за свеца да би се тако нанео тежак ударац екуменском дијалогу. Ти репови би хтели Степинца за свеца не зато што би он био светац него зато што знају да после тога тешко да би се о икаквом екуменизму могло разговарати. Наравно да нико из српске делегације није радио у том смеру, али су били опструирани. И у таквој ситуацији ово можемо видети као велики резултат, а папа Франциско ни најмање није наивна особа. Њега као дар од Господа није добила само Католичка Црква, него и Православна. Као интелектуалац велим да ствар опште канонизације Степинца треба одложити до даљњег, када се буду могле отклонити све сумње са његовог лика и дела, а оне су првенствено садржане у питању да ли је могао урадити много више, а не у питању да ли је он својеручно чинио злочине, јер је то ван сваке памети. Као пријатељ католика, и човек који се неким католичким свецима препоручујем у молитвама, и сликам њихове иконе, морам да признам да ту светост код њега не видим и немам никаквог осећаја. Знам да ће ове моје речи растужити неке од моје браће католика; светац ми је блажени Грација из Котора, и са њиме сам се заједно осведочио у неким чудима, а овде тај дар не видим. О. Зоран Ђуровић Рим, 19.07.2017 [1] http://www.spc.rs/sr/zajednichko_saopshtenje_meshovite_komisije [2] http://pouke.org/forum/topic/47185-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%98-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%BF%D1%86-%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/ [3] http://beseda.rs/sok-na-kraju-rada-komisije-vecernje-novosti-ozbiljan-list-ili-fabrika-lazi/ [4] https://www.youtube.com/watch?v=5c6I2jd7GCU [5] http://hr.n1info.com/a217864/Vijesti/Nisu-ispunjeni-ekumenski-preduvjeti-za-kanonizaciju-Stepinca.html [6] https://stanjestvari.com/2014/05/13/%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD-%D1%92%D1%83%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%B8-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA/ [7] http://direktno.hr/direkt/mjesovita-komisija-o-stepincu-odrzala-zadnji-sastanak-evo-zakljucaka-91779/
  10. 20 likes
    Pomaže Bog! Možda je došlo vreme da se ovim putem zahvalim momcima koji su nastavili da pišu ovde a prethodno su bili na forumu Verujem. Mnogo mi je značio taj forum, bilo je to vreme mog ulaska u veru i prve zbunjenosti. Naročito su mi značile one epske bitke koje su se vodile postovima u vreme dešavanja oko raščinjenog vladike koji sada ima svoju sektu. Puno hvala. Sjajni momci. Pitanje je da li bih se uključivala na forum da nije bilo poslednjih dešavanja, onih sa profesorima i Darvinom. Ponovo sam zbunjena i treba mi da budem sa vama. Poznajem jednog od profesora koji su izgubili parohiju. Tu činjenicu da ga više neću videti dok služi u oltaru koji mi toliko znači teško sam podnela. Meni je on svedočio šta pravoslavlje jeste i bio velika uteha. Mislim na oca Aleksandra Đakovca. Nikada me nisu zanimale priče u crkvi oko crkve, napadi, stanja, relacije...politikanstvo. Moje je bilo da sam na liturgiji i da se borim sa sobom i životom koliko mogu. Prvi put mi se nametnula misao...šta se ovo događa?! Ako mi sebi možemo da dozvolimo da oduzmemo takve ljude narodu onda znači da nam jako dobro ide... ništa ne razumem... ne zovem se Ana i ne tražim muža na forumu. praštajte ako se nekad javim i lupim. nemam teološko obrazovanje a ni opit mi nije neki.
  11. 20 likes
    Ко верује у Христа васкрслог мој је брат. Све остало Он боље зна од мене. Што се греха тиче, имам превише својих да би се бавио туђим. Ако смо поштени, мислим да би мало ко имао храбрости овако да заузме став упркос свему као брадер Миљан. Већина нас би се соучена са том дилемом вероватно одрекла хришћанства. То је стварно за поштовање. Тежак је то пут. Зато би требало да не осуђујемо. Ко зна шта све још има у многима од нас што кријемо и немамо храбрости да признамо. Ко је од вас без греха... Sent from my iPad using Tapatalk
  12. 19 likes
    Па нема жена у том манастиру.
  13. 18 likes
    Данас православна Црква слави светог Великомученика Прoкопија. Данас се у много којој православној кући неће радити понеки посао или било какав посао, понеко ће пропостити данашњи дан (или ће, како то обично бива, женска "чељад" постити "за дом). Све из страха. Јер Прокоп може да "прокопа" а нерјетко се сачувало и памћење да је "Прокоп прокопао и Турке, па ни Муслимани данас не раде". Тужно је то наше сујевјерје, тужно јер заборављамо и самог Прокопија и Бога Кога је Прокопије свим срцем заволио. Тужно, јер Прокопије је мученички пострадао, својом вољом, е да би свједочио да хришћански Бог није попут паганским суревњивих, пргавих и прњкавих богова, који траже да их човјек умилостиви једнодневним церемонијама и формалностима, да им служи због страха од освете. Прокопије је пострадао да не бисмо данас причали сујевјерја о Прокопију. Успут, Прокопије, име које је као Хришћанин понио, долази од грчке ријечи "прокопи" - што значи "напредак". Каква тужна иронија за коју смо сами криви да Онај од Напретка бива Онај који прокопава! Али да не буде тако! Да о Прокопијевдану прочитамо нешто о Прокопију, али и да прочитамо понешто од Светог Писма. Да заволимо Бога како Га је он волио. Да се посветимо свједочењу вјере коју је он свједочио. Да будемо бољи,не један дан него од једног дана... Срећан празник Светог Прокопија - у знању и љубави а не сујевјерју и страху славили! Дарко Ристов Ђого
  14. 18 likes
    Ево ја ћу...баш ми је потребно да се присетим. Другарицина сестра је спремала пунолетство.Иста другарица је срела комшију, док смо шетале и договарали су се око журке. Нас је, наравно, упознала. Он мангупчич са божанственим осмехом, а ја високо "на цени" ( уображена, у преводу) . Видим ја да он мене много загледа, па се распричао, скреће пажњу...а ја ћутим ли - ћутим и мудрујем ( баш сам била смор ). На крају, човек, јасно пита да ли и ја идем на тај рођендан, па да идемо заједно. "Хоћу"- кажем "..само ако обучеш свечано одело". Разлог је тај, што сам ја облачила хаљину из 20-их, са све дугачким бисерима око врата и траке око главе ( ) , по договору са другарицом. ...дошао је у оделу! Нисам могла да одбијем да се дружимо то вече Заиста је било пријатно, са пуно тема за разговор , мислим да смо се и свемира дотакли ;)....ту и остасмо- међу звездама Након скоро две године смо се венчали. П.С. Хвала Трифке за ово дивно потсећање.
  15. 18 likes
    баш лепа тема.... ево, ја ћу прва да почнем.... мој супруг и мој брат су заједно служили војску...баш су се дружили...по повратку из Загреба ( где су служили) мој супруг је дошао код нас и тако смо се упознали...била је то љубав , не на први, али на други поглед.... након 6 месеци смо се венчали....
  16. 18 likes
    А залудна ли света... последње што сам читао било је на страни број 3. Сад је страна 19. Опростите што не читам све. Провео сам цео дан на ади, јер мора човек и о физичком здрављу да брине. Но, неколико опаски. За оне којима је мрско да читају, ево укратко: гледајте своја посла. Господ заповеда. Мало другим речима, али тоето. Но, ево дужа верзија. Пре свега, на Паради сам носио мајицу факултета јер, веровали или не, много више дискриминације трпим у геј свету јер сам верник него у Цркви јер сам геј. Наравно, они су далеко свеснији него неки овде и генерално у Цркви да има гомила педера у Сабору, о ПБФ да не говорим (о манастирима тек), али и даље покушавају да ми не дозволе да будем и једно и друго, те покушавају да ме омаловаже као човека само јер верујем. А да верујем је мој лични избор. Мада би се могло рећи и да није. Нисам ја одабрао Христа, он је одабрао мене. И сад и да желим да Га се решим, не могу. Јер верујем у њега. ДОДУШЕ - кад сам се 2007. први пут тетовирао, пита ме тату мајстор, иначе побожан момак, зашто не тетовирам нешто верско. Велим ја - откуд знам у шта ћу да верујем за 20 година? Но, схватате поенту. Понос који ја истичем у својој белешци је понос да сам геј, а хришћанин, не обрнуто. Понос да могу да кажем да волим Христа а да ми нико не одузима право на људско достојанство због тога - ни ви овде (у Цркви) ни они тамо. Друго, волео бих да рашчланимо шта је тачно грех и да ли грех постоји без другог човека. Ако је моје гејство (назовимо га тако) грех, спрам кога је то грех? Спрам вас који коментаришете? Шта ја имам с вама? Шта ви имате са мном? Ко сте ви људи уопште? Ја стојим овде именом и презименом, ви се већина кријете иза некаквих надимака. Ако је мој грех спрам Бога, шта ви имате с тим? Зашто вас занима мој грех, ако је грех? Зашто се не бавите својим? Каже МилошБг ја рекао да ме не занима Бог. ГДЕ сам то рекао? Да ли си ти човече уопште прочитао моју белешку? Ја се препуштам Христовом Суду. Он ће да суди, не ви. А Његов Суд је праведан, какав год да је. Оно што мене не занима јесте шта ЦРКВА као институција, данас, у 2017. години каже. Зашто ме не занима? Прво, 2000 година се нико није озбиљно бавио питањем хомосексуалности. Само питањем блуда. А блуд је блуд, какав год да је. Нико се није бавио питањем да ли могу два мушкарца да се воле. Ево, Лејди Годива је питала лепо. То једно. Друго, како мени да буде релевантна институција у којој у Сабору седе људи који или су хомосексуалци, или су рукоположили гомилу педера (а КАО не знају да су педери а ови на иснтаграмима не силазе с фоткама које су инкриминишуће, да не говорим о онима којима дође јадна душа, хомосексуалац, да се исповеда, а они га питају какве полне органе воли, тј. каквих облика и дужина), а хоће да суде људима који нити су у Цркви, нити их Црква занима. Дакле, лицемерје. Даље, зашто се бавимо проблемом људи (ако је уопште проблем) који не повређује никог другог, а ћутимо о стварима који се тичу других. Перановић убије наркомана, кажу СВИ СМО МИ КРИВИ. Па нисмо сви, зна се ко га је поставио на то место, ко рукополаже, ко одлучује. Па онда теолози млади и богослови промене 100 девојака пре брака, и онда он постане поп мимо свих канона а мени цитира каноне о хомосексуалности. Па попови прељубници. Ја сам својим очима видео попа, негда админа овде, како излази из хотела у близини некадашње нам престонице, познатом по томе да ожењени мушкарци ту долазе с љубавницама, како касно увече излази одатле са женом која му није жена. И пола интернета зна за још његових прегрешења о жене и... ништа. Сви ћуте. Јер, то је модус операнди у СПЦ - смеш да радиш буквално шта хоћеш. Све. Једи децу на ражњу. Али нипошто немој да признаш. Јер ако си владика, казна ти је пензија, ако си поп, забрана свештенослужења, мада пре пребацивање на лошију парохију, али ако си цивил, па надрљао си га мајци. И онда и владика и поп или остану у чину или не остану, али Причешће им се не одузима, а овамо се води полемика да ли ми цивили можемо или не. Дакле, лицемерје. И још нешто - рече исти МилошБг и Немања Јанковић ја идем у ширу медијску јавност - ја нисам тражио ни да се овде објави моја белешка, нити на Видовдану. Каже Немања ја овде на форуму истичем своју сексуалност - од 2000+ мојих порука, од којих је већина искуцана док већина вас овде није ни знала за форум, само на две теме писао сам о овоме - обе теме покренуте без моје сагласности и знања, обе теме о мени конкретно. Ја знам да сте ви лепо васпитани људи, а лепо васпитање је данас не рећи некоме нешто у лице, него иза леђа, али шта да радим, ја ем сам члан форума, ем имам пријатеље овде који ми јаве да се пише о мени. Зашто да вам ускратим могућност да ме директно питате ако вас већ нешто мучи у вези са мном? И коначно, гледајте своја посла. Не знамо шта нас чека у Есхатону. Не упирите прстом ни у кога ко не штети некоме око себе, поготово вама. Нисте ничије ципеле носили нити у ичијој кожи били, не знате како је некоме. Ако нисте били у мојој ситуацији, откуд ви знате шта се и како се може? Откуд сте ви сви стручњаци за сексуалност, психичке проблеме, борбу? Где сте научили? На моменте ми је све то и смешно, али добро, мора и тога да буде. Мир вам.
  17. 18 likes
    Zbog čega se na ovom forumu stalno potencira priča o homoseksualnosti? Ona je seksualna devijacija, greh, promašaj čoveka i kraj priče. Stvar gora od bluda između muškarca i žene. Druga je stvar naša ljubav prema osobama koje imaju homoseksualne sklonosti i njihova konačna, eshatološka sudbina. Nisam u fazonu razbijanja glava ljudima, nemam ništa protiv LGBT populacije u svom okruženju, niti sporim da neka takva osoba može biti bolji čovek od strejt osobe, ali ostaje dalje da je to greh. AKo nešto smatram grehom kod nekoga ne znali da mrzim tu osobu, jer bi u tom slučaju trebao sve da mrzim počevši od sebe samog. Što se tiče Eshatona, na nama je da se molimo za takve ljude, dobronbamerno, bratski, da imamo želju da bude grđanin Carstva.,...
  18. 17 likes
    imam potrbu da vam ovde nesto kazem. Moramo svi biti svesni onog sto je Hristos ucinio za nas i da sve sto radimo u zivotu radimo iz te zahvalnosti prema njemu. To je poruka jevandjelja to je poruka apostola Pavla. U manastir se ne ide da bi se zaradilo spasenje nego iz zahvalnosti Hristu sto je umro za nas. Isto tako i u brak i svuda. Samo zahvalnost Hristu. Moja je preporuka svima da cesto citte Sveto pismo jer ce vam ono pomoci da zavolite Hrista a kada ga jednom zavolite nista vam nemoze stajati na putu. Ovo je jedan od najomiljenih mojih biblijskih tekstova: Isa 53:1 Ko verova propovedanju našem, i mišica Gospodnja kome se otkri? Isa 53:2 Jer izniče pred Njim kao šibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi obličja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima, čega radi bismo Ga poželeli. Isa 53:3 Prezren beše i odbačen izmedju ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizašta ne uzimasmo. Isa 53:4 A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muči. Isa 53:5 Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Isa 53:6 Svi mi kao ovce zadjosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas. Isa 53:7 Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih. Isa 53:8 Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko će iskazati? Jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mog bi ranjen. Isa 53:9 Odrediše Mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne učini nepravdu, niti se nadje prevara u ustima Njegovim. Isa 53:10 Ali Gospodu bi volja da Ga bije, i dade Ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za greh, videće natražje, produžiće dane, i šta je Gospodu ugodno napredovaće Njegovom rukom. Isa 53:11 Videće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova. Isa 53:12 Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut medju zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli. Citajte ga cesto i videcet kako pocinjete da osecate zahvalnost Hristu i tako polako vas zivot postaje evharistija!
  19. 17 likes
    Волим што Жељку вако добро иде, и што је у тим неким тамним групама што креирају јавмо мњење и воде Србију, јер сад више нема изговора да ми не позајми паре до првог. И волим што има форумаша, попут постављача теме, које радује успех и срећа човека са којим деле форум годинама. Свака ти част на ширини, Драгане!
  20. 17 likes
  21. 17 likes
    @АлександраВ Заиста дивна прича.Мотивисана тобом, додаћу нешто на своју причу. Често ми је...знате...недостајао онај божанствени осмех код супруга, као и наши разговори. Замало да нас " прогута" живот. Бриге, стварање, доказивање и ко зна шта још, доводило нас је до ивице пропасти брачног заједништва. ...а ипак се све стекло...а ипак је све у реду...све је то могло и са осмехом...и са разговором. Волите се људи, ништа није битније од радости онога поред нас.
  22. 17 likes
    Оче, зашто се брак назива светим?-Зато што у њему има много мученика!
  23. 17 likes
    Јефтиније ми него да плаћам сваки пут. Мада, и то је замка, и то велика замка. Вама педерима лако, ви мушкарци и разумете се, а ја морам да трпим канонаду ако заборавим да бацим чарапе на прање. Да не причам шта треба да истрпим ако би само једно вече да останем да цепам неку стратегију. Па онда мање у кафану, ајде негде да се шетамо, ајде купи шта треба за кућу, види како се ухватила буђ на оној шпер плочи, кад ћеш то да мењаш... И после вама тешко у животу... Заиста, заиста вам кажем: брак је искушење реда монашког!
  24. 16 likes
    Можда ће некоме бити од користи моја прича коју желим да поделим са вама. Пре, не знам ни ја колико година, муж ми је био у јако лошем стању, на сваки спомен Исуса, Богородице, Цркве или било чега што са вером има везе, добијао је звучне халуцинације, кроз главу су му пролазила најстрашнија хуљења и најбизарнији наговори. Било је толико страшно на моменте, да сам помислила да је демонизован. Око мене све атеисти, или "ваља се верници", парохијски свештеник незаинтересован за пружање било каквог савета или подршке. Ја на ивици очаја кренем да тражим помоћ по интернету (каква почетничка грешка), случајно или намерно, налетим на сајт МП-а, ишчитавам данима, а он бистар, шармантан, оно јесте ми чудно што пљује по Богородици, светитељима, иконама, сувише је старозаветан, али забога, да ли би га пуштали у цркву да држи предавања!?! Региструјем се на форум и поставим питање у вези моје агоније, врло брзо уследио је хладан туш (слава Богу), када је, не саветовао, него просто инсистирао да тежак болесник истог момента остави терапију и почне да живи о његовим упутствима. Тада сам схватила колики је шарлатан и преварант, убрзо након тога, преко његовог сајта дођем до форума "Верујем" и пронађем све оне битке које су људи (Гризли је остао најупечатљивији) водили са њим, пошто се Верујем тада већ гасио, а Поуке биле у замајцу, дођох овде где открих шта јесте Православље, остало је историја.
  25. 16 likes
    Onim sto si kazala "apstraktan" ti si otkrila sustinu problema. Ima jedan stih u knjizi proroka Isajije koji kaze (parafraziram) Trazite Boga dok se moze naci. Ti imas bogotraziteljsku dusu. To vidimm iz pitanja koje postavljas. Tesko je opisati nekome koji nema nesto sto ti imas ali evo ovako cemo. Nadji neko mesto gde ces biti sama (svoju sobu, neku drugu prostoriju, sumu, poljanu ili bilo koje mesto gde ces biti samo ti). Onda zatvori oci i pocni da govoris Isusu ono sto je u tebi. Reci mu da neznas kako izgleda Njegovo prisustvo i da bi volela da imas to sto drugi ljudi imaju tu realnost njegovog prisustva u svom zivotu. Ne boj se nicega. Izli srce. Kazi mu sve sot imas ili bi zelela da mu kazes. Onda cuti malo i cekaj. Onda mozes otvoriti i citati psalme ili Novi Zavet, ali polako sa razumevanjem i slobodno mu reci sta ne razumes u onome sto citas. Onda mozes ici dalje. Kada god imas praznog hoda ili vremena a ti posveti neku misao njemu. Pricaj mu kao sto bi pricala ocu ili majci ili nekome koji ti je najdrazi. Ja sam tako poceo da dozivljavam Njegovo prisustvo. Ima jedan dogadja u Bibliji kada se patrijarh Jakov rvao sa Bogom i rekao mu: necu te pustiti dok me ne blagoslovis. Tako mu i ti reci. Ja cesto volim da se molim sa nedaj me Gospode! Ti reci ono sto ti na srce padne. Ne boj se Hristos jos nikoga nije napustio, ko ga je trazio. On je rekao Hodite k meni svi umroni i natovareni i ja cu vas odmoriti! I uzmite jaram moj na sebe jer je jaram moj blag i breme je moje lako. Ima ljudi koji neznaju za Boga a koji cine dobra dela ali to u sustini nisu dobra dela. Bez Hrista ti nemozes nista dobro uciniti. Bez ljubavi prema Hristu nema istinske ljubavi prema coveku. To znam 1000%. Hristos je sam kazao : A bez mene nemozete nista ciniti! Neka Bog da da tvoja apstrakcija postane stvarnost!
  26. 16 likes
    АлександраВ - Хвала на искреној причи, мислим да нам је свима потребно да будемо што више истинити у животним односима. Ја сам овдје сасвим нови, и ова моја "писанија" је изнуђена веома инспиративним вашим причама. Ја сам прво био у недоумици, да ли да се женим или да идем у манастир. И онако реко, хајде пошто сам у недоумици дали да идем у манастир, јер тамо се сигурно не иде са сумњом у исправност одабраног пута, онда ми је сигурно од Бога намјењен пут ожењеног човјека. Онда тако, једног дана дођем испред трговине у којој је радила моја будућа супруга, коју раније нисам лично познавао, већ је онако видјео два или три пута у животу, јер је и она одлазила у иностранство, и враћала се. Тога дана, како се заједнички некада присјећамо, ја кад сам јој прилазио, она је била у погнутом положају, нешто радећи око вањских артикала, те је погледала у мом правцу и нехатно се осмјехнула, и онда готово грохотом насмијала. Након што сам се прегледао, да нема на мени можда нешто смијешно, она ми се брзо извинила као да се не смије мени, већ јој пало нешто смијешно. И након обављене куповине, оставим ја "бакшиш", онако шмекерски говорећи за лијеп осмјех. Када год послије причамо од том догађају, она ми каже да је још раније размишљала о томе догађају, и да се никада није могла сјетити шта јој је заправо било толико смијешно, па да се тако упадљиво засмијала пред једним незнанцем. Послије сам одлазио још неколико пута да пазарим у тој истој трговини, иако ми она баш и није била успут, али :):):):). Па онда се договоримо да одемо на кафу, и то прво мало дуже упознавање није прошло без потешкоћа. Наиме, отишли смо у један кафић, гдје смо сјели на спрату, јер је тамо није било других људи и могли смо онако потанко да се "разговоримо". Али, баш кад се прича захуктавала долази газда са радницима, да мијењају или постављају климу, и почињу недалеко од нас да буквално руше зид са бушилицама, тако да смо морали да одемо у други објекат. И одатле је то некако кренуло као по лоју, без великих трзавица и након два-три мјесеца пале су заруке, па онда и свадба. Још желим напоменути, по мени врло битну ствар, да сам у међувремену био упитао Господа, и да је Он недвосмислено рекао "Да, то је та". Данас је већ прошло десет година од како смо у браку, и имамо двоје дјеце.... и ја сада ово пишем док је она заједно са дјецем и другом нашом фамилијом на мору, гдје ја нисам могао отићи због тога што сам већ раније искористио читав годишњи одмор, радећи неки други посао....Али сам веома срећан у души, посматрајући фотографије које добијам одоздо.
  27. 16 likes
    Bila je luda tehno žurka, imao sam jednu ribu, pa drugu, pošto sam malo popio počeo sam da ih mešam....a to nije dobro Kada je svanulo, probudio sam se u sobi punoj mirisa cveća, kroz poluotvorene francuske prozore dopiralo je sveže Sunce i miris obližnje pekare, iz kuhinje se čuo umilan glas "hoćeš kafu?" "Da" odgovorio sam, ne znajući ni kome odgovaram dok se nije pojavila na vratima sa poslužavnikom punim kafe, voća i peciva....njene oči su ispunile sobu....udahnuo sam još jednom miris lavande i prestao da izmišljam na ovu temu pa ti se Trifke izvinjavam
  28. 15 likes
    Ал зато педери, еволуција, секс и либертаријанизам никад неће изаћи из моде!
  29. 15 likes
    Зато што је данас избор већи. Раније се све вртело око цркве, јер није постојала ниједна друга српска институција. Ако оћеш да упознаш девојку, идеш на црквени вашар. Ако оћеш да продаш нешто сем стоке, идеш у недељу пред цркву. Ако оћеш да сретнеш неког, идеш у недељу у цркву. Ако оћеш да нађеш доброг музичара да ти удари севдах, наћи ћеш га пред црквом, чека ко ће да му плати да га поведе. И тад су се људи и опијали и распадали и блудничили, само што је то било на тим црквеним светковинама. Тад су ти црквени вашари били Егзит и Гуча (а и данас су). Данас више нема потребе за тим, и отпало је све оно што никад није ни било за Цркву. Уз наравно то што ни ми као црквени људи ни црквени клир, не радимо довољно да привучемо више људи Цркви.
  30. 15 likes
    Nemoras ti nisacim da se slozis. Covek je samo pokazao kako je razmisljao Sv Jovan Zlatousti a i vecina drugih ucitelja crkve. Normalno uvek je bilo nadmenih monaha koji su uzdizali svoj zivot do neba i stvarali iluziju kod obicnih ljudi da je monaski zivot tezi. Vidim da si citao oca justina ali na zalost nisi procitao nego onako povrsno. Potpuno si promasio ono sto je on glavno rekao u toj knjizi ali necu sada o tome. Ja tebi preporucujem da uzmes tumacenje jevandjelja po Mateju od oca Justina i da ga onako lagano procitas a onda tumacenje jevandjelja po Jovanu i mozda ce ti Gospod otvoriti um da pazumes ono sto sada ne razumes a pravis se da znas. Vrlo je bitna zivotna lekcija da ne govoris o onome sto ne poznajes i o onome koga ne poznajes. Za srecom sam prestao davno da tezim. Yrebale su mi godine da shvatim sta je cilj mog zivota. Kada sam to shvatio onda su mi pojmovi kao sto je srca i td postali nevazni. Iskreno ti mogu reci da se sve vise sazivljavam sa recima apostola Pavla: Phil 3:7 No šta mi beše dobitak ono primih za štetu Hrista radi. Phil 3:8 Jer sve držim za štetu prema prevažnom poznanju Hrista Isusa Gospoda svog, kog radi sve ostavih, i držim sve da su trice, samo da Hrista dobijem, Phil 3:9 I da se nadjem u Njemu, ne imajući svoje pravde koja je od zakona, nego koja je od vere Isusa Hrista, pravdu koja je od Boga u veri; Phil 3:10 Da poznam Njega i silu vaskrsenja Njegovog i zajednicu Njegovih muka, da budem nalik na smrt Njegovu, Jednom kada se zaljubis u Hrista sve ti ostalo postane nevazno. Da bilo je teskoh trenutaka kada mi se nije mililo gde sam ali teskih trenutaka ima svuda. Bitno je da se civek prepusti Bozjoj volji. Kada jednom shvatis da nista sto ti se desava u zivotu ne desava se bez razloga vec da ima neko koji sve to kontrolise onda te samo zanima da sve to sto se desava nekako bude na slavu Njegovu. Meni je jednostavno odgovor na sva ta pitanja Hristos. Kada mi god bude tesko ili tako dodjem u neku glupu sitauaciju ja pocinjem da razmisljam o njemu i da mu se zahvaljujem sto je pre svega dosao na zemlju i ziveo medju ljudima sto je bio obrezan, sto je morao da bezi u Egipat, sto je rastao medju nama i u svemu napredovao kao i mi, sto je poucavao lecio hranio isterivao demone vaskrsavao mrtve i td. Zahvaljujem se za sve i osecanja se smire i misli se smire i srce se smiri. Onda znas da je On tu i sta ti vise treba. Sto kaze apostol Pavle meni je zivot Hristos a smrt dobitak. To ne zanci da sam ja sada nesto bolji i pametniji od drugih. Iskreno da ti kazem da sto vise hodim sa Hristom to vidim sve vise svoju pokvarenost i svoje zlo. To je ono sto te moze rastuziti i izazvati veliku muku ali opet tu je Hristos. Nisam znao da je mobilni telefon i internet greh. Kekcija broj 2. nista samo po sebi nije greh dok ga ti ne uotrebis u gresne svrhe. Mnogi su carevi ziveli u velikom luksuzu pa su eto postali sveti. Nemoj da pricas o onome sto ne poznajes. Nije mi fizicki naporno. Ja sam hvala Bogu u manastiru gde nema nekog velikog fizickog napora. Poslusanja su recimo trpezarija gotoprimnica crkva i posle svega radionica . Za sve bude vremena. Sto se ustajanja tice na to se covek navikne. Kada sam bio u vojsci, zbog dezurstava, sam bio navikao da spavam samo 4 sata i to sam dugo posle praktikovao. Ovde sam navikao da se budim u pola 5 i oci se same otvaraju u to vreme kao sto se i same sklapaju oko 10 ili 10 i 30. Zavisi od coveka do coveka. Vec sam negde rekao da ako bilo sta u zivotu radis bez ljubavi prema Hristu pukao si, Isto tako ako odes u mananstir bez ljubavi prema Hristu promasio si. Dolaze ljudi iz raznih razloga u manastir neki nadju Hrista i ostanu, neki nadju Hrista i odu, ali svi koji iz pogresnog motiva dodju imaju velikih problema. Ne samo danas nego uvek je to bio problem : motivi! Sta je tvoj motiv za ono sto radis? Recimo zasto se zenis? Ako je to samo zbog seksa onda si pukao. Ako je iz ljubavi prema Bogu i toj devojci onda si na pravom putu. Pa meni licno nista ne nedostaje u odnosu na svetovni zivot. Hvala Bogu, ja sam zadovoljan ovako. Pa Jutarnja sluzba pocinje u 5 i traje tu negde do pola 7 a ako je Liturgia jos jedno sat vremena. Posle mozes da radis sta hoces do 10 kada je rucak. posle rucka svi idemo u raddionicu i tu radimo koliko ima posla. Nekada duze nekada krace. Normalno pre 10 trpezarac mora da dodje i da postavi hranu da cita dok drugi jedu a onda i da opere sudje. Crkvenjak mra da ustane i podesi kandila a onda da zvoni i td. posle podne smo slobodni do 5 kada je vecernje a posle toga vecera a onda opet mozes da cinis sta hoces. Eto to je odprilike neki dnevni raspored. Nema liturgije svakog dana vec samo dva puta nedeljno. Pre je bilo 4 puta a sada samo 2 zbog specificne situacije. Pa pre svega mislim da je problem bio u idealizovanoj slici koju sam imao. Ljudi su i u manastiru ljudi. Nemaju svi isto odusevljenje i pogled na svet i zivot. I kada to shvatis onda to moze da bude problem ali i sam vidis, iz ovoga sto napisah, da je problem u meni a ne u manastiru ili ljudima. U ovom me manastiru posebno odusevljava sto ima prostora za slobodu razvoja. Ne postoje sabloni i niko ne pokusava da te ukalupi u semem i zakone. Neznam u kom je kontekstu to Kiril rekao ali mu je ova recenica bez veze: Povukli su se iz sveta da bi stvorili povoljne uslove za spas duše, a onda uzmu mobilni i koriste internetu, a znamo da je tamo mnogo grešnih stvari i iskušenja" Meni ne treba internet da bih gledao pornografiju, ja mogu i sam da je stvorim u glavi a isto tako i svki drugi greh. Mobilni telefon i internet nisu greh vec ono sto lezi u srcu.
  31. 15 likes
    Pa ja sam bio zenjen ali sam razveden i sve je to bilo jako davno, no to je druga prica. Znas kako to je najbolje objasniti odnosom sa Bogom a tako to i ide. Nekako ti i Bog znate. Za slikanje sam slab, a i za sviranje nisma bas nesto sposoban. Ja volim da citam i pisem tako ponesto, uglavnom teologiju. Pa dodju one ponekada ali zene nisu zveri nego ikone Hristove.
  32. 15 likes
    hvala Natasi za otvaranje teme i Trifketu za pruzanje informacija...
  33. 15 likes
    Курир је само пренео текст са војвођанерског сајта Динка (Сабајле) Грухоњића, ово је линк: http://voice.org.rs/rtv-angazovao-botove-da-pisu-komentare-za-80-000-dinara/ Од свег текста истина је само да имам уговор са РТВ, остало је екипа Динкова лепо зачинила. Ал, ок је то, на то рачунам. као и на вашу подршку Динку.
  34. 15 likes
  35. 15 likes
    Ономе коме је пало на памет да постави Мају Гојковић на место председника управног одбора агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије.
  36. 15 likes
    Није то баш тако просто. Човек је писао, ко је то пратио могао је видети, да се дуго колебао и да је потискивао своју геј склоност јер је хришћанин и заиста верник без фолирања и лицемерисања. Ипак пошто га жене уопште не привлаче и по хришћанским стандардима не може бити добар домаћин, нити имати породицу, остало му је једино да се замонаши. Али опет да ли је монаштво за свакога? Људи који су стрејт ако желе бити заиста хришћани имају борбу до краја живота са страстима па имају је и ови који су геј, на крају се све своди на исто - борба са страстима. Сад што је друштвено прихватљиво експонирање стрејт сексуалности а није прихватљиво геј није томе Миљан крив. Рецимо у Коринту пре 2000 година Миљан би био сасвим уобичајена хришћанска појава, коју би истина апостол Павле опомињао да се уздржава од блуда, али у самом граду међу осталим незнабожцима његова сексуална склоност би била друштвено прихватљива.
  37. 15 likes
    Живот је много, много лакши кад то схватиш. Огроман терет скинеш себи с врата.
  38. 14 likes
    Ако ја осмислим нови изглед заставе, јел ће да се објави као важна вест по интернетима?
  39. 14 likes
    Извињавам се свима вама које сам на било који начин увредила, повредила, онерасположила, ставила у незгодан положај, сморила, изнервирала или нешто друго. Жао ми је. Није ми била намера.
  40. 14 likes
    Нема ту свести. Да се ти гураш између људи да би некога шутнуо у главу то значи да апсолутно ниси нормалан. Мржња је обузела те људе. Зли дух ушао у њих. Дословно.
  41. 14 likes
    Ako neko zeli da bude pominjan u mom manastiru neka mi ovde napise imena svojih bliznjih ili moze i u licnoj poruci. Molim vas samo imena vase porodice. Oni koji su mi pre dali nema potrebe da mi ponovo daju osim ako nema nesto novo (rodjenje, smrt, vencanje).
  42. 14 likes
    Veliki pozdrav svima! Ja sam Bogdan iz Beograda, cuo sam od prijatelja za ovo divno mesto, dosao da ga posetim i bas mi se dopalo, mada malo manje svadje ne bi bilo naodmet Opet i to je zivot.
  43. 14 likes
    Бака (92) побегла са дечком (87) из старачког дома! Радници старачког дома „Вилберг“ у Ејсволду у Норвешкој препали су се када су на паркингу те установе пронашли ходалицу своје штићенице (92) Одмах су позвали полицију и подигли узбуну, пошто је установљено да старице нема у дому. Прва помисао је била да се баки нешто догодило, али убрзо се испоставило да је прича кудикамо романтичнија. Наиме, открили су да је бака отишла у Стокхолм са својим дечком (87), на романтичан одмор. Управница старачког дома Јанка Холстад изјавила је да је у питању дирљива љубавна прича. – Замислите да не можете на романтични одмор само због тога што сте старији од 90 година. Госпођа није урадила ништа незаконито, али нас је уплашила јер није најавила да ће отпутовати – рекла је управница дома. Времешни заљубљени пар тренутно ужива у кући бакиног дечка у близини Стокхолма. Kако су најавили, вратиће се у старачки дом за викенд. Aло
  44. 14 likes
    Pa u Novembru bice 3 godine kako sam ovde. A nece jos dugo jer najverovatnije uskoro ce biti monasenje ali to je bozja volja. Sto se obaveza tice imamo svoj raspored za poslusanja i radimo pomalo u radionicama. Sa mirjanima se ovde retko susrecem.Pozdravim se sa ljudima upitam ih ako mogu sta da im pomognem i tu se zavrsava sve. Nesto nemam prevelike zelje da razgovaram sa ljudima koji dodju u manastir. Sto se monaha tice , pa eto malo se salim sa njima , malo pricam i tako to. U ovom manastiru stvarno,za sada volim ove ljude, hvala Bogu. Ja sam vec bio u jednom drugom manastiru skoro 5 godina. Pa nezanm kako da ti kazem to je proces koji Bog vodi ako ides za Hristom ... Nije me monog zanimalo kakvi su odnosi jer ako imas Hrista svi ce odnosi doci na svoje mesto a ako ga nemas onda je sve bezvezarija! Pa ja mislim da me uglavnom svi vole. U dobrim sam odnosima sa svima. Ljubi pa ces i biti ljubljen!
  45. 14 likes
    Проблем је у томе што се мешају појмови. Духовник и послушање су монашки појмови. Пошто монаси живе један посебан живот, онда имају и нека посебна правила. Јер су се потпуно одрекли света, материјалних ствари и своје воље. Ко то жели - правац манастир. За мирјане постоји паралелна ствар, али они не треба да имитирају монашки живот јер је то погрешно. Наш духовник је свештеник, а наше послушање је да држимо правила Цркве која се тичу поста, молитве, богослужења и сл. Али ми живимо у свету, имамо своје обавезе, послове, имање, породице, децу... О свему томе доносимо одлуке по својим плановима и жељама. Не може свештеник да руководи нечијим животом.
  46. 14 likes
    Да, има породицу, јако лепо живи, испунио је све своје снове, има дивну жену и дете и потпуно је испуњен. Ми смо о свему томе касније разговарали и обоје дошли до истог закључка - ако си искрен према себи, моћи ћеш да препознаш када некога заиста волиш, а када волиш идеализовану слику некога (као што је он волео мене) или када волиш заправо себе у другоме (као што сам ја волела њега). Ми нисмо били искрени, не једно према другом, него сами са собом. Добро је да сам то препознала на време, а затим и он. Имали би јако тужан живот. Овако, обоје смо срећни и живимо са људима које заиста волимо. Не можемо да будемо сигурни. Али, ако нађеш праву љубав онда се за њу и бориш, њој се дајеш, о њој се стараш, она те води, ту је сконцентрисана сва твоја пажња. Немаш времена нити те интересују ни нови ни стари, ни овакви ни онакви. Жао ми је ако је тако. То је мој живот, то је само једна прича, то је пут којим ходамо мој човек и ја.
  47. 14 likes
    Мог Моку сам упознала док сам била код ујака неколико дана јер је брату правио испраћај, као, да им помогнем. Упознали смо се тих дана за време припрема. Познавала сам његову мајку и сестру јер су долазиле на славу код мог ујака, али њега пре тога нисам. После тога се нисмо видели,ни чули две недеље, све до рођендана мог другог брата, на који сам дошла у нади да ће он бити тамо. И ето, већ је дванаеста година ,све укупно, које су најлепши део мог живота. Девет година живимо заједно, осам година брака. :-) У браку је много лепше, ништа без заједничког живота. :-)
  48. 14 likes
  49. 14 likes
    Заправо, набијање некоме кривице зато што је хомо или блудник води диреткно у праву менталну болест, ако си природно склонији блуду и менталној болести. Јер с једним не можеш да изађеш на крај, а кажу да мораш и ето слома јер ти је ум склон претераној кривици, анксиозности, депресији. Људи заиста некада нису ни свесни колико могу да упропасте живот другим људима, а само да би се осећали боље и да би заштитили Бога, као да Богу треба нечија заштита. Живот је по себи тежак, не видим зашто бисмо измишљали вештачке проблеме који не постоје.
  50. 14 likes
    Једна од ствари која ме фрапира као ретко шта (чак више и од тога што је Вулин постао министар војни нпр. ) је што људи као нпр. Качавенда немају проблем да се сваке недеље причесте, служе литургију итд. Мислим чак и многи атеисти имају неку резерву када раде нешто што се сматра богохулним, поигравањем са светињом... Не знам како се ови макар делом памети не запитају шта ако једном заправо буду морали да полажу рачуне. Или су савршени атеисти, или су комплетни лудаци. Невероватно...