Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 08/23/17 in all areas

  1. 30 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Данас на дан иконе Пресвете Богородице Страдалне, ето, баш у њеном храму, пред њеним престолом, на Новом Београду, у цркви Светог Симеона Мироточивог, случај је хтео, да лично упознам нашег Драшка. Али пошто слика говори више од 1.000 речи, ево слика! Ето, Драшко се причестио, патријарх Иринеј је пререзао славски колач, ми се сликали код иконе Пресвете Богородице "Страдална" која се данас слави, са уљем и маслом са јучерашњег Јелеосвећења, узели нафору... Шта да вам кажем, слике нека причају.
  2. 30 points
    Tavita

    Слике форумаша

    Да не буде да се само бечим
  3. 29 points
    Јелена011

    Слике форумаша

    Moja dusa i ja, u povratku sa mora napravismo pauzu za vecericu u Visegradu
  4. 28 points
    AnaLaz

    Слике форумаша

  5. 26 points
    Данче*

    Слике форумаша

    Dete i mama u luna park.
  6. 25 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

    `вако изгледа, када ти забибере слику... моји младенци и ја...
  7. 23 points
    Шта да ради човек кад се умори/смори од православља, вере, Цркве, хришћанског живота? Срећем све више људи који се након 10+ година у цркви напросто уморе од свега и различито се носе са тим: неки направе паузу од цркве, неки једноставно престану да верују, неки наставе да долазе али се све претвори у аутоматизам и магију, неки само наставе да држе обичаје, некима се све смучи и напросто се паралишу, неки постану непријатељи цркве, свештенства и православља, неки се нагло одају до тада незамисливим пороцима, неки гледају презриво на побожност и форсирају интелектуализам и слично. Имамо и овде форумаша који су били црквени, па престали да буду. Зашто? Знам да није баш пријатна тема, посебно за мисионарски сајт и људе који су тек дошли у Цркву, али ... ето, напросто се може сваком десити и свакоме прети тако нешто.
  8. 23 points
    Снежана

    Слике форумаша

    Ланче и луди пас Аћим
  9. 23 points
    Dominika

    Слике форумаша

    Ја у Шкотској пре 2 седмице
  10. 22 points
    Broken

    Слике форумаша

  11. 21 points
    Зосима

    Слике форумаша

  12. 21 points
    Мене су уморили људи у цркви и ови који су се уморили од цркве и ови који су моралисти и законоправилници по црквама, вечито намргођени и досадни са својим примедбама и хејтом. Уморила ме људска глупост и безвољност да поправе сами себе и упорност вечита да поправљају свет око себе. Кад уђем у цркву и кад видим масу сморену и безвољну, питам се што су уопште дошли. Дође ми да узмем камџијуи да их истерам напоље и да оставим пар њих који су срећни што имају ту литургију, тог попа и то причешће које многи народи и појединци на овом свету немају. Које наши преци у време прогона под Турцима нису имали, и који су чезнули за својом Богомољом, у којој ће на миру да се помоле и причесте. Већи део историје људи нису имали цркву и већи део човечанства нема могућност да учествује у благодати цркве, а долазе времена када црква неће имати људе. Ја сам срећан што живим у времену када ми је то све на дохват руке. Што живим у народу који не прогони православље, барем не овог момента. Срећан сам што могу отићи два до три пута недељно на литургију и причестити се. Срећан сам што ме нико не пљује на улици, не вуче за косу и браду зато што сам православац. Срећан сам што има још људи попут мене који су православци у временима када религија више није битна. Срећан сам што још има попова којима није све бизнис. Срећан сам што постоји овај форум, на коме могу све ово да кажем, без озбиљнијих последица. Бојим се да ће доћи време када попови неће хтети да служе Богослужења у цркви, јер ће имати плату од државе и молим Бога да до тога никад не дође. Бојим се да ће доћи време када нећеш моћи наћи цркву у којој би се причестио. Бојим се да ће доћи време у коме ће те ухапсити и притворити у лудару ако установе да си верник. Захваљујем Богу што живим баш у овом времену и на овим просторима, где ми је омогућено да лако и без проблема учествујем у богослужењу и стичем благодат коју добијам бесплатно.
  13. 20 points
    Mali Marko

    Слике форумаша

    Метеори, свака реч је сувишна.
  14. 20 points
    Danijel Petrovic

    Слике форумаша

    Kada si okruzen ovakvom ekipom, posao mora biti, savrseno odradjen. (Poliramo felne)
  15. 20 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Миленијумски крст, Водно 1.066 мнв висок 65 м., Скопље
  16. 19 points
  17. 19 points
    Дивна тема, хвала вам свима на искрености. Она је знак да се нисмо баш толико уморили. Али, не замерите, празнично је вече па сам у таквом расположењу, чини ми се да смо много индивидуализовани. Не само оно да нисмо остварили евхаристијску заједницу, да не носимо бремена једни других, него да потпуно пропуштамо да није Бог, Бог мртвијех, него Бог живијех. Наше баке можда нису биле тако образоване али нису пропуштале задушнице. Кад се уморим сви моји упокојени су самном, моле се за мене пред лицем Бога Живога. Црква земаљска и торжествена јесте једна. И то нисмо само у крвном сродству него у дубокој моралној, значи љубавној, вези са свим светима у Господу. Друга, односно прва ствар је Милост Божија, а друга подвиг. Е, ту мислим да смо у теми побркали подвиг са рутином. За љубав ваше искрености даћу једно своје искрено признање, никаквог нарочитог подвига: од како сам се опоравио од болести и почео поново да постим (моја мајка која иначе цео живот редовно пости) негде је одмах "скапирала" да је пост за мене штетан и када год дођем да је обиђем током поста прави најукуснију мрсну храну. Прве две године жестоко сам се опирао, а онда престао да јој говорим да постим, али она зна да идем у цркву па ми опет спрема мрсну храну: ја престао да се опирем, и поједем је. Ето мог "подвига", који ми помаже да избегнем "рутину". Можда неком ово буде од користи.
  18. 19 points
    Ево овако. Укратко. Мој пут. Рођен у доба комунарства. Иако крштен "по прав`лима" (у 40-ти дан-то видех тек када сам тражио крштеницу за упис на Богословски факултет), цркве гледе, сећам се из детињства да се ишло у храм о празницима и да су баке држале постове. Наравно, славила се слава. Из приче о временима прошлим, бејах некако поносан на ђеда и бабу који подигоше један намастир и на баба тетку, чувену игуманију. Ал не даље од тога, јер просто, тада та прича беше passe... Каније се отиснух у војне и зракопловне воде и почех некакву ваздухопловну каријеру... Ипак и током школовања у војсци, нешто ме некако вукло цркви, те сам тај свој порив материјализовао учешћем у локалним парикијама (у местима где сам се чколовао) и певањем у хору. У време када се и није баш смело... Каније, када сам почео да радим, те доласком у Београд у прекоманду, тј. на аеродром Батајница, почех да одлазим на Литургије у цркву Светог Марка. Тамо певах у хору и упознах "Обилићевце" од којих добар део бејаху студенти Богословског факултета, под равнањем г. Предрага Миодрага. Тако кроз причу са тим момцима и девојкама, заволех СВЕ ТО и реших да и студирам Богословски факултет (о тим славним временима мож` да посведочи брат @Драшко) И тако, уписах, студирах, заврших... Зашто сам све ово рекао? Не наравно да би(х) се (на неки начин) (по)хвалио, не дај Боже. Него да прикажем само један пут, у којем се никада нисам суочио нити са једном апокалиптичном мишљу, жигом звери, свецким заверама и проче. И ако се уморим, а уморим се-уморим се у неком преиспитивању себе и свог сопства и односа са Богом. Свешћу о сопственој грешности и колико могу исправљању себе, а не бавим се заверама, жиговима звери, геј лобијима и сличним којештаријима због којих би се, да сам у том "вајбу" и сам УМОРИО...
  19. 18 points
    Goku

    Слике форумаша

    Goku & @Juanito, at Bier Fabriek, Amsterdam, Nl. Inače, ko se malo pažljivije zagleda u fotografiju, primijetiće da Juanito iznad glave ima i oreol. Nije čovjek džaba moderator
  20. 18 points
    Trifke

    Jer kada Bog naredjuje, cak i djavo mora da slusa!

    NAŠEG SVEMOGUĆEG BOGA -- SVI SLUŠAJU Jedna sirota i jadna žena s malom porodicom , koja je u krajnjoj bedi jedva preživljavala , pozvala je lokannu radio stanicu , tražeći pomoć od Boga . Jedan zao čovek i nevernik ( bezbožnik ) , koji je također slušao ovaj radio program , odlučio je da se ismeva na racun ove žene i BOGA . Dobio je njenu adresu . Pozvao svoju sekretaricu i naredio joj da kupi veliku količinu prehrambenih proizvoda i odnese to kod te žene sto je trazila pomoc od Boga . Međutim, on je poslao sa sledećom porukom : " Kada te žena pita tko je poslao hranu, reci joj da je POSLANA OD SOTONE '' Kada je sekretarica stigla kod te sirotice kući , žena je bila veoma sretna i zahvalna na pomoći I primljenoj hrani . Počela je unositi hranu u svojoj maloj kući . Sekretarica onog bezbožnika sto je poslao pomoc je upita : '' Zar ne želite znati ko Vam je poslao hranu ? '' Žena je odgovorila: '' NEEE , JA -- UOPŠTE NE BRINEM ,-- JER KAD BOG NAREĐUJE , ČAK I ĐAVO MORA DA SLUŠA
  21. 18 points
    Такви се нажалост нису нити сусрели са православљем. Заправо, упознали су неки површински слој, сочињен на основу "ваља се - не ваља се" и тма "бесмртних дела" која су масовно штанцована у једном периоду (некритичког) "повратка вере" у доба "догађања народа". Штету и њене размере која је тада учињена је тешко самерити. Одатле и имамо ово данашње "православље", које попут "неких", пребројава број корака у суботњи дан нпр... Срећом, атмосфера се мења... Верујем на боље.
  22. 17 points
    obi-wan

    Da li je ovo ljudski !?

    Ovakvi povici na Crkvu (u stampi) su od ljudi koji Crkvu prosto dozivljavaju kao pretplatnicki servis, i apsolutno nista drugo. I koji, naravno, jedva cekaju da nadju masnu krpu da okupe pljuvace, narocito ako masna krpa dolazi eto bas iz Crkve. I naravno da kanoni zabranjuju opelo za nekrstene - to nije niciji hir, nego svetotajinski i bogoslovski red i poredak, na kojima pociva celo bice Crkve. Sto se same dece tice - pa zar ce Bog da ih pusti namucene tek tako od Njega? Bog ce da spasi decu, jer to sto nisu krsteni nije i ne moze da bude njihova krivica. Po slobodi tvrdim - oni su krsteni mucenickim krstenjem u ovoj teskoj nesreci, i pripasce im venac mucenicki. Medjutim, pravo je pitanje - zasto deca nisu krstena? To je odgovornost pre svega roditelja, a odmah zatim i nadleznog svestenika. I naravno - ova decica mogu uvek da se pominju u licnoj molitvi, svakodnevno, i to jos kako ima svoju tezinu.
  23. 17 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Трка Nike 10К 17 септембар 2017., 10 км за 1 сат и 4 минута.
  24. 17 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Порука је посвећена, кенијским атлетичарима. Линк
  25. 17 points
    Ja cu da pocnem ovu temu licno, ali je tema otvorena naravno za sve koji imaju slicne probleme. Ja sam internet zavisnik. Samodijagnozirao sam se, ali mislim da mi ne trebaju psihijatri da bi primetio da sam zavistan od interneta. Prvo da dam malo backgrounda o meni: - Ja sam bivsi pusac, dakle pusio sam, pa ostavio. Bio sam zavisnik od cigarta uspeo sam da batalim. - Takodje sam probao kroz svoj zivot jako puno narkotika, od toga nikad zavistan nisam postao. - Takodje sam dosta alkohola pio od svojih najranijih mladalackih dana (kada kazem dosta mislim pijan svako vece naprimer), takodje nikada nisam postao zavisnih od alkohola sada vise ne pijem uopste. Kao nekom ko se sa svojim porocima nosio poprilicno dobro u proslosti meni problem internet zavisnosti prestavlja VELIKI problem. Gde ja tu nalazim na problem? Uvek kada sam hteo da batalim neku zavisnist tipa cigarete, imao sam dobar razlog za to - nisu zdrave. Isto vazi i za narkotike i alkohol. Medjutim internet je satavni deo mog zivota, koliko god pokusao da se odvojim od istog. Naprimer pobrisao sam sve socijalne mreze sem google+ koji prakticno niko ziv ne koristi, i i dalje imam problema. Manje ali imam problema. Sa druge strane socijalne mreze bi mi trebale za posao. Dakle ja sam tu u dilemi, kako RACIONALNO koristiti internet tako da nam (meni ) ne skodi u zivotu. Uzmimo naprimer ovaj forum. Meni ne prodje par sati dnevno da ne pomislim sta bi mogao da pisnem, kazem, okacim, prokomentarisem ili cisto pogledam na forumu. Na svakih sat dva.Da nema foruma bilo bi nesto drugo, twitter, youtube ... nebitno. Kako to dovesti u red? Ja racionalno znam da je to uglavnom besmisleno i da nemam puno vajdi od toga ali moj emotivni centar kao da je u svadji sa racionalnim i kao da me vuce da ipakkk izgubim vreme raspravljajuci o nekoj manje bitnoj temi u velike dubine. iz tog razloga sam pre par meseci bio sasekao sa svim "poukasima" sve kontakte a malo posle toga i obrisao sve socijalne mreze. Saveti, ideje, analize ili generalna prica o internet zavisnosti je jako dobrodosla ovde. Mozda pomognete meni, drugim internet zavisnicima a mozda roditelji (kojih ovde ima dosta) pokupe nesto sto bi moglo da im pomogne u vaspitanju njihove dece da oni ne padnu kao zrtve ove zavisnosti. eto, takoc.. to je neki uvod.
  26. 17 points
    Слушај да ти кажем @Лазар Нешић Хвала ти за тему, али стварно! <3 Ево неких мојих запажања. Као прво, нисмо сви имали среће да се упознамо црквеним животом од својих породица. (Тема за себе би била: Зашто већина деце побожних људи не настави тим путем? Читао сам неке статистике везано за Русију, па сам се баш замислио.) Дакле, различити су услови довели неког до Цркве и Бога, па је питање колико су постојани. Прича о сејачу, браво @ИгорМ ! Друго, често је присутно наивно веровање да ће се све одједанпут променити, да ћемо постати савршени. Један грчки свештеник је због тога затражио стручну помоћ. Почнеш да живиш тим животом, често добијеш неку бесплатну благодат, онда опет негде паднеш, и онда крене преиспитивање. А ја се питам, јесу ли свима дати исти дарови и да ли ће се од сваког исто тражити? Да ли ће Господ питати јеси ли победио, или јеси се борио? Треће, и формализам доводи до презасићења. Четврто, пита ли човек себе, је ли радостан? Каква је то вера ако нема радости у себи? То себе често преиспитујем. Пето, преузме човек на себе превелик терет, хоће велика дела, а после нема снагу ни за мала. Да реМизирам. Како каже апостол Павле, збуњени, али никад очајни. Е, тај очај је простор деловања ђавола. Има на интернету један кратак снимак где владика Григорије то лепо објашњава. Кад дете падне, гледа брзо да устане, а ако га грдиш, почне да плаче. Носимо ли терет другога? Љубав, браћо и сестре, љубав!!!
  27. 16 points
    Никола Поповић

    Слике форумаша

    Напунио 29.
  28. 16 points
  29. 16 points
    U mojoj porodici su sva deca vakcinisana…i sva buduća će…ako Bog da… biti… Kao i deca svih ljudi koji dolaze kod mene na Slavu…i na koje sam ponosan…zbog njihove Dobrote…Duhovitosti…Mudrosti…i Pogleda na Svet… Cela ova ujdurma oko vakcina je dobar pokazatelj u kom pravcu se zaputio ovaj naš Planet… Ne morate završiti fakultet da bi bili obrazovani… Obrazovan je onaj koji ima obraza… Da bi postali intelektualac…završavanje fakulteta je vrlo poželjno… Ne zbog toga što je to najbolji način da provedete rane dvadesete godine…i što dobijate još 3-6 godina da budete Dete…i da imate samo dve obaveze u životu…(da učite i da se zabavljate)…nego je i korisno da bi vam „porastao mozak“…da bi se preselili u neku Metropolu…da bi stekli prave Uzore…i da bi u vama…upornim zalivanjem…izrastao intelektualni pogled na svet…kao neke čudesne naočare kroz koje ćete posle čitav život…bistrije…dalje…i dublje…videti…i da bi shvatili koliko ne znate…i koliko je nauka preogromna i fascinantna… Da ne potpadnete pod Daning Krugerov Efekat…( koji je prema stručnoj definiciji „kognitivna sklonost u kojoj neobučene osobe donose neadekvatne odluke i netačne zaključke, ali njihova nekompetentnost onemogućava njihovu metakognitivnu sposobnost da shvate greške”. Neobučene osobe imaju „iluziju superiornosti”, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, mnogo više nego što ona zapravo jeste. S druge strane, visokoobučeni su skloni da potcenjuju sebe i svoje veštine pateći od „iluzije inferiornosti”. Na kraju, imamo situaciju u kojoj manje kompetentni ljudi rangiraju svoju sposobnost iznad kompetentnih. Paradoksalno, prema mišljenju Daninga i Krugera kompetentnost može da oslabi samopouzdanje, a nekompetentnost da ga uveća.) Šta to znači? To znači da postoji veliki broj osoba koje precenjuju svoje znanje i sposobnosti, uvereni su da su kompetentni u oblasti u kojoj su zapravo totalni laici… I zbog toga što toliko malo znaju o nekom pitanju…oni u stvari nisu ni u stanju da sagledaju svoju nekompetentnost… Ukratko… Problem s današnjim svetom je taj što su pametni ljudi puni sumnji…dok su glupi puni samopouzdanja… Zvuči poznato… Jel vas podseća na nekog? Sa televizije…interneta…komšiluka…basketa…ili posla? Stoga… Budimo skromni… I svesni koliko ne znamo… Slušajmo (dobrog) automehaničara za kola… (Dobrog) Advokata za sud… A (dobrog) lekara za medicinu… Moja jedina prednost što sam lekar je što znam kod kog kolege ću otići za oči a kod kog za zglob… Čak ni sam sebe ne lečim… Ne pravim se pametan… Ne guglujem…i ne raspitujem po komšiluku… Ne kupujem sočiva na buvljaku…i na stavljam kiseli kupus na rame… Jer se u to ne razumem… Nije moja specijalnost… Tako da… To što se autizam javlja…u periodu kada se dobijaju vakcine… To je samo nesrećna slučajnost… Usud… To ne dokazuje da su vakcine direktan uzrok autizma… I prvi šub shizofrenije se javlja obično početkom fakulteta… Pa šta trebamo uraditi? Zabraniti čitanje…učenje i studiranje… Znam… Neki bi se tome radovali… Njima ne dam svoju Zemlju…i moju Porodicu… Branim se Čestitim Življenjem… Verom… I Znanjem… Pravljenjem mehura normalnosti u sveopštem ludilu… Jer… Vakcine ne izazivaju bolesti… Vakcine izazivaju odrastanje… Tojest… Odrasle ljude… https://drvladimirdjuric.rs/2017/08/
  30. 16 points
    RYLAH

    Da li je potreban još jedan pravoslavni sajt?

    Оће паре. Ко и сви што праве црквене сајтове. Оће да му неко да паре и финансира га, он да објављује текстове Светих отаца (које ће у дигиталном облику да нађе на Поукама вероватно) и пробраних владика и тиме ради даље на свом статусу. А тај што даје паре за сајт треба да буде срећан јер ради богоугодну ствар. Пошто сајтови на којима верници причају слободно нису богоугодни и не заслужују да имају обезбеђен ни голи опстанак (уместо тога морамо да кукамо и смарамо и вас сцаког месеца). Прихватљива интеракција, према замислима многих из СПЦ, изгледа није двосмерна. Кад схвате да таква интеракција не пролази на Интернету и да су им зато сви пројекти пропали а Поуке се одржале, и Интернет ће да буде застарео.
  31. 15 points
    Okacicu ponovo malo vise fotografija ali s obzirom na tematiku, mislim da mi necete zameriti Manastir Svetog Kirika i Svetog Julite (Smilovci) Manastir Presvete Bogorodice (Sukovo) Manastir Jovana Bogoslova (Poganovo) Pazarska Crkva Hristovog rođenja (Pirot) Saborna crkva (Pirot) Tvrđava Tures (Pirot) Manastir Svete Petke Iverice (Ostrovica)
  32. 15 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Михајло Дудаш, десетобојац, Љупче Рапсодин и Никола Пенић, главни тренер НРЦ Лазар (15 г.) и "његово време" на 100м Фотографије са Спид теста на 100м, стадион ЈНА овог викенда
  33. 15 points
    Tema jeste zanimljiva, ali je ipak - sto se mene tice - nekako neosnovana. A i brat @Милан Ракић je to sasvim dobro primetio. Kad gledamo otvorenih ociju, tj. kad gledamo sta Pravoslavlje zaista jeste (vecni i neizrecivi Zivot, koji na prvi ukus postaje ono "jedino potrebno" /Marta, Marta!/), i ako podjemo od pretpostavke da je taj-i-taj vernik zaista bar malo okusio "i video kako je blag Gospod", tj. da je zaista licno okusio bar na tren tu punocu Zivota koju Pravoslavlje nosi, nudi i svedoci, onda je prosto nemoguce da se zamisli da se takav covek umorio od Pravoslavlja. To bi bilo isto kao kad bi zdrav covek rek`o - "umorio sam se od zdravlja, `ocu malo da budem bolestan". Ono, nije da ne moze neko to da kaze, ali je samo po sebi ocigledno koliko je takva misao luda i besmislena. Dakle, jedan broj ljudi prosto izgleda nije zagazio dublje u samo Pravoslavlje (onda kad je to trebalo, naravno, u skladu sa licnim uzrastanjem u veri, bez sablona i kalupa), nego se iz nekog razloga (npr. neko nerascisceno licno praznovejre, slepo robovanje formalizmu, prenaglaseni racionalizam, neispovedjeni i neodbaceni poroci i gresi koji se ponavaljaju, itd., itd...) zadrzao na povrsini, i onda je iz tog svog okrnjenog i nepotpunog dozivljaja taj-i-taj covek, upravo projektujuci svoje poluverje na samu veru, dosao do sasvim pogresnog zakljucka da Pravoslavlje "ne valja" (a u stvari on "ne valja"), pa je onda uzeo da neko vreme "pauzira", da se udalji malo ili skroz, itd. Medjutim, ako je pravo pitanje koje se nalazi u ovoj temi to da li se neko umorio od nekih spoljnih manifestacija i (aj` da tako kazem) praksi koje srecemo u Crkvi, onda mi se cini da jos kako moze da se neko umori od tih nekih stvari; i mislim da jos kako neke od tih stvari mogu da se smuce coveku, i da mu dotuze toliko da taj-i-taj krene da izbegava odredjene popove, kaludjere, vladike, vernike, odredjena mesta (tj. hramove ili manastire), itd., a sve prosto iz razloga jer te neke (dajte neku bolju rec!) prakse same po sebi su tako bezivotne i suve da redovno susretanje sa njima postane krajnje nepodnosljivo i odbojno [sic! - ima i ovde sta da se doda, al` neka sad]. Primeri? Pa seticete se sami, sigurno, mogu i ja da nabrajam svasta iz mog iskustva, ali bolje da ne krecem. Naravno, sve ovo je jos i daleko slozenije u stvarnosti, sa bezbroj nijansi koje jednim razgovorom nikad ne mogu da se skroz obuhvate. Imate li vi tako... neka mesta, ili ljude, koje... ovaaaj... `nako bezazleno izbegavate? Ja posteno da kazem - imam. Verujem da je i to slabost i da nije nikako dobro s moje strane, al` sta cu, tako je za sad. Na neki svoj kilav nacin se trudim i nadam se da, uz Bozju pomoc, to vremenom prevazidjem.
  34. 15 points
    Milane izvini na mojoj slobodi da iskažem svoje mišljenije, ali ti si ušao u sve to zdravog razuma, čistog srca i bez bubašvaba u glavi Meni je mnogo sve to teže išlo (opet kažem, možda grešim Miki) jer sam ušao već malo ne baš zdravog razuma, izfrustriran....itd....i onda samo nekako strah od Boga...ne može ovo ne može ono, a nit probao ni ovo ni ono Mnoga bremena se stavljaju ljudima na ledja u Crkvi, ali ne od Boga...meni je tek sad lakše, prirodnije, dišem, verujem....alergičan sam na mnoge priče o Crkvi o tome kako treba ovo ono, i zaobilazim ih široko Pustite ljude da udju u Crkvu da okuse, da vide, nemam pojma Bog je svuda, definitivno, mnogo ima tih ne pravoslavnih duša koje su divne, od nekih sam naučio da sam sa Bogom ne na ti, nego sam ga posmatrao ko Oliver Tvist onog Bambla što deli kašu....umesto da mu priđem kao što su Ga se doticali i vukli za ruke i noge
  35. 15 points
    Goku

    Уморни од православља?

    Ja bih trebao, ako Bog (i nadređeni u firmi) da, 15. septembra u Amsterdam, pa pomenite da ne pokleknem
  36. 14 points
  37. 13 points
    grigorije22

    Слике форумаша

    Security u opstinska uprava.
  38. 13 points
  39. 13 points
    Па ево, ја сам тај. Само што (тад) нисам отишо у Амстердам него у Тексас и што нисам пушио наргиле. Али ми није досадио Христос као Христос и љубав као љубав, него тај формални и видљиви живот у цркви кога ја уопшзе не контам и не осећам. Ја сам бре чоек боем (знам да има боема у цркви, није то спорно), не налазим се уопште у (формалној) молитви, стајању и певању једног те истог сваке недеље, а о постовима и исповестима грехова које уопште не осећам да и не говорим. То не значи да не признајем подвиг и да мислим да је нека себичност и тотални разврат смисао живота, да није ништа грех итд. Нисам нихилиста. Православље је и даље једина вера (поред католичке) у којој уопште могу да се замислим. Али ето. Не бих могао у овом тренутку ни да живим црквено, ни да будем атеиста, нашао сам се негде између. Волим цркву и обичне људе у њој. И отприлике осећам као Миљан Танић што је написао - идем пред Христа овакав какав сам, без лажи и фолирања, па како Он каже.
  40. 13 points
    Мислим да сви имамо своју стазицу до пута... Како год да дефинишемо то што се у једном тренутку "сморимо" или можда осетимо "млакост" у односу можда на неки ранији период мислим да не треба нужно да значи ништа лоше, можда чак и на корист (духовну) ако смо свесни тога и довољно зрели. Када би неком изнео своје искуство то би личило на кривудав пут кроз шуму где се сунце једва пробија а мене срце вуче на чистину да ме огреје... са повременим пропланцима где је чистина и милина за душу и очи... Успони, падови... не буним се, устанем па паднем и наставим тако... Имам редовно тих периода, ништа не форсирам, нека иде како иде јер знам куда сам пошао. Никада ми није падало на памет да је то лажа и себе да обмањујем јер и оно мало што сам осетио у себи као промену довољно је да победи такво стање (не знам да ли би могао то у неким ситуацијама назвати униније). То још доживљавам и као пламичак и пећи, некада букне, некада само тиња али препустио сам то Ономе ко додаје да се ватра разгори... Не мањка ни друштвени живот, све се то доведе у ред. А има тренутака и као да сам "добио паузу" да нешто малко више порадим у животу па ето, залажем се
  41. 13 points
    Hristov je jaram blag i breme lako. Oni koji su umorni to sigurno nisu od Hrista i prave vjere. Možda su umorni od neke svoje teške pobožnosti koja usled zaletavanja i nerasuđivanja vodi u pucanje.
  42. 12 points
  43. 12 points
    Ne gledam "zadrugu", ali pratim "pouke" tako da sam u toku sto se desava u "zadruzi", sreca...
  44. 12 points
  45. 12 points
  46. 12 points
    Мој добри Ђоле, Ђока је преминуо јуче. Помените га, да Господ настани Ђорђа са праведницима! Царство му небеско! и опроштај сваког греха почињеног у овом животу. Да му и његов св. Никола кога је увек са радошћу дочекивао и прослављао помогне. Амин
  47. 12 points
  48. 12 points
    Ето видите, а лепо сам вам говорио да звезде висе о концу и да су мале и да је све ово ујдурма Масона и Илумината да заведу човечанство с правог пута да верује у неке ванземаљце и планете и хороскопе и глупости. А сад мало озбиљно: Јбт не могу да дођем себи. Па докле ће бре више ови прелешћени да буду мејнстрим цркве? Да ли су они чули за двоглед ако већ не знају шта је телескоп. Људи, добрим двогледом кад је пун месец се могу видети кратери по месецу. А ако су баш толике неверне томе нека погледају кроз телескоп најближе звезде и планете и месец па нека сами разлуче да ли то све виси о концу. То је нешто што буквално свако може да уради. Јел њих неко плаћа да зајебавају народ. Чега је доктор овај архимандрит? Доктор конзумирања ЛСД-а?
  49. 12 points
  50. 11 points
    Можда као одмор од егоистичне сморености православљем треба увести елемент игре. Има нека побожна песмица из 9. века. Приписује се светој Ити или Иди из Ирске. Псемица се зове Ísucán. То би на српском превео као Мали Исус или Исушчић. Песмица иде како њој долази Исушчић и она га љуби, грли и игра се са њим у пећини или тако негде. Бог као Дете. Као у богослужењу Божића. Не знам да ли замишљате Исуса као детенце, али мени је та слика присна. Читајући песму, покушао сам и сам да допишем нешто; не само поетски него и практично. Нешто као теологију игре са Богом ... наравно, све ово је тек у разради и отворено да и други допишу. Можда је помало и смешно, али ето. Ísucán * Кажу да има најмање две врсте игра: једне су коначне, друге бесконачне. Коначна игра има победника, бесконачна игра нема. Циљ коначне игре је добитак, циљ бесконачне продужетак игре. Ísucán игра бесконачне игре; играти се њиме значи непрестано продужавати игру. * И коначне и бесконачне игре се морају играти слободно. Нема игре ако је играње присилно. И коначне и бесконачне игре имају више (стварних или имагинарних) учесника – нико се не може играти сам. Ísucán чека да играч укорачи у игру; Ísucán воли да (се) игра са становницима пустолина. Потребан је Ísucán за игру. * У коначним играма има победника и губитника. У бесконачним играма нема ни победника, ни губитника, има само оних који (се) играју. Добити или изгубити – свеједно је Ísucán-у и ономе ко се са Ísucán-ом игра. * Коначна игра има свој почетак, али бесконачна га нема. Учесници коначне игре могу рећи где и када ја игра почела, те где и када се завршила; учесници бесконачне не знају ни једно ни друго, јер ни једног ни другог нема. Ísucán је у игри са оним који се игра много пре него што је игра започела. Њихова игра је неместо и невреме, тј. било које место и време. * Коначна игра одређује коначно место и време игре, њене границе. Бесконачне игре немају места и времена, нити граница, осим места, времена и граница које само играње изнутра поставља у магновењу игре. Ísucán измишља и замишља ступњеве игре, нове потезе, начине и играчке, нове путеве играња, увек изнова нова правила и циљеве без циљева осим самог играња. Правила постоје само да би се непрестано даље играло.
×