Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 03/25/17 in all areas

  1. 31 likes
    Поштована браћо и сестре, чланови Форума ЖРУ! Дужност ми је да вас обавестим да је дошло до неких промена у уредничком тиму! Наш досадашњи уредник-Глобални модератор Гризли Адамс је постављен за Администратора ове агоре, док је наш дугогодишњи члан (под форумским именом) Хуан, постављен за уредника, односно Модератора нашег Форума. АДМИНИСТРАТОР МОДЕРАТОР ЖРУ У име уредништва и лично, желим им што мање перипетија. Гризли и Хуане, срећно и успешно вам било - На многаја лета!
  2. 26 likes
  3. 25 likes
    Zaista sam se obradovala ovoj dragoj gosci, ali ovakav poljubac zaista nisam ocekivala
  4. 24 likes
  5. 23 likes
  6. 23 likes
  7. 21 likes
    Ко у данашње време не објави на нету слику из купатила, тај не постоји. Па ево једне.
  8. 21 likes
  9. 19 likes
    После најразличитијих коментара о протестима младих, отишао сам у центар града да видим о чему се ради. Није било ни једног страначког обележја, ни једног председничког кандидата, а чини ми се ниједног професионалног политичара. Био је то карневал са озбиљним бројем учесника. Колико сам могао да проценим - око 30.000, можда и више. Углавном млади људи, али било је и старијих па и баш старијих. После дуже времена један масовни скуп који ми је изазвао добро расположење и пробудио наду. Наравно, како нема видљивог вођства да усмерава енергију, како ће од сутра време да се поквари па ће бити и кишице - мале су шансе да ће ствар да прерасте у нешто озбиљно, али никад се не зна. Можда и хоће. Ако нам наша памет допусти то. Тамо док сам ходао међу младим хулиганима и хулиганкама који су између осталог претећи викали "Хоћемо културу", упозоравали једни друге да не праве никакву штету и да се не пентрају на опасна места, схватио сам да је наш највећи проблем то што смо постали препаметни. Унапред све знамо. Знамо да нема шансе да узурпатор не добије изборе. Знамо да је побуна против бахатих власти у циљу страних служби које би да дестабилизују земљу, која ето стабилно и мирно иде у пропаст. Знамо да деца нису могла сама да изађу на улице. Знамо ми и много тога више. Знамо де нема сврхе да се венчавамо, да рађамо децу. Да је глупо да ризикујемо и верујемо једни другима. Зна се колико сви лажу. Змамо да ћемо сви једног дана умрети. Па што онда уопште и да се трудимо. Убиће нас ова наша памет. Колико само овде на фејсбуку може да се прочита паметних анализа које су толико паметне да вас само бацају у безнађе. Србија је у недељу понижена. Од човека који је наше паре искористио да направи нове зубе, купи нове наочаре и одштампа се у зилион примерака да нам се смеје у лице. Деца неће да отрпе понижење ћутећи. Хвала им због тога. Хвала им што сам осетио за тренутак да овај народ није мртав. Хвала им ако ништа друго шт су ме мало орасположили, што су унели дах живота у ово наше мртвило. Али паметни смо ми. Навикли смо се на мир и нећемо допустити да нас ико узнемирава. Послаћемо ми сву ту децу преко границе, а ми ћемо остати овде да они од седамдесет година допуњују пензије тако што ће се старати о онима од преко осамдесет. И да се разумемо. Не гарантујем за будућност ових протеста. Да ли ће их и ко ће их злоупотребити. На шта ће све то да испадне, кад, овако паметни, знамо да не може ништа. Али ко се умори од памети може себи да дозволи мало глупости ових дана па да осети живот у Србији. Ако деца не одустану од нас. ђакон Ненад Илић, Фејсбук
  10. 19 likes
  11. 19 likes
  12. 18 likes
    Са класићем после 25 година... Будући к-дант РВ БиХ и умировљени му "клаки"... Мало смо се у "заокрету" погуб`ли... Тзв. "просторна дезоријентација"
  13. 18 likes
    Sinoc smo se sastali: @Danijela@Paradoksologija@-Владимир- Inicijalno smo se nasli u Rakia Baru no ispostavilo se da je to previse skuceno mjesto cak i za nas cetvero jer nije bilo drugog mjesta. Em sto je skuceno em sto je mracno pa sam tako nehotice polio Danijelu vodom hvatajuci se za casu. Ali dok smo cekali Paradoksu i u medjuvremenu je dosao i Vlado, Danijela i ja smo popili rakijicu. Nije samo sto je fenserica vec sto imaju stvarno dobro pice, ostalo mi je u sjecanju jer @Juanito je osabrao to mjesto kao stali znalac. Na preporuku konobara popili smo neku sljivu staru 10 godina, i cini mi se da sam jos osjetio aromu dok sam se jutros budio. Mislim nema sta odvaljuje mjesto, jednom kad se zadesim u BG i budem imao vremena, pasce jedno isprobavanje ostale ponude pa makar se i u uroljao . Poslije smo se preseleili u citiy pub na toplicinom vencu. Poceli smo s pivkanom i tako razvezli pricu. Nazalost muzika je bila glasna, tako da smo se jedva culi osim Danijele . Vlada nas je morao napustiti ranije da stigne na bus i ostalo je nas troje jos jedno sat. Meni je drustvo stvarno prijalo, paradoksa nas je stukle sve jer je odnos popijenog piva bio tri po-litre s njene strane, dve sa moje, i dve sa Danijeline i Vlada je ostao na jednoj jer je otisao ranije. Eto sta radi emancipacija od zena. Dogovorili smo da dovedem hanumu i djecu pa cemo onda i sa paradoksnim i danijelinim malisanima od sestre imati tako neko okupljanje, no kada bi ostali mogli doci to bi svakako bilo vrhunski. Zao mi je sto nije moglo vise Beogradjana doci, ali ni ja nisam mogao ranije da najavim jer i mene je ovaj posao uhvatio iznenada. Stvarno sam uzivao i nadam se opet nekom sirem saborovanju u buducnosti.
  14. 17 likes
    Премијер Александар Вучић примио је данас новоизабраног председника Србије Александра Вучића. У срдачном разговору два Александра Вучића постигнута је сагласност да је избор Александра Вучића на место председника јасан знак подршке премијера Александра Вучића курсу реформи који снажно заступа председник Александар Вучић. Потом се окупљеним новинарима обратио Александар Вучић, који је истакао да је јасан закључак данашњег разговора да је Александар Вучић најбољи избор за Србију у овом пресудном тренутку када је најважније очувати мир, стабилност и снажан економски раст захваљујући коме је Србија постала лидер не само у региону, већ и у читавој Европи.
  15. 17 likes
    Коначно је скроз одлепио и почео да угађа оним најгорим слојевима турског друштва. До сад је "само" био диктатор, а од сад ће, зарад добијања плебса на своју страну у неким будућим унутарсистемским превирањима, да од Турске направи Саудијску Арабију. Ужас.
  16. 17 likes
    Ово је бре најразумнија изјава политичара у новијој српској историји...
  17. 16 likes
    Данас, седећи у башти кинеског ресторана брзе хране , мало пре Ђерам пијаце, спазио сам једног момка, око 16 година, црне косе до рамена, у плавој дуксерици, црним панталонама и патикама за фудбал. Приметио сам да срамежљиво моли пролазнике да му купе нешто да поједе, речима :'' Молим вас, можете ли ми купити нешто да поједем, гладан сам?''. Становници наше престонице, пролазећи Булеваром Краља Александра, су га игнорисали, заобилазећи га у пуном луку пуних 5 минута док само ЈЕДАН господин није застао, дао му 50 динара, делимично укоривши га да не потроши новац на цигаре него на храну, што је он срамежљиво потврдио да ће урадити. Потом , видевши да осим мене и моје девојке нико не седи у башти, пришао је делу баште где гости ресторана одлажу послужавнике са остацима хране, тањирима и есцајгом, да погледа да нешто случајно није претекло. У том моменту, размишљајући већ неко време, да му помогнем и купим му да поједе нешто, дозвао сам га да ми приђе и понудио га да му платим оброк у овом ресторану. Погледао ме је, захвалио се, али и затражио да одемо до пекаре, претпостављам, зато што је мислио да је храна скупа у ресторану и упорно одбијао да седне ту да руча, већ ме је упутио ка пекари. '' Одакле си?'', упитао сам га. '' Нисам одавде, понекад сам овде на булевару''. одговорио је. '' Дошао сам са мајком из Црне Горе пре две године да живим овде , прво је тата, а скоро и мама умрла. Сам сам, шта да радим''. Ушли смо у пекару. Пословично љубазна продавачица је упитала шта желимо, а ја се окренуо ка њему. '' Па може неко парче бурека, ево, исто овако парче као што је овде ( негде четвртину бурека ). '' 103 динара''. узвикнула је и даље пословично љубазна продавачица у пекари .'' Желиш ли нешто још, јогурт или колач са маком?'' , упитасмо га девојка и ја, пожелеши да му улепшамо барем на тренутак данашњи дан који је био све сем леп и сунчан, где се његова судбина стапала са небом .'' Не мора ништа, само овај бурек, не могу да пијем хладно, нити да једем слатко, боли ме зуб'', одговори дечак. '' Бурек ми је довољан, хвала вам и на томе'', рече дете без игде икога и заседну за пулт, одви папир у коме је био бурек и крене да једе. '' Докле радите?'' , упитах пословично љубазну пекарку. '' До 21 час'' , одговори она. '' Па да ли би сте могли да овом детету дате пециво које преостане у пекари, ако се појави који минут раније пре затварања, боље да и он узме то што је преостало, него да се баци?'', упитах је. Она ме је прећутно погледала ( зато је и називам у тексту пословично љубазна продавачица ), а ја сам се окренуо ка њему и рекао му да се свакако појави у то доба и да се надам ће нешто од пецива преостати, на шта је он једноставно одговорио :'' Не мора и ово ми је довољно. Хвала вам пуно''. Поздравили смо се са њим и изашли из пекаре. Испратио нас је погледом, са једне стране захвалан што смо му купили храну, а са друге стране, срамежљив због тога што је уопште морао да тражи тако нешто од нас. Замолио бих све пријатеље на профилу, а има их, да шерују овај пост и ако сретну овог дечака у близини Ђерам пијаце, да му купе сендвич, бурек или било шта друго, зато што дечак не тражи новац, већ храну. Њега не занима ко је скинуо гаће у Паровима и показао јавно своје облине, њега не занимају слогани, '' Вучићу педеру'','' Људи које смо чекали смо ми'', '' Брже , Јаче , Боље!!'' и сл. Он је само гладан и има само нас, грађане Србије. Немојте и ми да га разочарамо, ми смо му једини преостали.
  18. 16 likes
  19. 16 likes
    Читам сад по нету, сви нападају ове што протестују зашто нису јуче изашли на изборе. Ко то каже да нису и одакле то неко може да зна? Иначе, протест је сасвим ОК. Легалан метод борбе свуда, па тако и у Србији. Кад са једне стране имаш лудака на власти, а са друге гомилу неспособних политичких дилетаната који себе називају опозицијом, нормално да ће људима једном да пукне филм и да изађу на улице.
  20. 16 likes
    Знамо да ће вам се ово допасти, веома брзо на форуму
  21. 15 likes
    (уживо пренос) Седимо неки дечко и ја поред њега. Слушам оца Арсенија како прича нешто као да Енглези нису знали да причају, да су били мутава хорда северњачка у време када су увелико постојале древне цивилизације. Он заспао, каже да све то већ зна...
  22. 15 likes
  23. 15 likes
    како одвратно и болесно скрнављење деце и детињства, и како подао, притворан и систематски удар на породицу. @Ћириличар, ко од нас није имао тетку која ти до крви из чисте милоште штипа и гризе образе или бабу која те случајно пољуби у уста, док ти честита рођендан (бљак)...па нам ништа не фали, само смо научили да их ескивирамо
  24. 15 likes
  25. 15 likes
  26. 15 likes
  27. 15 likes
    Један коментар о Белом... Дејан Tiago Станковић, Београђанин на "привременом" раду у Лисабону, преводилац и писац, лауреат (између осталих и за роман „Есторил“) више књижевних награда, поводом јуче одржаних председничких избора, огласио се на свом Фејсбук профилу и прокоментарисао „феномен“ Љубише Прелетачевића Белог. Бели је шармом и ничим више одушевио публику од преко 300.000 људи. Бели је јуче дигао народ на ноге и доживео овације! Бели је очигледно показао у каквој скандалозној пародији живимо. Бели је доказао да није он кловн, да су кловнови други. Бели је објаснио свима да је ту неко озбиљно луд, а да то није он. Бели се није користио ниједним прљавим триком, осим уметношћу. Бели је ширио љубав. Бели је голорук омладинац који је продрмао земљу Србију. Бели је срушио мит круга двојке. Бели је узео више гласова од свих четника (мислим на Шешеља, оног Чачанина и малог Јеремића) и показао да нам је омладина исправна. Бели је показао ко је све зрео за политичку пензију, а притом се ником није замерио. Бели никоме није нанео никакву штету, иако су то многи предвиђали. Бели је то све учинио уз поштовање свакога и без иједног туђег динара. Стога предлажем да уметника, Љубишу Прелетачевића Белог пошаљемо на Бијенале у Венецију, јер Бели је јачи од Марине Абрамовић. Бели је показао да је уметност јача од зла. Бели је показао да ангажована уметност не мора бити памфлетска. Бели није фолирант, Бели игра срцем. Бели је уметник и по. Реално. Дејан Tiago СТАНКОВИЋ, ФЕЈСБУК
  28. 15 likes
    Naš brat u Hristu Đorđe Pešić je danas postao otac malenog dečkića Dimitrija na mnogaja ljeta čestitam od srca
  29. 15 likes
    SAŠA KNEŽEVIĆ: RĐAVA EKONOMIJA Tada jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide prvosveštenicima, i reče: Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu položiše trideset srebrnika (lat. triginta argenteos, grč. τριάκοντα αργύρια) I od tada tražaše zgodno vrijeme da ga izda (Mt. 26:14-16). Tada vidjevši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i vrati trideset srebrniкa prvosveštenicima i starješinama govoreći: Sagriješih što izdadoh krv nevinu. A oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš vidjeti. I bacivši srebrnike u hramu, iziđe, i otide te se objesi (Mt. 27:3-5). Jedan dinar u ono vreme bila je nadnica majstora, tj. plata za ceo dan rada. Rimski vojnici su zarađivali nešto manje. Osnovna godišnja plata jednog legionara 33AD bila je oko 225 dinara. Novčić od srebra zvani dinar ili latinski denarius, na grčkom drahma (δραχμή), imao je težinu 4,36 g. Ali najverovatnije srebrnik koji se pominje u (Mt. 26:15) nije bio rimski srebrni novac čija osnovna jedinica je do Nerona bila teška 3,85 g, ni jevrejski šekel, koji je imao oko 11,4 grama – on nije bio u upotrebi kao zvanična valuta u Rimskom Carstvu – već tirska tetradrahma ili tirski šekel. Rimljani su dozvolili njegov opticaj. To je novac kojim se plaćao porez Hramu i kojim je najverovatnije prvosveštenik Kajafa obmanuo Judu. Novac, kovan u gradu Tiru, sa svojih 14 i nešto grama u odnosu srebra bio je čistiji (94% i više) od rimskog srebrnika (80% srebra). Dakle, Juda je izdao Hrista za jednu radničku platu, ili najverovatnije za četri ako je primio tirske šekele. Današnja vrednost[1] te količine srebra (30 x 3,85 g) je 61,2 EUR (1 g = 0,53 EUR)! U tirskim šekelima okolo 181,2 EUR. (Primetite da je nardov miris (mira), kojim je jedna žena – niko ne zna ko je ona? – u Vitaniji, u kući Simona gubavog pomazala Hrista, bio skupocen. Kaštao je trista i više dinara (Mk. 14:3-9) ili deset puta više! Budući da ta suma novca nije ništa posebno, teško je moguće pretpostaviti da su isključivo finansijski razlozi bili od presudnog značaja za Judin postupak. Ovde je potrebno obratiti pažnju i na to, ko je platio ovu operaciju. To je bio Sinedrion ili zvanična crkvena administracija u teokratskom Izraelu. Reč je dakle o najvišoj vlasti, o »staroj Crkvi« ili »Sinagozi« što je u stvari jedno i isto, jer obe grčke reči ekklesía i synagogê imaju praktički isto značenje. Juda je u stvari morao za jedan ne tako veliki iznos Sinedrionu da otkrije jedan banalni obaveštajni podatak[2]: Kad će se Hristos pojaviti u vrtu Getsimani, u osami, bez naroda, jer u prisutstvu mase koja je pratila ovog neobičnog Rabina moglo je Njegovo hapšenje da se zakomplikuje. To se moralo uraditi noću, tiho i brzo. Z. Đurović: Judino izdajstvo Ko je bio Juda i zašto se je odlučio na jedan takav čin, budući da ta suma novca od trideset kovanica i nije bila bogzna šta? Po Jevanđelju ljudi su u ono doba imali mesijanska očekivanja. Predosećali su da se nešto važno dešava: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo? (Lk. 7:19) U uslovima rimljanskog ropstva, često i neizdrživog, tema „spasenja“ nije mogla biti aktualnija. Zato ako Mesija dođe, On mora da bude spretan i jak vojskovođa, koji mora da oslobodi okupirane teritorije, i vladar visoke klase, koji će Jevrejima da osigura vladavinu nad drugim narodima i donese blagostanje na ovoj zemlji. Ovde oslobođenje nema neke konotacije u smislu oslobađanja od grehova, oslobađanja iz ropstva smrti i đavola ili nekog večnog, zagrobnog života – kako danas gledamo i razumemo, više ili manje, reč „spasenje“! Stvar je jako ovozemaljska, ekonomska i (geo)politička, upakirana u neku religioznost. Na jednog takvog mesiju Jevreji i danas čekaju (Šta Rusi očekuju od prorokovanog ruskog cara?). Međutim, Rimljana je bilo sve više, a oslobođenje (spasenje) izgledalo je nikad dalje. Što je Ravuni politički promašaj, što isprevrće trgovcima tezge u Hramu. Ovi menjači novca[3] i kreditori – kao i danas – imali su neku finansijsku moć i mogli su da utiču na zvaničnu politiku koju su određivali popovi (nekada su se zvali fariseji i oni i Hristos nisu bili u najboljim odnosima). Zato nikako nije slučaj da je odluka da se Ješua ukloni nastupila posle isterivanja „moćnika“ iz Hrama. Dakle ovaj Nazarećanin ne može biti Mesija, već pre neki prevarant i uzurpator, novotarac koji nije poslušan „Crkvi“. Z. Đurović: Izgon trgovaca Tako doturiti informaciju, o Jevanđelju se to naziva izdajom, zvaničnom teokratskom establišmentu za omanju sumu novca gde će se (sa svojom grupicom sledbenika) nalaziti ovaj neobični Rabin – koji bukvalno ni iz čega može da nahrani nekoliko hiljada ljudi – i nije bilo neko posebno poduzeće. Za bilo koju drugu informaciju ove vrste kroz istoriju moglo se uzeti kuda bolje novca. Mnogi mi izdajemo i prodajemo, svesno i nesvesno, Hrista za mnoge manje stvari. To je i razlog, da možemo da kažemo da je Juda iz Karijota u stvari lik koga možemo razumeti. Jer u čemu sam ja bolji od njega? Bez nekog dodatnog patosa koji mu se kasnije kroz srednji vek pripisuje, jer se morala ova priča oko izdajstva dramatološki naduvati, jer inače nema senzacije ni spektakla – a to ljudi vole – , tipa Juda je gori od đavola, pre će biti da je on bio neki „sitni kriminalac“, kojih danas među klirom ovim i onim ima ne tako mali broj. Ovi poslednji „naslednici apostola“, koji potkradaju Crkvu, verovatno su gori i po tome, jer Juda je bio „poslušan zvaničnoj Sinagogi“ kao što i nije mogao da zna da li će Spasitelj stvarno vaskrsnuti, dok ovi znaju da je Pomazanik vaskrsao i nisu poslušni Crkvi. Računica Sinedriona bila je verovatno dvojaka – 1) u odnosu politike: Bolјe da jedan čovjek umre za narod, a ne da sav narod propadne, ako se desi buna i dođu Rimljani, tj. Kajafina logika (Jov. 11:49-50) i 2) u odnosu finansija, tj. do trgovaca ili imućnih ljudi onog doba, od kojih su mnogi bili i članovi klira, – jer nedopustivo je tolerisati da ti se neko petlja u „biznis“. Dirati u nečije finansije gore je nego objaviti rat! Dakle, imamo barem dva motiva krivičnog dela koji proizlazi iz sprege politike i kapitala. Međutim, Juda shvativši koja je stvarna namera ovog hapšenja i da je stvar izmakla kontroli oseti se prevarenim[4] – ovo pokazuje najbolje njegov revolt prema Sinedrionu i bacanje u Hramu krvlju uprljanog srebra. Usled ubistva Hrista prolivena je nevina krv. Juda oseti grižu savesti i kako prenosi Jevanđelje „pokaja se“ (gr. μεταμελούμαι). Da li se on obesio što nije izdržao – a ko bi mogao da „izdrži“ krivicu za ubistvo Boga? – što se danas (NZ) smatra kao greh, ili se obesio da životom plati za život, što je u duhu Starog Zaveta u kojem je živeo, ne možemo znati, ali najverovatnije bila su prisutna oba motiva. Da li je onda ovaj mladi čovek zaista bio tako loš ili đavoiman, ako se kajao? Jer đavo se nikad ne kaje. I kako je moguće da se neko kaje ako nema ljubavi? Ili pitajmo se obrnuto: Kako nekome, ako mu je srce hladno kao tartar, može biti žao što je njegov neprijatelj doživeo krah? Zato su pokajanje – a ono je stradanje – i ljubav uvek neraskidivo povezani ...[5] Mišljenja o tome koliko je bilo bitno za Sinedrion da se problematični Ješua smakne su različita. Na svakom crkvenom saboru ima više tačaka dnevnog reda za razmatranje. Verovatno bi i pitanje o smaknuću Hrista, ako ne zbog svoje specifičnosti (hvatanje noću), bila samo jedna od više tačaka uobičajenog dnevnog reda. Sigurno je specifičnost vanrednog zasedanja bila i u tome, jer Sinod nije baš svaki dan donosio odluku o pogubljenju na kao bajagi javnom suđenju. I ništa više. Jedna fudbalska utakmica treće lige danas može da privuče na stadion više zainteresovanih posmatrača i gledaoca. Da ne pominjemo kako je lako jednu ovakvu rulju uz pomoć ubačenih provokatora „zapaliti“ (Raspni Ga, Raspni ...). I ne samo što nam to postaje nekako jasno što je „količina srebrenika“, da se ovaj problem oko Isusa reši, bila gotovo beznačajna, već i što je Hristos bio razapet sa još dvojicom sebi po značaju „ravnim“ banditima kojima je „pao grah“ na taj dan da se nad njima izvrši smrtna kazna (Čak je Juda morao da Ga identifikuje poljupcem, da ne bi vojnici uhapsili nekog drugog! Toliko o Njegovoj popularnosti. Barabu su pak sigurno ranije imali priliku da upoznaju). Ili je Hristos bio likvidiran usput sa još dvojicom lopova, ili su lopovi bili kažnjeni usput sa Pravednikom, nebitno je. Kako za jedne tako i druge svima njima pripisana je ista kazna i isti tretman ... Najnepravednija procedura od postojanja sveta obavlja se onako sporedno, užurbano, jer dolazi šabat, onako ovlaš, onako usput i kobajagi „po propisima“. Kao što je neprimetno, ponizno i tiho došao u vreme i prostor, rodivši se u jednoj beznačajnoj pećini, Hristos i napušta, sa Golgote, ovaj hrono-top. Napušta ga sa nekog sporednog koloseka, bez neke pompe i počasti, u društvu sa dvojicom izopštenika iz društva – tiho, bez najave i slobodno! (Primetićete da tako deluje i blagodat Božija). Jovan vrlo šturo opisuje taj događaj: Znajući Isus da se već sve svršilo, da se sasvim ispuni Pismo, reče: Žedan sam! Stajaše pak sud pun octa; a oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše ustima njegovim. A kad Isus okusi ocat reče: Svrši se! I preklonivši glavu, predade duh ... (Jov. 19:28-30). Luka opisuje da su poslenje Spasiteljeve reči bile: Oče, u ruke Tvoje predajem svoj duh, (23:44), a Marko (15:34) i Matej (27:46): Eloí, Eloí, lemá sabahtáni? (Bože, Bože zašto si me ostavio). Kod sve trojice spominje se cepanje hramovne zavese – simvolika je okončanje Starog Zaveta – i da je od šestog do devetog časa, to je od 15h do 18h, u Palestini nastupio neobičan mrak, budući da u dane pashalnog punog meseca ne može da dođe do pomračenja sunca (Kod rođenja Mesije priroda učestvuje sa neobičnom Zvezdom koju su pratili mudraci!). Matej pominje i potres i otvaranje grobova i vaskrsenje pravednika koji su došli u Grad i pokazali se mnogima. U Antici bilo je uobičajeno pričati o neobičnim prirodnim događajima koji su pratili smrt velikih muževa (npr. Vergilij, Georgica 1.457sl., o smrti Cezara) i viđenja mrtvih bili su znana književna tema (srav. Dio Kasij, Rimska istorija 51.17.5), radi čega brojni egzegeti smatraju da ove reči imaju prvenstveno simvoličko značenje. Već crkveni Oci su ove reči tumačili kao priliku za Hristov silazak u Ad. Crkvene knjige govore da je Hristos „oplenio (opljačkao) carstvo Ada“, i da je svakog ko je hteo da krene za njim izbavio i uveo u Nebeski Jerusalim. Svakako je ruku pomirenja pružio i svom nevaspitanom i maloumnom apostolu Judi, koji je, ironično, mogao da bude prvi od Dvanaestorice apostola ušavši u Raj. Z. Đurović: Silazak u Had Kod sve ove priče koja se izdešavala u nekoliko poslednjih zemaljskih dana Isusa Hrista teško je da je bilo šta normalno ili onako kako se čini: Judin biznis koji nije neki biznis, jer je on rđav ekonomista, popovi koji razapinju Boga u ime Boga, a ta briga im je sporedna, neshvatljiva poniznost Mesije koji dolazi i odilazi u naše vreme i prostor gotovo potpuno neprimetno, a najpre spasava (u pravom smislu reči!) one najgore – razbojnika koji ga je vređao (i pokajao se) i Judu koji se pokajao (i mogao je ako je hteo da izađe sa Njim iz Ada) ... Sumnja li, dakle, još ko, da prvi neće biti poslednji i poslednji prvi? (Lk. 13:29) [1] Mart, 2017 g. Pretpostavljamo da su novčići od čistog srebra. [2] Verovatno su ciljevi Sinedriona bili i da se preko novca kompromitira i razbije ova grupica ljudi. [3] Najverovatnije su menjali običnu rimsku valutu za tirske šekele i obratno. Neku su pak drugog mišljenja, jer su i tirski šakeli kao i rimski novci bili »nekanonski«, budući da su i na glavi i pismu ovih novčića bili iskovani likovi, strogo zabranjeni za izobražavanje po Zakonu (2. Mojs. 20:3-4). [4] Juda je nosio kesicu i bio je blagajnik. Već ranije je pomalo kraduckao (bješe lopov, i imaše kesu, i uzimaše što se mećaše u nju ... Jov. 12:6). Međutim, prevariti ili pokrasti lopova je mnogo teže nego običnog čoveka, jer on zna kako lopovi razmišljaju. Očito su moralni standardi, naročito kada je reč o pojmovima kao što su iskrenosti i poštenje, u Starom Zavetu bili daleko niži. [5] Ukoliko je veća ljubav, utoliko je veće stradanje duše (Sv. Siluan Atonski).
  30. 15 likes
  31. 14 likes
    Имала би ова прича и свој наставак са новим актерима нажалост... Не због актера, јер имају времена да постану владике, него због неуспешних наставака... Студенстски протест 96/97 и учешће студената тада Богословског факултета СПЦ... Улога Патријарха Павла; кордон у Коларчевој и његово "пробијање"; спектакуларан дочек "српске" Нове године и Патријархово обраћање присутнима а било их је неколико стотина хиљада... Па демонстрације 5. октобра и увертира за њих. Брутално премлаћивање једног студента Богословског факултета којег су крвнички изударали милошевићеви преторијанци; оштар протест тадашњег декана Раше Поповића; па опет Патријарх Павле; па на крају када смо мислила да је та слика можда најава неке извесније и нормалније будућности (специјалац МУП-а који тражи благослов и целива руку оцу Владану Перишићу-слика која је обишла свет...) Остало је само МОЖДА...
  32. 14 likes
    Да... било је то једно посебно време посебног студентског протеста против свега у друштву што је тада гушило живот... а ми данас нисмо нимало од тога одмакли, од те `92. Прошли смо још толико тога и горег и нанизаног у непрекинути ланац ужаса, невероватно, али ништа нисмо урадили... Долазили су нам тада разни гости, толико тога доброг и паметног се тада могло чути, долазили су и они други, али они су једноставно били одбачени као неприкладни, овај протест је имао свој идентитет. Сећам се када је био Вуков сабор, та ноћ је била посебно опасна (била сам у обезбеђењу студентског протеста, од првог до последњег дана), упадале су нам разне пијане будале витлајући нам пиштољима изнад глава, покушавајући да уђу на Филозофски, али нису могли, нисмо им дали. Било је ту разних ситуација, али смо ми дан-ноћ опстајали и остајали... Стизала нам је подршка са свих страна, од народа, сећам се да нам је један дека не сећам се из ког тачно места, донео печено прасе и печено јагње онако на штапу, скинуто са ражња... неке бакице доносиле воће и чајеве... доносио народ храну, давали нам подршку... дању је било ОК, пуно дешавања, пуно народа, ноћу је било тешко, неиспавани, на улазу у факс седели смо на два испред улаза избачена школска стола, кренеш да дремаш, ноћима нисмо спавали (када баш пукнеш и више не можеш, одеш у једну слушаоницу у којој смо на поду имали побацану неку ћебад, легнеш доле где има места, немаш појма ко ту већ спава, дремнеш сат-два па опет на улаз), таман мислиш мирна ноћ, искочи нека будала, срећом, наши момци су били спремни и нико није настрадао, а било је више пута веома близу, и тако, дође дан, нова дешавања, нови гости, трибине.... За време протеста сам укупно само петнаестак пута отишла кући, сећам се са колико сам енергије објашњавала мами како је то велика ствар и како не смемо да одустанемо и прекинемо... Са мог факултета, Дефектолошког, били су само дивни професор Бојанин и тада асистент а сада професорка Марина Арсеновић-Павловић и НИКО више, једино су нам они дали подршку, колико сам ја видела и колико знам, а знам. Било је и колега које су нам се подсмевале да ћемо видети ми наше протесте када попадамо годину. Ипак, нико од нас није пао годину, све смо успели да дамо у октобру. Али, са Дефектолошког је била шачица људи. Када смо ишли на Толстојеву, нас неколико из обезбеђења смо била на зачељу колоне, и када смо ушли у Кнеза Милоша, поглед ка доле је био невероватан, то је била река људи и пуно људи са стране који су изашли да нам дају подршку. Сећам се, тада су нам дали посебне беџеве на којима је писало само Студентски протест`92 - обезбеђење (до тада смо имали беџеве на којима је писало и наше име, са печатом Факултета и потписом декана), са образложењем да не мора да се види наше име због наше сигурности.. како је то било наивно, сви смо и тако били већ снимљени и пописани... било је доста наивности у свему, али то је била огромна енергија, огромна жеља, велика памет се тада скупила са добром идејом, људима је било мука од свих срања, а нисмо ни били свесни да права, тешка и језива срања тек долазе... и на крају, само - пуф! Више није било ничега, ни протеста, ни захтева ни ничега... Жао ми је што тада нисмо успели, мени је лично жао, можда би моја деца имала бољи живот, а нека друга деца прилику да буду жива или рођена. Сваки пут када се сетим тог времена проведеног на Факултету и тих протеста, имам потребу да се извиним свој деци, и рођеној и нерођеној и убијеној и преминулој, што нисмо имали довољно снаге, храбрости, памети и истрајности да нешто заиста и променимо.
  33. 14 likes
    Један занимљив догађај од данас који ми је мало отворио очи око неких ствари На фејсбук групи Anonymous Serbia, која има скоро 250 хиљада чланова и где сам и ја члан, објављена је вест о претњама смрћу Саши Јанковићу. Ради се о писму које је добио, и чланак који је линкован показује пар слика које је СЈ сликао: на једној је коверта адресирана на њега, а на другој само писмо, писано руком великим ћириличним словима. Ја оставим сасвим пристојан и нормалан коментар где напишем да немам никакво одређено мишљење поводом тога, али да је тако нешто много лако лажирати - само напишеш писмо, упутиш га себи и сликаш. И нагласим да сигурно има будала које би тако претиле, али да из ове вести ми не можемо знати да ли је стварно то у питању. У року од пет минута сам банован са странице и коментар ми је обрисан. Као и сви други коментари који су изражавали било какву сумњу у вест (претпостављам да су и аутори истих такође бановани). Да поновим још једном, не ради се о неком Јанковићевом боту, фанатику или шта ти ја знам него о ФБ групи од скоро 300 хиљада људи, која има ко зна колико дневних прегледа и која јасно агитује за једну политичку опцију. Тако да могу да, онако чисто солипсистички, закључим да се у суштини ради о истој багри која само хоће да једног пресветлог, непогрешивог и просветљеног Вођу и Месију, чији су неистомишљеници непријатељи са којима нема разговора, али кога они не воле, замене другим пресветлим, непогрешивим и просветљеним Вођом и Месијом, чији су неистомишљеници непријатељи са којима нема разговора, али кога они воле. Нама се, нажалост, јако јако лоше пише јер овај народ и даље, после свега што је преживео, уопште не разуме ни "д" од демократије и критичког мишљења о којима иначе тако много воли да тупи и да се куне у исте. И много воде ће протећи рекама док та мазохистичка жеља за ауторитарним, безгрешним Вођом кога ја волим и против кога нико не сме да писне не испари из људи. Ако икада и дође до тога, у шта чисто сумњам.
  34. 14 likes
  35. 14 likes
  36. 14 likes
    Драги наши слободни форумаши, у среду 29. марта 2017. године, са почетком у 19:00 часова, у просторијама Вазнесењске цркве у Београду о. Иван Цветковић (оснивач овог нашег малог форума) ће одржати предавање на тему "Кана Галилејска у 21. веку". Тема је веома популарна и битна а биће речи у томе како можемо да помогнемо (и да ли можемо) младим људима да уђу у брачне воде. Надам се да ће вам бити занимљиво, те вас позивам да дођете, нарочито млади људи који би желели да се остваре у браку. Позовите и ваше пријатеље, па да се видимо
  37. 14 likes
    Има смисла... Мене реално баш брига шта ће гугл да постави, моја је радост била данас у мојој цркви са мојој браћом и сестрама
  38. 14 likes
    У храму Гроба Господњег сашао Благодатни огањ (видео) 15. априла 2017. - 14:38 Видео (© AP Photo/Dusan Vranic) Благодатни огањ сишао је у храму Гроба Господњег у Јерусалиму. Патријарх јерусалимски Теофило III предао га је сабранима у храму, међу осталима и делегацији Фонда Андреја Првозваног, која ће светињу у Москву доставити авионом у специјалним фењерима. (Фото: interfax.ru/ТАСС, Станислав Красильников) Ове године Огањ ће први пут уз подршку Фонда Андреја Првозваног бити достављен у САД. Пренос огња у САД организован је на иницијативу парохијана Руске православне заграничне цркве. Честице Огња такође ће бити пренијете у неколико десетина градова Русије, између осталог на Криму, а такође у Бакуу, Риги, Талину и Лондону. Благодатни огањ силази на Велику суботу у храму Гроба Господњег. Један од првих који је описао тај догађај био је руски монах Данило, који је био на ходочашћу на Светој Земљи почетком XII вијека. Огањ силази над мјестом Христовог погребења, у кувуклији која је подигнута 1810. године. Уочи Васкрса, који ове године сви хришћани на свијету обиљежавају 16. априла, завршена је прва у 200 година рестаурација Гроба Господњег. Благодатни огањ символише нерукотворну свјетлост Васкресења Христова, о којој је још говорио апостол Петар, и вјерници је сматрају светињом. С руског: Марија Живковић Извор: ria.ru; sedmitza.ru Видео: ntv.ru © 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
  39. 14 likes
    Значи, Грађанима БиХ који зарађују у иностранству и онда дођу назад и у БиХ троше зарађени новац, по мишљењу овог господина треба увести додатни порез јер они не троше новац на оно на шта он сматра да треба да троше, већ на оно што он сматра луксузом. А да би се то реализовало, треба претресати грађане БиХ у повратку на граници, али само оне за које се сматра да су сумњиви, тј. да зарађују ван али не желе то да пријаве. Па ово је стварно епски, чак и за ово поднебље
  40. 14 likes
  41. 14 likes
  42. 14 likes
  43. 14 likes
  44. 14 likes
  45. 14 likes
  46. 14 likes
  47. 14 likes
  48. 13 likes
    Aj` ne drobi kojesta zivota ti. Za ovako stupidno i ludoglavo ponasanje mnogih popova masa ljudi koji nisu crkveni danonocno se ruga Crkvi, i to godinama unazad. Zbog ovog i njemu slicnih normalni ljudi ateisti gledaju na nas crkvene kao na klovnove i bolesnike. Kao da nikad niko nijednom nije procitao sta je Hristos rekao o sablazni i sablazniteljima. "Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грјешничком не стоји, и у друштву неваљалиех људи не седи." (Ps. 1,1)
  49. 13 likes
    Владавина АВ и гласови 2 милиона Срба су парадигма којим вредностима и животима тежи народ који је гласао за њега: - АВ враћа Бата Гашу = подршка људима који су ради болесне личне промоције убили људе у хеликоптеру, да бих их касније, исто ради болесне неодговорности, прогласили пијанима. АВ поручује: можете да будете и убице типа Бата Гаша, али сте овде добродошли. - АВ има у власти ТРИ ЛАЖНА ДОКТОРА (Слину, Малог, Табаковићку) = подршка људима који су купили дипломе, лагали, варали, па још више лагали да нису лагали и варали, итд. АВ поручује: можете да будете плагијатори, преваранти, али овде сте добродошли. - АВ има З. Лончара, убицу земунског клана. Но комент. - АВ има Богољуба Карића, белосветског лопова = само крадите, пљачкајте, урнишите Србију, после ћемо вас ослободити и прикључити тиму. АВ поручује: можете и да крадете, чека вас посао у мојој власти. Убице, плагијатори, преваранти, сецикесе, фантоми, лопови, наркомани, мушки шовинисти, кривично гоњени људи, корупционаши, итд. То је слика вредности АВ. Нека утеха је, ипак, што није добио преосталих 4 милиона гласова. Можда ова маса људи мисли другачије. Надајмо се.
  50. 13 likes
    Једанаестог марта ми је отишла мати, рођена моја, мила моја мајкица. Ти одласци су увек изненађење, ма колико се спремали за њих. Годинама се трудим да будем мало мање нечовек него што јесам, годинама се мучим да више верујем, у оно у шта верујем. Трудио сам се да схватим да то што закопавамо у земљу буде за мене тек део човека, неко одело, веровао сам тако, али ми није улазило у срце. Када је отишла, упалио сам свећу и исчитао Псалтир, онда сам срцем молио Бога да дан испраћаја, сахране, учини непоновљиво лепим, топао и ведар каква је и моја мати. Молио сам га да учини чудо. Сахрана се обавила у суморан и хладам мартовски дан, пред вече... Боже молио сам те за чудо! Тек после пар дана схватио сам да се чудо десило, а да га ја нисам приметио, јер није било онако како сам молио, и очекивао. Први пут у животу сам гледајући гробаре како закопавају ковчег са телом свим срцем осећао да она није ту, да је отишла код тате, тело свога тела, и да се радују, и нисам плакао, радовао сам се. Радуј се и ти брате, и веруј. Христос васкрсе!