Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 04/28/17 in all areas

  1. 38 likes
    На данашњи дан, 24. маја 2009. године, српски интернет је постао, није претенциозно ако се тако изразим-БОГАТИЈИ. "Засијала" је једна нова "звезда" која своју светлост шири ево већ осам година у континуитету... Када су оснивачи овог Форума - својеврсне друштвене заједнице православно верујућих људи, али и свих осталих, пре осам година покренули ПОУКЕ - Живе Речи Утехе, нису могли ни да претпоставе колико ће "порасти" и развити се ово наше заједничко чедо. Заслуге свакако припадају на првом месту оцу Ивану Цветковићу који је осмислио са својим сарадницима тада, како би наш Форум требао да изгледа. Али смо сви остали, кроз наредне месеце и године, како смо се укључивали у рад Форума, својим присуством, учешћем на темама, коментарима, текстовима, све новим и новим темама, доприносили расту и развоју највеће интернет православне заједнице на српском језику. ПОУКЕ су за разлику од других (православних) интернет медија, понудиле заинтересованима нешто ново и другачије. Ново и другачије у смислу да се нисмо ограничили само на креирање тема и дискусију око ствари које се тичу вере, него смо се дотицали и осталих тема, друштвених и животних, јер ми као хришћани у ишчекивању будућег Царства, ипак живимо у овом свету и наша дужност је да будемо "со овом свету" и да као такви осмислимо или пак обесмислимо сваку друштвену појаву са којом се сусрећемо. Због таквог става којег смо се од почетка држали, наилазили смо и на прегршт критика. Поједине теме и коментари су наилазили на осуду, сматрани су провокацијама, замерано нам је да нисмо довољно православни, да дебатујемо о неважним темама, да промовишемо некакво "пинк православље", да смо исувише либерални, да смо левичари, секташи, екуменисти, (додај према жељи)... Сви критичари су ипак пренебрегавали једну основну чињеницу, а то је да као и реалном животу; ван овог Форума, ван друштвених мрежа, у Цркви и ван ње, у нашој парохијској заједници и ван ње, међу људима који за себе кажу да су верници, који својим животом сведоче Истину, или онима који се труде или онима који се и не труде зарад свог спасења, или онима који не верују свеједно, дакле свуда око нас - живе толико различити људи. Не можемо све нас "укалупити", али можемо да разговарамо и кроз дискусију објаснимо. Ми смо то на нашем Форуму понудили. Свима. Једина смо интернет заједница, на којој смо прихватили у границама коректне дискусије да "причамо" са инославнима, са онима који за себе тврде да не верују у Бога, у најкраћем, са особама и личностима за које се на први поглед не може рећи да су православни хришћани. И такав приступ је и донео резултат, од којих је можда и најбитнији тај, да је и друга страна почела да нас гледа "другим очима". Суштина није у томе да је "политика сајта" таква да се ми некоме додворавамо, него да живим сведочанством (истина преточеним кроз писани израз), покажемо да бити православни хришћанин данас није ствар "затуцаности" и тамо неких "попова који замајавају народ" и сл. Колико је то добро или не, ствар је свакодневног преиспитивања и анализе. Некима импонује, неки се не слажу са тиме, али сви заједно и једни други, креирамо ПОУКЕ и ову једну мисију у којој сви учествујемо. За ових осам година смо стекли базу од готово 21000 регистрованих чланова, који истина сви не учествују у раду Форума на начин на који се Форуми иначе користе. Дакле, истина је да поменути број чланова није активан у свакодневним дискусијама, али је исто тако истина и да ти људи нису овде дошли "безвезе", е да би се тек тако прикључили нашој заједници. Поред форумских активности, наша заједница заинтересованима има да понуди још прегршт садржаја. Покренули смо православну друштвену мрежу Црква.нет. Покренули смо и свакога дана допуњавамо највећу базу религиозне (и не само такве) литературе-књига и текстова. Осмислили смо начин да помогнемо нашим члановима, неудатим и неожењеним да се путем Форума упознају, те да покушају да се остваре и у брачној заједници. Понудили смо, ангажовањем стручњака из више разнородних области, да форумаши затраже и добију стручне одговоре на многа питања и недоумице. Такође, појединачни квалитети сваког члана Форума понаособ, допринели су и самосталним иницијативама. Самосталним у смислу да није уредништво Форума понудило такав, `ајд да кажем садржај, него су сами чланови Форума препознали неки проблем и одлучили да се самоорганизују и допринесу његовом, ако не коначном решењу што је нажалост немогуће, а оно континуираним радом, вољом и хтењем да се такви проблеми ублаже. Овде мислим на пројекат Жива Дела Утехе, који је покренут пре неколико месеци и који има за циљ да на материјални начин-колико је ко у могућности, изнађе се неко решење и колико-толико се помогне у храни, разноразним потрепштинама и новцу онима који вапе за тиме и на које је њихово окружење, можда не заборавило, али се толико јада и беде намножило код нас, да је сиромашних и болесних све више; а ето, та акција је до сада више пута дала своје плодове... Нажалост, још и ово да кажем, мада ме буде и срамота сваки пут када помињем. Ми и даље нисмо успели да решимо сталан извор финансирања нашег сајта. Финансирања у смислу плаћања закупа хостинга, софтвера и одржавања сајта. Ми јесмо "махали" (како су неки циници међу нама коментарисали) да смо део Мисионарског одељења СПЦ. То јесте чињеница. Али је и чињеница да тај реферат у оквиру наше Цркве нема опредељена средства за финасирање интренет портала који су његов део. Те смо стога у ситуацији да сваког месеца апелујемо на чланове Форума да својим добровољним прилозима помогну нашу мисију. Нажалост, тако је како је и тај апел је опет нажалост (за сада) трајан. Имамо неколико форумаша који су се обавезали да свакога месеца одвоје по неки динар како бисмо платили обавезе, но опет нам је сваки прилог добро дошао како би наставили са радом. И не знам шта бих вам још више имао рећи-и са овим сам вас удавио Желим вам свима здравља и истрајности и упорности да се изборите са свим недаћама које нам живот доноси. А кад свакога дана изборите своју малу победу, да одвојите и по неки тренутак за Поуке и допринесете да Жива Реч Утехе дође до свакога коме је потребна. Срећан нам овај осми рођендан свима. Живи и здрави били на многаја лета!!! Милан Ракић Главни сајт администратор View full Странице
  2. 35 likes
  3. 31 likes
    Ако ме виду Дарвинисти, о'ма ће ме удену у ону њину теорију
  4. 26 likes
    Одговор одређених професора Православног Богословског Факултета на ову петицију: ЈАВНИ АПЕЛ Поводом иницијативе групе грађана да се изврши „ревизија изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“ осећамо обавезу и потребу да јавности и надлежним институцијама представимо следеће ставове: 1. Подсећамо да ниједна од институција којима је поменута петиција упућена (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Одбор за образовање, науку и технолошки развој Народне скупштине Републике Србије, Српска академија наука и уметности, Савети Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Бањој Луци) немају надлежност да задиру у ма коју научну област и врше „ревизију“ онога што се унутар ње има сматрати за научну теорију и као такво бити изучавано и предавано ђацима и студентима. 2. Подсећамо да иницијативе за сличне „ревизије“, као што би требало да је познато свима који се науком баве, не могу потећи од скупине грађана (ма колико она била велика, а њени чланови угледни), већ једино и искључиво од саме науке, тј. дате научне области (у овом случају: биологије) односно од научне заједнице експерата компетентних у том домену истраживања. Пут за овакву ревизију је дугачак и добро утабан вишевековном научном праксом која је и омогућила научни прогрес у чијим благодетима данас понекад уживамо, а зове се научни рад. Сваки од потписника има прилику да приљежним научним радом, на основу мноштва „доказа“ које су навели на две штампане стране, постулира нову теорију која ће, уколико стекне одобрење научне заједнице, заменити теорију еволуције. Но, пошто је пут (жељене) „ревизије“ научних теорија само један (тј. горе поменути), заобилазнице и пречице (у виду петиција) морају се, наравно, безусловно одбацити. 3. Сходно претходно реченом, констатујемо да је теорија еволуције једина тренутно научно прихваћена теорија која објашњава развој живота на Земљи. Без обзира на приговоре који јој се могу упутити и потешкоће које има приликом објашњавања појединих феномена у историји развоја живота, тренутно не постоји ниједна плаузибилна алтернативна научна теорија која би могла да је замени. Из тог разлога, сматрамо да у програму наставе биологије, на свим образовним нивоима, не постоји ништа што би тренутно могло да замени теорију еволуције или да барем буде представљено као њена једнако плаузибилна алтернатива. 4. С тим у вези, подсећамо на став, широко прихваћен од научне заједнице теолога широм света, да не постоји никаква „библијска теорија стварања“ која се може схватити као научна теорија која би, као таква, представљала научну алтернативу теорији еволуције. Из тог разлога, сматрамо да не постоји ниједан разлог због кога би се, у оквиру наставе из биологије, физике, антропологије или географије (а подсећамо да се, једнако као и за развој живота, „теорије“ из свих ових наука могу пронаћи у Светом Писму), изучавала светописамска нарација која се, наизглед, бави истим питањем као и поменуте науке. Свето Писмо, дакле, није, нити може бити, схваћено као уџбеник или коначни арбитар било које научне дисциплине. Притом, текстови о стварању из Књиге постања чак ни жанровски не одговарају научном тексту. Схватање Светог Писма као последњег критеријума истине сваке појединачне науке потиче из (теолошки неутемељене) идеологије америчког креационизма. Због свега тога, уверени смо да алтернатива једној научној теорији може бити само друга научна теорија. 5. С друге стране, библијска нарација о стварању, као и много шта друго, може и треба да се изучава, у основним и средњим школама, у оквирима наставе из веронауке, књижевности, уметности, философије и сл, као и у оквирима одговарајућих високошколских програма. Та врста образовања доноси важну и преко потребну лепезу сазнања о хришћанском схватању Бога, света и човека, а уз то и систем вредности који игра важну улогу у образовању и васпитању деце. Хришћанска вера у тројичног Бога, који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције. 6. Баш као што хришћанско тумачење Светог Писма на пољу биологије не може понудити ваљану научну алтернативу, ни биологија (физика, или антропологија) не може понудити ваљану религијску алтернативу хришћанском учењу о Богу, човеку и свету. Сваки сличан покушај, какав се може срести међу бројним заступницима сцијентизма, будући заснован на темељном неразумевању, принципијелно одбацујемо. 7. На основу претходне три тачке, изражавамо начелно уверење у вредност очувања аутономије научних дисциплина, као и уверење да наставни програм из веронауке, биологије, физике (и других природних наука) није у међусобном конфликту који зато не треба вештачки и по сваки цену изазивати. У светлу свега претходно реченог, апелујемо на надлежне институције, првенствено Народну скупштину и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, да не реагују на поменуту петицију покретањем икаквог процеса који би довео у питање изучавање теорије еволуције у оквирима основног, средњег и високог образовања у Републици Србији. Само на тај начин ће бити обезбеђена вредност и аутономија науке, која, како се у споменутој петицији с правом истиче, „не сме бити затворена у оквире догме и идеологије“. У Београду, 9. маја 2017. Потписници епископ др Максим Васиљевић, редовни професор протопрезвитер др Владан Перишић, редовни професор др Предраг Драгутиновић, ванредни професор ђакон др Здравко Јовановић, доцент презвитер др Александар Ђаковац, доцент презвитер др Зоран Деврња, доцент др Марко Вилотић, доцент др Андреј Јефтић, доцент презвитер мср Вукашин Милићевић, асистент мср Ненад Божовић, асистент
  5. 23 likes
    Драги дневниче, Осма је година Поука. Радио сам марљиво и стрпљиво, забадао ножеве у леђа где год је требало, увлачио сам се и љубио позадине коме год је требало. Све што су ми причали у поверењу преносио сам немилице вишима од мене. Посебно сам поносан што сам успео да @verum est in beer, свог главног такмаца, избацим из администрације. Није ово што сам постигао ни толико мало. Догурао сам до администратора. Али није довољно! Хоћу врх! Хоћу све! Слава и паре су тек кад си ГАС! И моћ... Толика моћ! И Милан ће да се излане кад не треба и где не треба, а ја ћу да будем ту и чекаћу...
  6. 23 likes
  7. 23 likes
    ееее са старим другарима концерт NBG, Дом омладине, синоћ
  8. 22 likes
  9. 22 likes
    Данас свратила мало до Соф на диван..и тако настаде овај уметнички селфи.
  10. 21 likes
  11. 21 likes
    стриц, подршка и љубав без резерве, ма шта да се деси ту је.
  12. 21 likes
  13. 20 likes
  14. 20 likes
    Покушавам да доватим манго, а ови индијанци из фамилију гледају.
  15. 20 likes
  16. 19 likes
    Поводом ове последње "ујдурме" нешто да кажем и саветујем. Моје лично мишљење, није званични став Поука или сл. Значи, шта верник о овоме свему треба да мисли и како да се постави? Може ли верник или свештеник да се бави науком, доведе у питање неку научну теорију или слично? Наравно да може. Имамо свештенике лекаре који се баве медицином, лече људе, имају своје мишљење о томе које су боље терапије итд. Имамо програмере који имају своје мишљење о томе који је бољи програмски језик, како треба да се праве програми. Имамо инжињере који праве машине па опет имају своје мишљење о разним стварима из струке. Наравно да свако може да има став о нечему чиме се бави или га интересује. Оно што не може, тј. не би смело никако - да се било које од тих питања постави као "критеријум вере". Не може свештеник-лекар да дође у Цркву и проповеда верном народу како је само његова терапија "једина хришћанска", а све остале "неверничке". То нека решава са својим колегама. У Цркви има да проповеда оно што треба - Јевађеље. Исто важи за програмера или инжињера. Кад је Теорија еволуције у питању - иста ствар. Наравно да може свештеник или верник да се бави палеонтологијом, генетиком, било којом из тих области - и да има своје теорије. Али не сме да их проповеда са амвона као "критеријум вере", да узбуњује и дели народ који о томе мало зна и не интересује га. То је злоупотреба свештеничког чина, Цркве и храма. Недопустиво. Народ је дошао у храм да чује Радосну Вест о васкрсењу и Исусу Христу, а ти оче, брате или сестро иди међу своје колеге научнике па са њима расправи ако имате нешто. Ми у Цркву нисмо за то дошли, нити је ту место. Осим тога, веома је забрињавајућа појава да се због "важности тог питања" дешавало да свештеници - из незнања и добре намере, наравно - у Цркву доведу разне шарлатане, чак и познате секташе који хуле на скоро све свето што се у Цркви поштује. То је велика брука и недопустиво. Не постоји ништа важније од чисте православне вере. Јер такви онда добију у очима верника ауторитет и крену да слушају "предавања" о њиховој изопаченој вери. Каже тамо Христос - ко саблазни једног од ових малих... Будимо мало мудри и опрезни народе. Шта каже историја? Православна Црква је због историјских околности била спречена да пуно допринесе развоју савремене науке, мада и поред свих мука има велику заслугу за описмењавање народа, оснивање првих школа и сл. Али је зато западно хришћанство - пре свега римокатоличка црква - у ствари колевка савремене науке и савремене цивилизације. У католичкој цркви су настали први универзитети, настале су прве научне теорије - које су скоро све од реда откривали свештеници и монаси. Да наведем само оца савремене генетике који је уједно био монах и свештеник - Грегор Мендел. А сличних примера је пуно. Међутим, у почетку тог доба римокатолици су правили и катастрофалне грешке. На пример, Птолемејев геоцентрични систем (који и нема никакве везе са хришћанством) био је прихваћен као "званична доктрина" па је због тога, на пример, Галилео Галилеј имао проблема као и многи други који су схватили да та теорија није исправна. Шта је била грешка? Поставили су научну теорију као критеријум вере. И то није једини пример као што знамо, наравно. Значи, Црква треба да поштује науку, да је негује, воли - јер тиме истражујемо овај свет којем се дивимо, а посебно кад је у питању живот. Али не сме никако да меша науку и веру. Као што верник или свештеник може да се бави политиком, али не сме да своје страначке ставове проповеда као "критеријум вере" па народ дели по томе за кога је гласао, тако не сме да се злоупотребљава ни наука. Надам се да ће сабор једног лепог дана да те ствари разјасни да не би ми овде без потребе губили време. Ето, надам се да смо мало разјаснили шта је ту проблем и зашто.
  17. 19 likes
  18. 19 likes
  19. 18 likes
    Иста тема. Кад ти "ваде маст" две најбоље другарице (Цмики и биџа). [emoji4] Диван дан за вожњу бицикле по брдима, а ја возим тример по дворишту ... Шмрц... П.С. За утеху, носим бициклистичку мајицу и цвоке. Кад дуне ветар зажмурим и осећам се као да возим... [emoji41]
  20. 18 likes
  21. 18 likes
    Да ...а тек да си видео шта смо радили са 14/15 да... Ево још мало са концерта, следећи пут правим интервју специјално за форум Овде су Хогар, Борис (Сиса), Хогарова Маја и Влајса Вуја (Поуке), ја и Борис... другари 33 године... и НБГу и Поукама сам писала текстове из зезања, на пробама, на Бежанији, код Саве свињара... Сви плус Ђорђе, наша легенда, моја душа... Ђорђе ми је овако честитао рођендан Труја ми беше надимак, некада.... И клинци и ми маторци који смо тада `84. били клинци Била је одлична енергија а и пуно успомена.... недостајао је Малиша, као и увек ко прати НБГ зна ко је Малиша... И за крај, тебе воле блокови
  22. 18 likes
  23. 17 likes
    Певач бендова Саундгарден и Аудиослејв изненада је преминуо 17 маја ,узрок смрти још није познат... Иначе Крис је православац ...нека га Господ усели у насеља рајска,заслужио је... Крис као кум:
  24. 17 likes
    SRECNO FORUMASIMA I ADMINISTRACIJI!!!!! UZ BOZIJU POMOC IDEMO DALJE....
  25. 17 likes
  26. 17 likes
  27. 17 likes
    Сређујем неке старе албуме и нелетех на ову лепотицу. Менхетн, 2015.
  28. 17 likes
  29. 17 likes
  30. 16 likes
    Док нисам завршио факултет, нисам видео колико професори, који себи дају на цени, уствари везе немају са предметом који предају. Преписују једни од других, баве се неким небулозним теоријама које везе са реланошћу немају. Био је један лик додуше који је опипао и доста праксе, код њега ниси могао да нађеш место за седење кад су предавања. Било је још пар њих који су се помало бавили праксом, али нису знали да ти пренесу ништа. Сад не могу да верујем да сам изашао са факултета са гомилом теоретског знања (које ми јесте користило и користи ми и даље, мада ни приближно у том обиму), али без имало праксе. Правници заврше факултет а да не напишу ниједну тужбу или жалбу, да не читају судске списе и тако даље. И онда имаш ситуацију да себе оправдавају тако што захебавају децу која уче код њих. Како они сами не разумеју оно чиме се баве, траже да деца уче њихове предмете без имало удубљивања, праве неке бесконачне поделе и набрајања која мораш да учиш, и на крају те оцене по томе к,олико си мазга да напамет научиш све то. Онда имаш тужиоце и судије (пошто такви ретко кад оду у адвокате) који на папиру имају све десетке, али којима пола сата мораш да објашњаваш неке елементарне ствари. Ти се чудиш јер је то теби јасно као 1+1, али они те не разумеју. И онда, ако ниси довољно упоран или безобразан, због њиховог незнања настрада човек који ти је поверио своју судбину у руке врло често. А све због полуинтелектуалаца који немају појма шта уопште предају, а још мање знају да пренесу знање које ни сами немају.
  31. 16 likes
    Православљем Обојене Утешне речи између људи. Колико мисли, делића живота, Емоција, знања, искуства, стаје у осам година? Сликамо речимо Рецитујемо тугама Етикетирамо и разобличавамо Ћутимо, вичемо, шапућемо Али и певушимо свакодневно, Некада сами, некада не. Рукујемо се, грлимо, љубимо, Осмехујемо, свађамо и беснимо, Ђачки марљиво учимо. Ето, тако некако. Невезани а повезани, Дали смо се једни другима, А свакако, сви заједно, трајемо. На многаја љета!
  32. 16 likes
    Па тешко је ту дати неки савет... Овако уопштено, немој да размишљаш где да "уложиш паре". Улажу паре ови што имају милионе. Ми улажемо рад, а паре нам служе да купимо алат или шта нам треба. Значи, гледај људе које знаш, питај шта можеш да помогнеш, шта им треба. Па онда то ради и наплаћуј. А паре што си уштедео нека ти буду да купиш успут шта ти треба да завршиш посао. Твој највећи капитал је твоја воља, упорност, одговорност, знање и сл. Паре се саме не размножавају... Посебно у мањим количинама.
  33. 16 likes
  34. 16 likes
    Штета што нису позвали и о. Горана
  35. 16 likes
  36. 16 likes
  37. 16 likes
  38. 16 likes
    Откривене мошти првог српског епископа у Америци 11. Мај 2017 Светитељу Мардарије, богоносни наш учитељу, Цркве свете градитељу, као јасно сунце речју и делима Цркви си засијао, верни слуга Божји целог живота си био, сироте помагао, страдалнике тешио, Христа Спаситеља љубављу сведочио, Духом Светим осијан, Небо и земљу си украсио, зато те, свети оче, молимо: моли Бога за све који поштују свети спомен твој. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, откривене су мошти Светог Мардарија које су се налазиле у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу, Илиној, од дана када су похрањене на том месту месеца децембра, 1935. године. Отварањем гроба откривено је да су мошти Светог Мардарија нетрулежне. У четвртак, 4. маја, 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ г. Лонгин служио је свету Литургију у манастиру Светог Саве са синђелом Серафимом (Милојковићем), свештеником Николајем Костуром и јерођаконом Нектаријем (Тешановићем). Одмах после свете Литургије епископ Лонгин са другим члановима свештеног клира одслужио је молебан и акатист Светом Мардарију. По завршетку службе, погребници, предвођени г. Душаном Ђорђевићем из Погребног завода Света Гора, приступили су отклањању надгробне плоче и отварању пода у манастирској цркви ради приступа моштима. Одмах по померању плоче указао се бетонски ковчег у коме се налазио ковчег Светог Мардарија, што је одложило приступ моштима за један дан, јер је било неопходно организовати додатну групу људи за његово отварање. У петак ујутру, 5. маја, 2017. године, радници су пробили поклопац бетонског ковчега, док су свештеник Николај Костур и јерођакон Нектарије (Тешановић) поред самог гроба служили молебан Светом Мардарију у присуству Епископа Лонгина, синђела Серафима (Милојковића) и свештеника Петра Саиловића. За то време појане су пасхалне химне и тропар ”Христос воскресе”, по српском и руском напеву, знајући за дубоку љубав и посвећеност Светог Мардарија овим словенским традицијама. Оци Серафим и Николај, појући тропар ”Христос воскресе”, извадили су мошти из гроба. Мошти су биле лагане и одмах положене у привремени метални ковчег, где су прегледана стопала као једини видљиви део тела у том тренутку. Кости на стопалама су имала златно жуту боју. Онда је отац Николај приступио испитивању средњег дела тела, видевши у рукама Светог Мардарија крст који је и даље држао чврсто. Повукавши рукав сакоса, указале су се руке Светог Мардарија које су биле у потпуности очуване. Јасно су биле видљиве кожа, нокти и длаке, и у том тренутку је постало сасвим очигледно да се ради о нетрулежним моштима, а не само о костима. Потом је тело Светог Мардарија извађено из привременог металног сандука и положено на два стола који су унапред припремљени за преглед и прање светих моштију. Пажљиво су скинути одежде и одело, од којих су неки делови морали бити одсечени како мошти не би биле оштећене или померене. Целом послу је приступљено са највећим поштовањем и пажњом, док су свештеници цело време појали тропар Светом Мардарију и друге пасхалне химне. Потом су мошти помазане нардовим уљем по упуствима које је дошло из свештеног манастира Хиландара. После помазивања боја коже се променила у тамнобраон. После прања и помазивања Светитељеве мошти су умотане у памук и лан, тако да их је лакше померати и премештати. Потом су свете мошти привремено обучене у стихар до пуног одевања за свеправославну прославу у јулу 2017. године. Његово лице је прекривено ланом, a тело је положено у привремени метални ковчег. свештеник Николај Костур председавајући Лигургијског пододбора за прославу Светог Мардарија View full Странице
  39. 15 likes
    Нешто мало о интелектуалцима и "интелектуализму"... Прича почиње још негде тамо након доба просветитељства, кад су природне науке почеле да дају фасцинантне практичне резултате. Цео свет гледао је са дивљењем како се након хиљада година крајње беде одједном појављују машине које за један дан ураде више него човек за месец или годину, железница која их превози са једног краја земље на други брже него икада, телеграф преноси поруке у тренутку... Гледаше то филозофи који се баве истим загонеткама још од старе Грчке па им беше криво. Хтедоше и они да буду "важни", да "унапреде свет", да и они направе некакве своје "филозофске машине" које ће задивити народе. И прво им паде на памет да је "друштво" једна велика машина коју они могу да направе и организују како треба. Па ће направити огромно благостање које ће задивит сав свет. И смислише филозофи социјализам и комунизам и нацизам, направише реку крви, побише стотине милиона људи, направише два светска рата, гулаге и конц логоре. Шта више рећи... Изгину силан народ од њихове "мудрости", ал они преживеше. Трансформисаше се у данашње "интелектуалце" који углавном добро пазе да их неко не повеже са апокалипсом коју су њихове идеје направиле, али идеја се не одрекоше. И даље они мисле да је њихов посо да "уређују друштво". Да одређују људима шта у животу смеју и не смеју да раде. Пошто ништа корисно не производе, њима је најдража од свега држава. Они држави требају да смисле глупости које само интелектуалци могу да смисле и оправдају насиље над људима, а њима држава треба да их храни. И даље они важно машу кажипрстом, свима објашњавају велике тајне до којих су дошли својим генијалним умом. Који иначе никад није решио неки конкретан животни проблем. Направили су себи "универзитете" на којима сами себи дају титуле за које су сами себи дали задатке. Пењу се по лествици коју су сами за себе направили и диве се погледу одозго који су сами прогласили за "врх света". Вечити студенти. Вечита деца. Из пелена у школу. Из школе на факултет. Из факултета за катедру. Из катедре у гроб. Никад ништа урадио није. Никад ништа направио није. Само паметује другима како треба да живе јер он "најбоље зна". Који у реалном свету никад није живео. Ето, сад ми је лакше...
  40. 15 likes
    Кад порастем бићу као оне, за сада су ме примиле у друштво да једемо јагоде и трешње и науче ме неким врло битним женскастим мудролијама. Данас са вама две девојке: Џуманџи и Lady Godiva придружите се девојачкој вечери 1. Да ли данас млади људи веру у Бога доживљавају као баласт који их само спутава у "слободи"? Џу: Мислим да не, тј. зависи. С једне стране има и таквих случајева (за шта одговроност сноси и ригорозност и одбацивање контекста времена у ком живимо (а зарад чувања... нечега, не знам ни ја чега)), али има и доста случајева где су млади људи фанатичнији, па и сами себе превише "вежу" зарад спасења душе. Лејди: Ја не доживљавам тако. Управо супротно, вера чини да се осећам слободном. 2. Где је нестала романтика, да ли је постала бесмислена и сувишна у овом добу риалитија и виртуалних животарења? Џу: Мислим да није. Кад се људи понашају природно, романтика се сама "изнедри" из човека. Проблем је у можда у томе што се опонаша управо фејк понашање "звезда" јер се мисли да су они "исправни, природни". Барем ми делује да је тако код млађих људи. Лејди: Романтике нема у медијима.. али је има међу људима, тамо где има и љубави. 3. Шта је за тебе романтика? Џу: Све што је аутентично и искрено, не знам. Једном је другарица писала како јој је (тадашњи дечко, сада) муж по први пут изјавио љубав следећим речима: "А, волим те, је*о те ја". Босна. Лејди: То је нежан загрљај, пољубац у чело, поглед пун љубави, када дозволи мени да платим рачун, не трчи да ми отвори врата, када стално мисли на мене и брине, али ме никада не гуши, она слатка порукица јутру, којом ми улепша дан... 4. Шта су жене добиле, а шта изгубиле у овој борби за једнакост полова? Џу: Зависи од локације, неке ништа (а можда чак и већи презир), неке и превише. У суштини, све се своди на појединца. Лејди: Имају више могућности. Могу да изаберу какав ће живот водити, то моје баке нису могле. Мислим да нису ништа изгубиле. 5. Имаш ли у некој жени узор или инспирацију? Џу: Хмм...Не. Више волим да"покупим" од свих по мало, него да имам конкретну особу на коју се угледам; на крају, Христос је циљ, алфа и омега. Лејди: То су разне жене. Зависи од ситуације.. има и неких форумашица које ме подстичу да будем боља, а да тога нису ни свесне. 6. Јеси ли хировита? Џу: Више нестрпљива да се оствари и неки малени хир. No bueno, како год да окренеш. Лејди: Веома 7. Јеси ли заљубљива? Џу: Па и нисам нешто, шта знам. Мука је интензитет, а не учесталост. Лејди: Лако је заљубити се у праву особу, само су такви јако ретки. 8. ...а нарцис? Џу: Сви који ме знају могу ово потврдити. Лејди: Oh, it's just me, myself and I Solo ride until I die Cause I got me for life 9. Инсомнију имаш због...? Џу: Overthinking. Лејди: Када сам у lose-lose ситуацији, а ја хоћу да добијем. 10. Са ким никада на кафу не би отишла? Џу: Паа, волим кафу, за људе мање-више сад... Кафа је увек сјајна идеја. Лејди: Ух, списак је дугачак. Рецимо с људимо са којима се не осећам опуштено. 11. "стих изнад свих" ...? Џу: Љубавни или библијски? Нека буде "дивно је ______", а верни фанови нека попуне по жељи. Лејди: То се мења у зависности од расположења.. нека буде овај, кад смо већ код романтике: „Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли." Песма над песмама (2;6) 12. Јагоде или трешње? Џу: Што ме мучиш оваквим питањима? Не знам, признајем. Лејди: Сад трешње, јагоде једемо већ месец дана. 13. Књига за пролећни дан? Џу: Мали принц. Лејди: Ово ми прво паде на памет, Олаф Олафсон - Одлазак у ноћ. Мада мени није баш лагано штиво, како делује. Код мене је отворила нека питања.. 14. Шта држиш под контролом? Џу: Ама баш ништа, само често трипујем. Лејди: Волим да мислим да све држим под контролом, мало сам контрол фрик, али реално ништа. Мада је та спознаја, да сам немоћна, у неку руку и опуштајуће. Трудим се и радим, а Он нека планира. 15. Шта је вредно твоје жртве? Џу: Вредно је све оно што ми је битно. Лејди: Људи које волим. 16. Позориште или биоскоп? Џу: Биоскоп, ипак сам модерниста Лејди: Можда позориште јер биоскоп мењам торентом. 17. Да ли ти се десило да ти се свиди исти дечко као и другарици? Џу: Не сећам се, да ти право рекнем. Лејди: Не, мој укус је баш специфичан. 18. како сте то решиле? 19. поставите питање једна другој Лејди: Где си Џу? Шта ти окупира мисли ових дана? 20. Кога предлажеш за следећи двоћошак Џу: Дуго ме није било, не знам... Волела бих да читам Гокуа и Ненада. (са тачком) Лејди: Наша генерација, Аурор и Ћирилко. 21. Питање за Џу...како би ти организовала упознавања и дружења у Вазнесењској цркви Не би' ја то ни организовала. Прво, мрзим одговорност, друго, не видим поенту упознавања и дружења зарад брака. Оно, хајде да радимо нешто, па ако се људи сконтају - то је то. 21. Питање за Лејди...имаш ли неки уметнички таленат, који и да ли га развијаш? Антиталенат сам за све живо. Али бих волела бих да уништавам нека платна апстрактним шврљањем, онако за моју душу. 22. Твоја порука за форумаше... Лејди: Трудите се да узрастате у љубави. Хришћанство се брани сваки дан, тако што се боримо против својих слабости. Када то схватимо и почнемо на томе да радимо, туђе мане нам неће толико сметати. Можда научимо и да волимо друге.
  41. 15 likes
  42. 15 likes
    С Р Е Ћ А Н Р О Ђ Е Н Д А Н Х В А Л А Ш Т О П О С Т О Ј И Т Е !
  43. 15 likes
    Уф, таман сам се уплашио. Већ пар недеља није било тема о педерима
  44. 15 likes
  45. 15 likes
    Поштована, ово није разговор за форум. Уколико сте жртва физичког или психичког породичног насиља, Ви или Ваша деца, треба да одете у полицију. Нисте написали у ком граду живите, али у Србији је од пре једно три године донета платформа о поступању са случајевима насиља у породици у којој полиција, тужилаштво и судови делују врло ефикасно, макар у већим градовима. Све што је потребно је да понесете са собом лекарску документаицју и њима испричате све ово што сте написали овде. Мој је савет такође да децу прво склоните на неко место где отац неће моћи да им приђе, макар за време док траје онај први поступак у ком се изриче привремена мера према њему, како не би покушао да манипулише њима или преко њих врши притисак на Вас, што уопште није редак случај. У случајевима породичног насиља је најбитније да се схвати да се ћутањем не реашва ситуација и да се под хитно обратите државним органима. Поред тога, потребно је да скупите снагу да истрајете кроз процес у полицији, тужилаштву и суду, где ћете можда и неколико пута морати да испричате причу о злостављању. Међутим, када све прође, ако истрајете, схватићете да је далеко мање снаге потребно да истрајете у судском поступку него да трпите насиље. Тада ћете видети да насилник није никакав силник, него обичан слабић који напада слабе које би морао да чува, а пред полицијом и судовима је мањи од маковог зрна. На крају, пошто се свакако разумете у Интернет претрагу, саветујем Вам да нађете неко саветовалиште за жртве насиља у породици у Вашем граду или у близини, где ће у све потанко да Вас упуте, као и у Ваше могућности да добијете адвоката који ће са Вама бити све време. Бисно је напоменути да ће у судском поступку за насиље у породици бити могуће затражити и добити издржавање од насилника, као и да се насилник избаци из куће и забрани му се приступ кући, а да се ви ту уселите. Највише за шта сви са форума можемо да се помолимо је да Вам Господ да да смогнете снаге, пријавите ово надлженима и издржите у поступку до краја, зарад своје деце и себе саме.
  46. 15 likes
  47. 15 likes
    А на пет минута са обе стране је океан, који је данас нешто љут...
  48. 14 likes
    Bas na Spasovdan? Cudno. Na slavu grada Beograda. Krivo mi je jer su izabrali dan (kako ovi nasi muslimani vole da kazu - dan dragog nam Spasoja) da bi sto transparentnije iscenirali izazivanje teske omrazi u beogradskim muslimanima prema Srbiji i Srbima, sto ide u prilog jedino jacanja medjuverske mrznje, a kao priprema za ko zna sta...
  49. 14 likes
    Иако се ово "црквено кадровање" може доста профано да схвати, вриједи у њему истаћи примјере братске љубави, очинске бриге и послушности Цркви: 1) На првом мјесту владика Теодосије је показао да не одступа са Космета због удобније позиције. 2) Владика Атанасије је и не сањајући, напустио завичајну епархију (и цијелу Босну у којој је надгледао православно војно свештенство), зарад збрињавања млађег у Христу брата. 3) Владика Јоаникије је показао да не кује паклени план разарања милешевске епархије у циљу аутономне Црногорске цркве, како су га најпримитивнијим рјечником опањкавали милосрби (најопаснија секта милогораца) на сајту БЗВ (брат Владова "борба за веру"). 4) Владика Сергије се јесте борио за очување франкфуртског трона (то му је на неки начин и била дужност), али је прихватио послушање. Дај Боже, да се у епископату, клиру и међу свима нама такви примјери умножавају!
  50. 14 likes