Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Шкриљац Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер Мрак Ubuntu VKontakte WhatsApp Viber

ПРИДРУЖИТЕ СЕ НАШОЈ VIBER ГРУПИ, КЛИКНИТЕ НА ЛИНК

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 08/25/17 in all areas

  1. 30 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Данас на дан иконе Пресвете Богородице Страдалне, ето, баш у њеном храму, пред њеним престолом, на Новом Београду, у цркви Светог Симеона Мироточивог, случај је хтео, да лично упознам нашег Драшка. Али пошто слика говори више од 1.000 речи, ево слика! Ето, Драшко се причестио, патријарх Иринеј је пререзао славски колач, ми се сликали код иконе Пресвете Богородице "Страдална" која се данас слави, са уљем и маслом са јучерашњег Јелеосвећења, узели нафору... Шта да вам кажем, слике нека причају.
  2. 29 points
    AnaLaz

    Слике форумаша

  3. 26 points
    Данче*

    Слике форумаша

    Dete i mama u luna park.
  4. 23 points
  5. 22 points
    Broken

    Слике форумаша

  6. 20 points
    Goku

    Слике форумаша

    Goku & @Juanito, at Bier Fabriek, Amsterdam, Nl. Inače, ko se malo pažljivije zagleda u fotografiju, primijetiće da Juanito iznad glave ima i oreol. Nije čovjek džaba moderator
  7. 20 points
    Mali Marko

    Слике форумаша

    Метеори, свака реч је сувишна.
  8. 20 points
    Danijel Petrovic

    Слике форумаша

    Kada si okruzen ovakvom ekipom, posao mora biti, savrseno odradjen. (Poliramo felne)
  9. 19 points
  10. 19 points
    Дивна тема, хвала вам свима на искрености. Она је знак да се нисмо баш толико уморили. Али, не замерите, празнично је вече па сам у таквом расположењу, чини ми се да смо много индивидуализовани. Не само оно да нисмо остварили евхаристијску заједницу, да не носимо бремена једни других, него да потпуно пропуштамо да није Бог, Бог мртвијех, него Бог живијех. Наше баке можда нису биле тако образоване али нису пропуштале задушнице. Кад се уморим сви моји упокојени су самном, моле се за мене пред лицем Бога Живога. Црква земаљска и торжествена јесте једна. И то нисмо само у крвном сродству него у дубокој моралној, значи љубавној, вези са свим светима у Господу. Друга, односно прва ствар је Милост Божија, а друга подвиг. Е, ту мислим да смо у теми побркали подвиг са рутином. За љубав ваше искрености даћу једно своје искрено признање, никаквог нарочитог подвига: од како сам се опоравио од болести и почео поново да постим (моја мајка која иначе цео живот редовно пости) негде је одмах "скапирала" да је пост за мене штетан и када год дођем да је обиђем током поста прави најукуснију мрсну храну. Прве две године жестоко сам се опирао, а онда престао да јој говорим да постим, али она зна да идем у цркву па ми опет спрема мрсну храну: ја престао да се опирем, и поједем је. Ето мог "подвига", који ми помаже да избегнем "рутину". Можда неком ово буде од користи.
  11. 18 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Трка Nike 10К 17 септембар 2017., 10 км за 1 сат и 4 минута.
  12. 18 points
    Trifke

    Jer kada Bog naredjuje, cak i djavo mora da slusa!

    NAŠEG SVEMOGUĆEG BOGA -- SVI SLUŠAJU Jedna sirota i jadna žena s malom porodicom , koja je u krajnjoj bedi jedva preživljavala , pozvala je lokannu radio stanicu , tražeći pomoć od Boga . Jedan zao čovek i nevernik ( bezbožnik ) , koji je također slušao ovaj radio program , odlučio je da se ismeva na racun ove žene i BOGA . Dobio je njenu adresu . Pozvao svoju sekretaricu i naredio joj da kupi veliku količinu prehrambenih proizvoda i odnese to kod te žene sto je trazila pomoc od Boga . Međutim, on je poslao sa sledećom porukom : " Kada te žena pita tko je poslao hranu, reci joj da je POSLANA OD SOTONE '' Kada je sekretarica stigla kod te sirotice kući , žena je bila veoma sretna i zahvalna na pomoći I primljenoj hrani . Počela je unositi hranu u svojoj maloj kući . Sekretarica onog bezbožnika sto je poslao pomoc je upita : '' Zar ne želite znati ko Vam je poslao hranu ? '' Žena je odgovorila: '' NEEE , JA -- UOPŠTE NE BRINEM ,-- JER KAD BOG NAREĐUJE , ČAK I ĐAVO MORA DA SLUŠA
  13. 17 points
    obi-wan

    Da li je ovo ljudski !?

    Ovakvi povici na Crkvu (u stampi) su od ljudi koji Crkvu prosto dozivljavaju kao pretplatnicki servis, i apsolutno nista drugo. I koji, naravno, jedva cekaju da nadju masnu krpu da okupe pljuvace, narocito ako masna krpa dolazi eto bas iz Crkve. I naravno da kanoni zabranjuju opelo za nekrstene - to nije niciji hir, nego svetotajinski i bogoslovski red i poredak, na kojima pociva celo bice Crkve. Sto se same dece tice - pa zar ce Bog da ih pusti namucene tek tako od Njega? Bog ce da spasi decu, jer to sto nisu krsteni nije i ne moze da bude njihova krivica. Po slobodi tvrdim - oni su krsteni mucenickim krstenjem u ovoj teskoj nesreci, i pripasce im venac mucenicki. Medjutim, pravo je pitanje - zasto deca nisu krstena? To je odgovornost pre svega roditelja, a odmah zatim i nadleznog svestenika. I naravno - ova decica mogu uvek da se pominju u licnoj molitvi, svakodnevno, i to jos kako ima svoju tezinu.
  14. 17 points
    Никола Поповић

    Слике форумаша

    Напунио 29.
  15. 17 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Порука је посвећена, кенијским атлетичарима. Линк
  16. 17 points
    Ja cu da pocnem ovu temu licno, ali je tema otvorena naravno za sve koji imaju slicne probleme. Ja sam internet zavisnik. Samodijagnozirao sam se, ali mislim da mi ne trebaju psihijatri da bi primetio da sam zavistan od interneta. Prvo da dam malo backgrounda o meni: - Ja sam bivsi pusac, dakle pusio sam, pa ostavio. Bio sam zavisnik od cigarta uspeo sam da batalim. - Takodje sam probao kroz svoj zivot jako puno narkotika, od toga nikad zavistan nisam postao. - Takodje sam dosta alkohola pio od svojih najranijih mladalackih dana (kada kazem dosta mislim pijan svako vece naprimer), takodje nikada nisam postao zavisnih od alkohola sada vise ne pijem uopste. Kao nekom ko se sa svojim porocima nosio poprilicno dobro u proslosti meni problem internet zavisnosti prestavlja VELIKI problem. Gde ja tu nalazim na problem? Uvek kada sam hteo da batalim neku zavisnist tipa cigarete, imao sam dobar razlog za to - nisu zdrave. Isto vazi i za narkotike i alkohol. Medjutim internet je satavni deo mog zivota, koliko god pokusao da se odvojim od istog. Naprimer pobrisao sam sve socijalne mreze sem google+ koji prakticno niko ziv ne koristi, i i dalje imam problema. Manje ali imam problema. Sa druge strane socijalne mreze bi mi trebale za posao. Dakle ja sam tu u dilemi, kako RACIONALNO koristiti internet tako da nam (meni ) ne skodi u zivotu. Uzmimo naprimer ovaj forum. Meni ne prodje par sati dnevno da ne pomislim sta bi mogao da pisnem, kazem, okacim, prokomentarisem ili cisto pogledam na forumu. Na svakih sat dva.Da nema foruma bilo bi nesto drugo, twitter, youtube ... nebitno. Kako to dovesti u red? Ja racionalno znam da je to uglavnom besmisleno i da nemam puno vajdi od toga ali moj emotivni centar kao da je u svadji sa racionalnim i kao da me vuce da ipakkk izgubim vreme raspravljajuci o nekoj manje bitnoj temi u velike dubine. iz tog razloga sam pre par meseci bio sasekao sa svim "poukasima" sve kontakte a malo posle toga i obrisao sve socijalne mreze. Saveti, ideje, analize ili generalna prica o internet zavisnosti je jako dobrodosla ovde. Mozda pomognete meni, drugim internet zavisnicima a mozda roditelji (kojih ovde ima dosta) pokupe nesto sto bi moglo da im pomogne u vaspitanju njihove dece da oni ne padnu kao zrtve ove zavisnosti. eto, takoc.. to je neki uvod.
  17. 16 points
    PredragVId

    Слике форумаша

    Михајло Дудаш, десетобојац, Љупче Рапсодин и Никола Пенић, главни тренер НРЦ Лазар (15 г.) и "његово време" на 100м Фотографије са Спид теста на 100м, стадион ЈНА овог викенда
  18. 16 points
  19. 16 points
    U mojoj porodici su sva deca vakcinisana…i sva buduća će…ako Bog da… biti… Kao i deca svih ljudi koji dolaze kod mene na Slavu…i na koje sam ponosan…zbog njihove Dobrote…Duhovitosti…Mudrosti…i Pogleda na Svet… Cela ova ujdurma oko vakcina je dobar pokazatelj u kom pravcu se zaputio ovaj naš Planet… Ne morate završiti fakultet da bi bili obrazovani… Obrazovan je onaj koji ima obraza… Da bi postali intelektualac…završavanje fakulteta je vrlo poželjno… Ne zbog toga što je to najbolji način da provedete rane dvadesete godine…i što dobijate još 3-6 godina da budete Dete…i da imate samo dve obaveze u životu…(da učite i da se zabavljate)…nego je i korisno da bi vam „porastao mozak“…da bi se preselili u neku Metropolu…da bi stekli prave Uzore…i da bi u vama…upornim zalivanjem…izrastao intelektualni pogled na svet…kao neke čudesne naočare kroz koje ćete posle čitav život…bistrije…dalje…i dublje…videti…i da bi shvatili koliko ne znate…i koliko je nauka preogromna i fascinantna… Da ne potpadnete pod Daning Krugerov Efekat…( koji je prema stručnoj definiciji „kognitivna sklonost u kojoj neobučene osobe donose neadekvatne odluke i netačne zaključke, ali njihova nekompetentnost onemogućava njihovu metakognitivnu sposobnost da shvate greške”. Neobučene osobe imaju „iluziju superiornosti”, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, mnogo više nego što ona zapravo jeste. S druge strane, visokoobučeni su skloni da potcenjuju sebe i svoje veštine pateći od „iluzije inferiornosti”. Na kraju, imamo situaciju u kojoj manje kompetentni ljudi rangiraju svoju sposobnost iznad kompetentnih. Paradoksalno, prema mišljenju Daninga i Krugera kompetentnost može da oslabi samopouzdanje, a nekompetentnost da ga uveća.) Šta to znači? To znači da postoji veliki broj osoba koje precenjuju svoje znanje i sposobnosti, uvereni su da su kompetentni u oblasti u kojoj su zapravo totalni laici… I zbog toga što toliko malo znaju o nekom pitanju…oni u stvari nisu ni u stanju da sagledaju svoju nekompetentnost… Ukratko… Problem s današnjim svetom je taj što su pametni ljudi puni sumnji…dok su glupi puni samopouzdanja… Zvuči poznato… Jel vas podseća na nekog? Sa televizije…interneta…komšiluka…basketa…ili posla? Stoga… Budimo skromni… I svesni koliko ne znamo… Slušajmo (dobrog) automehaničara za kola… (Dobrog) Advokata za sud… A (dobrog) lekara za medicinu… Moja jedina prednost što sam lekar je što znam kod kog kolege ću otići za oči a kod kog za zglob… Čak ni sam sebe ne lečim… Ne pravim se pametan… Ne guglujem…i ne raspitujem po komšiluku… Ne kupujem sočiva na buvljaku…i na stavljam kiseli kupus na rame… Jer se u to ne razumem… Nije moja specijalnost… Tako da… To što se autizam javlja…u periodu kada se dobijaju vakcine… To je samo nesrećna slučajnost… Usud… To ne dokazuje da su vakcine direktan uzrok autizma… I prvi šub shizofrenije se javlja obično početkom fakulteta… Pa šta trebamo uraditi? Zabraniti čitanje…učenje i studiranje… Znam… Neki bi se tome radovali… Njima ne dam svoju Zemlju…i moju Porodicu… Branim se Čestitim Življenjem… Verom… I Znanjem… Pravljenjem mehura normalnosti u sveopštem ludilu… Jer… Vakcine ne izazivaju bolesti… Vakcine izazivaju odrastanje… Tojest… Odrasle ljude… https://drvladimirdjuric.rs/2017/08/
  20. 16 points
    RYLAH

    Da li je potreban još jedan pravoslavni sajt?

    Оће паре. Ко и сви што праве црквене сајтове. Оће да му неко да паре и финансира га, он да објављује текстове Светих отаца (које ће у дигиталном облику да нађе на Поукама вероватно) и пробраних владика и тиме ради даље на свом статусу. А тај што даје паре за сајт треба да буде срећан јер ради богоугодну ствар. Пошто сајтови на којима верници причају слободно нису богоугодни и не заслужују да имају обезбеђен ни голи опстанак (уместо тога морамо да кукамо и смарамо и вас сцаког месеца). Прихватљива интеракција, према замислима многих из СПЦ, изгледа није двосмерна. Кад схвате да таква интеракција не пролази на Интернету и да су им зато сви пројекти пропали а Поуке се одржале, и Интернет ће да буде застарео.
  21. 16 points
    Мене су уморили људи у цркви и ови који су се уморили од цркве и ови који су моралисти и законоправилници по црквама, вечито намргођени и досадни са својим примедбама и хејтом. Уморила ме људска глупост и безвољност да поправе сами себе и упорност вечита да поправљају свет око себе. Кад уђем у цркву и кад видим масу сморену и безвољну, питам се што су уопште дошли. Дође ми да узмем камџијуи да их истерам напоље и да оставим пар њих који су срећни што имају ту литургију, тог попа и то причешће које многи народи и појединци на овом свету немају. Које наши преци у време прогона под Турцима нису имали, и који су чезнули за својом Богомољом, у којој ће на миру да се помоле и причесте. Већи део историје људи нису имали цркву и већи део човечанства нема могућност да учествује у благодати цркве, а долазе времена када црква неће имати људе. Ја сам срећан што живим у времену када ми је то све на дохват руке. Што живим у народу који не прогони православље, барем не овог момента. Срећан сам што могу отићи два до три пута недељно на литургију и причестити се. Срећан сам што ме нико не пљује на улици, не вуче за косу и браду зато што сам православац. Срећан сам што има још људи попут мене који су православци у временима када религија више није битна. Срећан сам што још има попова којима није све бизнис. Срећан сам што постоји овај форум, на коме могу све ово да кажем, без озбиљнијих последица. Бојим се да ће доћи време када попови неће хтети да служе Богослужења у цркви, јер ће имати плату од државе и молим Бога да до тога никад не дође. Бојим се да ће доћи време када нећеш моћи наћи цркву у којој би се причестио. Бојим се да ће доћи време у коме ће те ухапсити и притворити у лудару ако установе да си верник. Захваљујем Богу што живим баш у овом времену и на овим просторима, где ми је омогућено да лако и без проблема учествујем у богослужењу и стичем благодат коју добијам бесплатно.
  22. 16 points
    Милан Ракић

    Слике форумаша

    `вако изгледа, када ти забибере слику... моји младенци и ја...
  23. 15 points
    Dominika

    Слике форумаша

    Ја у Румунији:
  24. 15 points
    Okacicu ponovo malo vise fotografija ali s obzirom na tematiku, mislim da mi necete zameriti Manastir Svetog Kirika i Svetog Julite (Smilovci) Manastir Presvete Bogorodice (Sukovo) Manastir Jovana Bogoslova (Poganovo) Pazarska Crkva Hristovog rođenja (Pirot) Saborna crkva (Pirot) Tvrđava Tures (Pirot) Manastir Svete Petke Iverice (Ostrovica)
  25. 14 points
    grigorije22

    Слике форумаша

    Security u opstinska uprava.
  26. 14 points
  27. 14 points
    Tavita

    Слике форумаша

    Да не буде да се само бечим
  28. 13 points
  29. 13 points
  30. 12 points
    Augustinus

    Da li je ovo ljudski !?

    Не млатите празну сламу.... Трагедија је огромна, заиста. Изгубити троје деце на такав начин, незамисливо и преболно. Свете тајне и молитвословља се врше само над онима који су примили Христа ("У Христа се обукли") и тачка. То што је наш народ не црквен, и што све гледа кроз призму "обичаја" и "ваља се" је друго питање. Наша је дужност да поштујемо каноне, а поштујући њих ми се молимо и за некрштене (МОЛИМО, не вршимо црквени обред, већ упражњавамо у личној молитви) - на Господу је да одлучи, а не на нама. Исто тако је Курир могао да напише и да је локални имам одбио да изврши џеназу за троје настрадале деце.... Не одређује националност вероисповедање, већ жива вера, прихватања и исповедања.
  31. 12 points
    Ne gledam "zadrugu", ali pratim "pouke" tako da sam u toku sto se desava u "zadruzi", sreca...
  32. 12 points
  33. 12 points
  34. 12 points
    Мој добри Ђоле, Ђока је преминуо јуче. Помените га, да Господ настани Ђорђа са праведницима! Царство му небеско! и опроштај сваког греха почињеног у овом животу. Да му и његов св. Никола кога је увек са радошћу дочекивао и прослављао помогне. Амин
  35. 12 points
  36. 12 points
    Ето видите, а лепо сам вам говорио да звезде висе о концу и да су мале и да је све ово ујдурма Масона и Илумината да заведу човечанство с правог пута да верује у неке ванземаљце и планете и хороскопе и глупости. А сад мало озбиљно: Јбт не могу да дођем себи. Па докле ће бре више ови прелешћени да буду мејнстрим цркве? Да ли су они чули за двоглед ако већ не знају шта је телескоп. Људи, добрим двогледом кад је пун месец се могу видети кратери по месецу. А ако су баш толике неверне томе нека погледају кроз телескоп најближе звезде и планете и месец па нека сами разлуче да ли то све виси о концу. То је нешто што буквално свако може да уради. Јел њих неко плаћа да зајебавају народ. Чега је доктор овај архимандрит? Доктор конзумирања ЛСД-а?
  37. 12 points
  38. 11 points
    Tavita

    Слике форумаша

    Брат и ја прошле године. Далмација. <3
  39. 11 points
    Па... Да кажем да није недостижно, чак и за "обичне смртнике", тј. за обичан свет у контексту цене. Ево сад збирног одговора на сва питања. Када узмемо у обзир наслов теме, дакле мислимо на обуку за тзв. моторну пилотажу и стицање Private pilot licence (PPL). То је једно обично парче картона, са којим доказујеш да си оспособљен за основно управљање једномоторним авионом СВУДА у свету. Када кажем "основно", са том PPL ти је омогућено да летиш САМ. Дакле, по правилима није дозвољено да возиш некога са том основном дозволом. Дакле, к....ње пред цурама може, али оне морају да буду на земљи док си ти у зраку. Но, правила су ту да се крше. Цене су мање-више свуда исте и просто, аероклубови у Србији се довијају да привуку људе у овој општој беспарици, те им излазе у сусрет са разноразним олакшицама. Готово сви дају могућност плаћања на почек, односно на кредит или пак у ратама. Код неких је цена сата летења нижа, код неких виша. Неки наплаћују теорну обуку, неки не. За твој случај, пошто је теби најближи, контактирао сам младог господина Дејана Сарића, управника аероклуба "Трстеник" и питао га колико би те "одрали" Дакле, идемо редом. Да би се стекла "основна" дозвола, потребна је на првом месту жеља и љубав према летењу. На другом месту, потребно је да си старији од 17 година. То на Форуму већином доказујеш (за оне који те не знају уживо или пак са фотографија), али понекад "забраздиш" и "понашаш" се (пишеш), као да имаш мање од 17... Знање енглеског језика на неком средњем нивоу, које се свакако стиче током редовног школовања. Напослетку лова, али нећу још о њој. Дакле, са претходна три услова одеш до клуба у уллици Живадина Апостоловића број 7 и пријавиш се и они ти онда пронађу термин. Како за теорну, тако и за практичну наставу. Пре тога те упуте на здравствену комисију. Здравствени преглед мораш обавити у Београду, пошто по Међународним стандардима, само две здравствене установе у Србији имају ту лиценцу (Joint Aviation Requirements-Flight Crew Licencing). Једна се налази на аеродрому Сурчин. У склопу је "Ер Србије" и зове се Ваздухопловномедицински центар-Медицина рада. Друга је Ваздухопловно медицински институт (ВМИ), који је до НАТО агресије био на батајничком аеродрому, а сада се налази у склопу ВМА. За "твоју" дозволу, потребна је тзв. Класа 2 здравствене способности. Прегледи се обављају за један дан и у најкраћем, подразумевају лабораторијски и интернистички преглед. Преглед код стоматолога. Општи офталмолошки преглед са провером периферног и ноћног вида. Општи ОРЛ преглед са аудиометријом, тимпанометријом и провером центра за равнотежу. ЕКГ. Разговор са психологом. И напослетку антропометрија и медицина спорта. Не знам како раде код ових у "Ер Србији", али у војсци имаш скок у даљ из места, згибове и трчање неких тзв. осмица. И то би било то. Дакле, нема као за војног пилота центрифуге, просторне дезоријентације, барокоморе, решавања психо и тестова интелигенције на психијатрији и толмачења Роршархових мрља и сл... У сваком случају, један нормалан здрав човек ово "пролази". Када се врнеш у Трстеник из "Белог града", са "папиром и печатом" као доказом да си психофизички здрав, твоји земљаци из аероклуба су спремни да те часте са тромесечном теорном обуком. Тих 150 школских часова ти неће наплатити. Мало ћеш се (у тих 150 часова), "бавити" аеродинамиком и теоријом летења, конструкцијом ваздухоплова и мотора, метеорологијом, навигацијом, ваздухопловним правом и ваздухопловном фразеологијом; такође ћеш бити обучен и у пружању прве помоћи. Основно за све је солидно познавање на нивоу доброг свршеног средњошколца математике и физике (ради бољег савладавања аеродинамичких постулата и закономерности теорије летења), односно математике за навигацију. Ништа страшно. Жив човек све може... И то би било то што се тиче теорије. Е након успешно положених испита из теорије, идеш на стајанку, сипаш гориво и помажеж механичару да спреми авион за летење, те чекаш инструктора да са њим започнеш практични део обуке. Она се, како ми рече човек, у Трстенику обавља на Пајпер Вориору ПА-28. То ти је овај бели на слици. Након првог, те неколико наредних сати информативног летења, где се од тебе очекује да се привикнеш на за човека неприродно окружење, а што спада у први раздео летачке обуке, започиње друга фаза, а то је летење у тзв. школском кругу, где ћеш полако на дуплим командама да стичеш неопходне вештине за вожење, рулање, полетање, први, други, трећи и четврти заокрет, те слетање. Ово ти је БАЗА. За све. Након тога, зовнеш цице из околних села и кажеш им где ћеш у тол`ко и тол`ко сати пролетети изнад њих. Почиње НАДГРАДЊА и ради се о тзв. пилотажној зони. Ја право да ти кажем које су зоне трстеничког аеродрома не знам, али углавном, ствар је у томе да након полетања напушташ сигурност аеродрома и школског круга и обично се иде до атара неког села где се "тако мало возаш", а оне ти машу са земље И напослетку, четврта фаза је навигацијско летење. Обично се организује тако да подрзумева и међуаеродромско слетање. Нпр. маршрута буде од: полетање Трстеник-Краљево-Крагујевац-Смедеревска Паланка слетање. Па Смедеревска Паланка-Крушевац-Трстеник. То служи да научиш да се сналазиш у простору, читаш карту и навигацијске инстументе и да најпре стекнеш рутину. Када се све то заврши, након неких 40-ак сати, идеш на самостални лет, тзв. лаширање. Тад си сам у летелици и обавиш задатак који ти инструктор дадне (навигацијски лет). Када успешно слетиш, изађеш из авиона, станеш поред крила и сви који се у том тренутку нађу на стајанци те што јаче ногом ударају у дупе. То је знак да си лаширао, те да си коначно постао пилот. После тога наравно следи уживање у термички обрађеним свињским и телећим мишићима, те у благодетима етилових алкохола... Када се отрезниш, у следећих неколико дана, најбоље лично да се пре "заврши", са "папирима" из Трстеника дођеш опет у Београд у Директорат цивилног ваздухопловства, како би ти оверили то парче `артије са којим си стекао дозволу да СВУДА у свету управљаш лаким једномоторним авионима (мсм да је до 1750 кила) за видног дела дана у условима визуелног контакта са земљом, тзв. ВФР; без превожења путника. То ти дају за право твоја новостечена знања и вештине, те то парче `артије... Е сад цена. Пошто је теби обећана теорија "за џ", платио би само летење, које износи 145 евра по сату, што износи око 6500 евра. На то додај још неких двестотинак евра за здравствене прегледе, 500-ак за бирократију "папире" и пратеће трошкове, те неких 200-300 евра за она поменута ткива на роштиљу, литре "жестине" и хектолитре пива... Све у свему, неких 7500 евра. Са мањим одступањима +-1000 евра, тако ти је по свим аероклубовима у Србији. Напред речене погодности се подразумевају (почек, рате, кредит, негде да се мало умањи нешто и сл.) Такође, пошто је питање из наслова такво какво је, дужан сам да кажем да неки (не сви) аероклубови, односно специјализоване школе у Србији (Школски центар "СМАТСА" у Вршцу, "Принц авијација" и још по неки) нуде обуку и за професионалног пилота, како једномоторних (са правом превожења путника), тако и вишемоторних летелица. ту је цена негде око 50000 евра. Мсм, цена школовања (мислим на професионалну дозволу "вишемоторца", где мо`ш да конкуришеш и у "Ер Србију"). Свакако лакши начин је и да имаш 18 година и будеш међу неколико срећника, те те приме на Војну академију-смер авијација, где све то обавиш за џ, али то није тема. Да додам још и да чари летења и формално (мсм. на стицање дозволе и звање пилота), можеш да спознаш и кроз обуку за летење на једрилицама, односно змајевима, што је много јефтиније... Није нереално уопште и доста обичног света, да тако кажем, у Србији поседује своје "личне и персоналне" ваздухоплове. Цене им се крећу од 5-6000 евра за оне змајеве, преко 10000-30000 евра за ултралаке авионе, па до +50000 евра и више за "праве" авионе. На то додај сталне трошкове одржавања, регистрације, горива, мазива и осталих техничких флуида, закупа места на аеродрому, јер не мо`ш авион, сем ако није зракомлат-држати у авлији , итд, итд... Заправо, за поседовање "правог" авиона, потребно је да имаш и посао са њиме, а не само летење из задовољства, личних потреба и зајебанције. Дакле, потребно је да би, сем ако ниси добро финансијски обезбеђен, да имаш уговорена превожења путника, панорамско летење и туристичке туре, где све то (масно) наплаћујеш и тиме сервисираш барем одржавање и амортизационе трошкове. Мсм., чак и "парајлије" типа Емира Кустурице, изнајмљују своје летелице, а не држе их љубоморно у гаражи, како би задовољавали само своје потребе... Ето, мсм. да краће није могло.
  40. 11 points
  41. 11 points
    Где је дух наше свете вере? Да је целина, да има вид науке, да има силу струје, да се бори против света и побеђује! Догматика, Пастирско богословље, Тумачење Светога Писма, Патрологија, Омилитика, све су то школски споменици који се у народу не појављују. Народ живи за себе, Црква ћути за себе, свештеници ћуте за себе. Мутна река живота све носи - али у њој светиње нема. Ко ће побудити срца под благодат Божију? Ко ће сад проповедати, па да се чује и извршује? Највише сада то пада у очи, да су свештеници закопали свој пастирски таленат, па и они живе и гледају шта се ради. А ради се то на њине очи да сујета, саблазан, и грех гутају душе сваки дан, и да велика већина живих онако види, а не онако како би требало по науци дома и науци Цркве. Свештеници су се сложили са средином, она је парализовала све њихове пастирске идеале, и ето толико рат траје, и какве опасности не прођоше кроз народ, па ипак масе не знају за страх Божији, не прибирају се морално, цркве празне, саблазни бесне и душепогубно страдање остаје једнако у сили. Ох, нарочито, нарочито, саборне струје нестало је у клиру, нема примера и модела да подстичу. Има једна чврста ствар, крепка истина: свештеници имају те способности која је потребна да се народ подиже вером. У народу има услова, да се прихвате они који имају поштовања, али то све стоји у једној стагнацији, инерцији, равнодушности, прећутности. Дошао празник, село ушорено, има црква, има свештеник, па ипак у цркву дође по изузетку. Зашто, оче свети, синоћ ниси прошетао се кроза стадо, зашто ниси проговорио коју реч оним сакупљеним разговорачима, зашто ниси поименице позвао да дођу на службу, зашто ниси дан раније смислио проповед која треба твоме стаду, него си се и ти угледао на њих, одслужио си службу у празној цркви, и то журећи, да се и то што пре сврши. Коме ти има да кажеш: "Овде слабо посећују цркву". То је твоје дело и твоја савест, значи нема тих које ти приводиш Богу, и нема тих који тебе слушају. Дакле, дела Господњег код тебе нема. О, кад би ти хтео мало да се опоменеш шта је свештеник! О, кад би са дерзновенијем Христовог слуге подигао "обојудно острију меч слова Божија", ти би секао коров са душа, стадо би чуло твој глас, и мало овда, мало онда, некога придобијеш сада, некога после, и твој би квасац напредовао. Зашто толико ћутање код вас, о људи Божји, и како можете да ћутите? Псују пароха? Не поштују свештеника - шта си урадио да те поштују? Раде празником - кога си ти молио да не ради? Не посте - да ли подсећаш? Не раде ни то, ни то, ни то. Шта си ти до сада урадио? Где су ти они који тебе поштују - јер су од тебе нешто примили? Како можеш да живиш тако далеко од свога стада? Христос је победио свет, и борцима против света даће достојаније - а ти гледаш шта свет ради, па мислиш тако данас мора. О, кад би ти видео парохије у којима је свештеников глас моћан, и свештеников дух жив. О, кад би ти промислио шта има твога у твојој парохији, и шта на души код тебе носе твоји парохијани! О, кад би ти мало проходао да се службом понизиш и позивом узвисиш! Кад би мало сео у сељачкој кући, да разговараш са чељадима, па узгредно да запиташ: о посту, о псовци, о исповести, о празницима, и причешћу, о молитви, о свађи - да тебе икад чују чега си ти свештеник, и којих врлина заставник. Они те познају као: водосветаша, колачосекача, парастосочтеца, требниконосца - а од тога свега они ништа не разумеју, и тебе не знају, да је све памет њихова покренула, због твојих речи. По обредима спољних радњи, они те виде као чиновника, а кад би ти обрађивао њихове душе, они би видели у теби великог свештеника, а у свима искушењима пред очима би имали твој образац. Није наш народ пропао толико да у њему није могуће пастирски служити. Изгубљених има доста, али највише има занемарених. Слушали би, кад би их неко мудро повео. Не би толико газили светињу, кад би их неко руком дотакао. Бистар је ипак наш народ, и мора се установити као чињеница, да би народ слушао кад би свештеник делао. Ради у недељу, јер никакве науке код њега нема. Псује. Кад је свештеник отворио Св. Писмо и тамо видео шта је псовка па поднео текст парохијанину да и он види. Не исповедају се - кад је свештеник кога посебно и поименице запитао о исповести, и поучио га. Ти у парохији имаш две хиљаде душа, да ли и једна црпи науку са твојих усана? Има људи који се никад нису исповедили нити се причестили. Кад си се ти о томе заинтересовао и кад си им говорио како нису више чланови цркве, и како немају право на опело ни на сахрану на гробљу? О, несретни ценовници за сахрану каква ли је ваша цена у царству Христовом, кад се светиња до те мере гази, да хришћани ништа не испуњавају, а зову се опет хришћани. Без науке, и без вере, и без труда, са товарима и вагонима греха, какво може бити спасење? Немојте, молим вас, никоме више да се жалите како је у вашој парохији, него све те жалбе упућујте на своју адресу. Све што раде, а не ваља, раде прво на ваш рачун и на вашу одговорност. И ма колико да то није ваше дело, ипак је ваше. Ако не видите, то не ваља. За све то што не ваља у парохији и Христос теби подноси жалбу и молбу, и све ти је дао, и опет све од тебе очекује. Јеси ли му кад рекао: "Господе, Ти очекујеш од моје руке. Господе, Ти очекујеш моје речи, да ја почнем, а Ти да довршиш, да ја будим срца, а Ти да их напајаш и крепиш, ја да отварам врата - Ти да улазиш, да будем Твој претеча, а Ти да будеш свакоме Месија, крштавај огњем спасенија. Ја у тебе гледам верујући, а Ти у мене гледаш и свезнајући и свемогући. Па ћемо се срести, кад као свештеник дођем да Ти положим рачун, Теби, који иако си знао да си Син Божји, ипак си чекао док те Јован тако крсти по откровењу од Оца - па да кажеш апостолима, што и мене треба да научи, да пођем за својом сенком, па тек после да ми се у души појави сведочанство о Теби. Ти од мене очекујеш да савршим све своје дело - па онда да дођем код Тебе. Авај мени сва су моја дела у светињи и незапочета, а не извршена. Ја гледам стазе овога света, а то је и мојом душом завладало - те се по свету руководим, а Твоје стазе не рашчишћавам, и кад би Те ја повео по мојој парохији, ја ни једно дело своје не бих имао да Ти покажем. Чији дух влада у срцима, Ти би ми рекао. Зашто моја црква да устаје против мене, Ти би ми рекао. По чему је то Мој народ, Ти би ми рекао. Првенство је рукодјелија код вас свештеника, а ја Христос примам које ми ви дајете, Ти би ми рекао. Како ви Мене називате именом које Мени припада, тако и ја хоћу вас да назовем именом које сам вам дао. Ти би ми рекао. Тражим из ваше руке не само то што можете дати, него и то што сам вам дао, а ви сте занемарили, мислећи да сам Ја давно био у Галилеји и далеко сам на небу, Ти би ми рекао. И ја, Господе, не могу поднети ни један Твој испит". Браћо! Славан контраст постоји и данас између пастира и стада: свештеник је читао Златоуста, а његови парохијани не знају Оче наш. Свештеник погледа на неки факултет, а деца кад изађу из основне школе за две године забораве и веронауку и молитве. Свештеник купује неке научне књиге, а већина његових парохијана не зна како се треба прекрстити и које се речи том приликом изговарају. Свештеник очекује плату по уставу, док парохијанин и не зна каква је та наука коју од свештеника треба да прими. Рад свештеников свео се на званично, а пошто стадо не прима од пастира готово ништа у облику науке, то и не познаје га. Код толиких неопходних дужности - зашто свештеник да буде тако далеко од својих парохијана? Где се изгуби његов утицај? Кад престаде народ обраћати се свештенику за савет? Одговор је прост и једнообразан: од онда, како свештеник постаде обичан човек, помешан са својом околином. Рушење поста и пушење је грех. То је главни узрок што је дух пастирски ослабио, и свештеник је остао у мрежама чиновничким, званичним и писарским. Ево још једног доказа: где данас родитељи поштују Бога, и деца њихова држе се у целости; покварена омладина и на селу и у вароши, то је наслеђе оних родитеља који не поштују Бога. И онда се може подићи глас и рећи: слика данашњег свештеника, то је његова парохија. А каква ли је то вера код свештеника, то само Бог зна! По већини парохија, народ умире као стока. Нити уме да позове свештеника за последњу исповест и причест, нити свештеник уме да благовремено о томе научи људе. Досадно је бројити какве су се све немани и зверови испречили на светињу Цркве, и колико је рад свештеника занемарен, да тешко нама ако то и сами свештеници не виде и не осећају, него су се изгубили у таласима народних греха, и обичних појмова. За све данашње изгубљене душе, одговараће прво и најпре свештеници. Душу Лутерову тражиће Бог из руку папе Лава VI. Душу Ничеову тражиће Бог из руку Дарвинових, душу Лава Толстоја тражиће Бог из руку Жана Жака Русоа, француског Јеврејина; душу Лењинову тражиће Бог из руку Марксових; душе данашњих хулитеља и псовача биће тражене из руку данашњих попова. Шта мислите, ви, оци и браћо, да је то само форма бити сасопственик Престола Божијег? Ви примате са Трпезе живога Бога, а то је освештење свих ваших чинорадњи. Можете ли ви од Бога примите светињу, а ваши парохијани то Богу да плаћају хулом? Зар ви не видите, кад псују Бога, псују и вас, и да су те хуле и псовке ваша хвала пред Богом, и цела архива псовачка вас очекује на небу. Да ли сте питали себе: за шта да вас награди Христос, и шта о вашем раду да каже? Кога сте на земљи чули да вас хвали што и ваше попадије иду непристојно обучене и вама командују, што и приличан број од вас млако проповеда у народу о посту и покајању. Ви сте опоганили дух свој римском и светском науком. И вама се нешто чини да ће овај рат скоро да се сврши. А кад ће овај рат скоро да се сврши, на шта ли се односи 9. глава Апокалипсе? Односи се на онај "бездан" и "скакавац" и на ово време односи и 2. глава пророка Јоила и 2. глава друге посланице Солуњанима, и крај пророштва Даниловог, и прича о жетви и Јеванђељу, и речи Јована Кронштатског, и речи Богом пробуђеног чобанина у Румунији Петра Лупу. И страшни догађаји стићи ће од лица Божијег, кад се ускоро подигне десница Бога Израиљевог да целом свету покаже да Бог постоји. Па зар да нас затекне све на спавању општи гњев Божји, не дај Боже? Дај Боже да смо бар толико будни, да наше срце не нађеш заробљено ни науком, ни трговином, ни сумњом. Ако је потребно да падамо, нека падамо на путу за Вавилон. Ти си овај рат спремио још пре пророка Јоиља, а ми човечанство, спремамо рат још од пада Цариграда, од кад мрачни Запад помрачи и Источну Цркву. Ти да будеш са нама, а ми да будемо с Тобом. Па руши овај свет који Тебе одавно руши. Господе, поврати Србе. Они Ти овако несретно греше тек после 1880. године, и знају да Теби греше. Дај свештеницима дерзновеније да осете Твоју небеску струју, да плану као лавови, и због њихових речи да се народ постиди од псовке, отварај срце народу да исповеда све своје грехе. Буди осетљив што су наши прости ђедови толико волели Твоје име и љубили Твоје стопе, да си ти прошапутао у њиховом срцу шта ће од нас бити. Ми јесмо пропали земаљски, али Ти не дај да пропаднемо за навек. Отргни нас од наших зала, и дај нам да се међусобно слушамо као и наши стари. Најтеже је пропасти од своје руке, а то данас ми радимо. Презри, Господе, псовке псовача, и одбаци их, али отвори разум псовачима, да виде шта раде. Ко се год покаје, и престане са псовком, опрости му и унапреди га на путу спасења. Да будемо крстобранитељи, а не крстоборци. Свештеници српски, чујте ви ову реч, да би преко вас Бог чуо цео наш народ. Прођите једном кроз парохију са апостолским упутом, и извршите једно огромно дело, видите очима својим шта народ дугује Богу. Кад не можете у дому Божјем да мисионарите, јер је празан, идите по кућама. За десет дана уђите бар у једну кућу без требника, и без расписа. Седите на споредно место. Извињавајте се дуго што сте дошли. Постаните досадни са извињавањем. Кад вас домаћин дома почне молити да кажете смер ваше посете понизно питајте псује ли се Божанство у кући? Од кад се псује? Псују ли сви? Ко у овој кући чита Оче наш? Колико се пута преко дана прекрстите? Колико има година како се нисте причестили? Постите ли? Радите ли недељом? Зашто радите? Радите ли празником? Радите ли на други дан Ускрса? Одрасле чланове, пажљиво и насамо, питајте о блуду. Масе једне казаће вам да то није грех, јер никад од вас нису чули да је то грех, а чули су од господе и научника да је то "природни стицај". Па да видите очима каква чуда спречавају те људе те нису за светињу, нити могу у цркву да дођу. Не живите више тако изоловани и беспослени, ако Бога знате! Спасавајте народ од пожара. Размишљајте о свему што се дешава у парохији. Водите рачуна о свему. Установите смисао и правац ваше службе. Све што знате о вери, пренесите. Загрејте прво здрави део народа, док га још има, па болесне постепено прикључујте здравом стаду. Будите живог ока, а не равнодушног. Не оставите ни једну појаву у парохији да је не обрадите својом мишљу. Потражите све предмете ваше дужности. Пошто сте вашу Епархију заробили и претворили у агенцију за регулисање принадлежности и породичних питања, сад узмите маслинову гранчицу и тражите везу са народом, са постом и са бисагама, и са простим речима, без хигијене, без шешира, без мантије од танког луксузног штофа. Обуците се у благообразије слова Божјег и свакога дана мислите како ћете издржавати Христа, не вашу породицу. На породицу можете гледати да ли се о њој Христос стара. Изломите ту ограду око себе, спасавајте народ, јер наилазе времена гора од времена Атилиног. Предње примите братски, до разума и срца. Преподобни Јаков Нови Тумански http://www.prijateljboziji.com/_Poslanica-svestenstvu-/77846.html
  42. 11 points
    A inace treba biti doktor nauka pa da predajes deci u osnovnoj skoli geografiju, potpuna glupost. Nego u drzavi gde je 90 posto profesora potpuno neupucueno u to sto predaje, a direktori se postavljaju po partijskoj liniji logicno da ce smetati svako ko nije takav
  43. 11 points
    Милан Ракић

    Postavite svoje radove

    Рани радови
  44. 11 points
    Можда као одмор од егоистичне сморености православљем треба увести елемент игре. Има нека побожна песмица из 9. века. Приписује се светој Ити или Иди из Ирске. Псемица се зове Ísucán. То би на српском превео као Мали Исус или Исушчић. Песмица иде како њој долази Исушчић и она га љуби, грли и игра се са њим у пећини или тако негде. Бог као Дете. Као у богослужењу Божића. Не знам да ли замишљате Исуса као детенце, али мени је та слика присна. Читајући песму, покушао сам и сам да допишем нешто; не само поетски него и практично. Нешто као теологију игре са Богом ... наравно, све ово је тек у разради и отворено да и други допишу. Можда је помало и смешно, али ето. Ísucán * Кажу да има најмање две врсте игра: једне су коначне, друге бесконачне. Коначна игра има победника, бесконачна игра нема. Циљ коначне игре је добитак, циљ бесконачне продужетак игре. Ísucán игра бесконачне игре; играти се њиме значи непрестано продужавати игру. * И коначне и бесконачне игре се морају играти слободно. Нема игре ако је играње присилно. И коначне и бесконачне игре имају више (стварних или имагинарних) учесника – нико се не може играти сам. Ísucán чека да играч укорачи у игру; Ísucán воли да (се) игра са становницима пустолина. Потребан је Ísucán за игру. * У коначним играма има победника и губитника. У бесконачним играма нема ни победника, ни губитника, има само оних који (се) играју. Добити или изгубити – свеједно је Ísucán-у и ономе ко се са Ísucán-ом игра. * Коначна игра има свој почетак, али бесконачна га нема. Учесници коначне игре могу рећи где и када ја игра почела, те где и када се завршила; учесници бесконачне не знају ни једно ни друго, јер ни једног ни другог нема. Ísucán је у игри са оним који се игра много пре него што је игра започела. Њихова игра је неместо и невреме, тј. било које место и време. * Коначна игра одређује коначно место и време игре, њене границе. Бесконачне игре немају места и времена, нити граница, осим места, времена и граница које само играње изнутра поставља у магновењу игре. Ísucán измишља и замишља ступњеве игре, нове потезе, начине и играчке, нове путеве играња, увек изнова нова правила и циљеве без циљева осим самог играња. Правила постоје само да би се непрестано даље играло.
  45. 11 points
    Данче*

    Живот у искрености

    Искреност и честитост значе јако много. Свето Писмо нас учи да смо у рату са силама које нису од крви и меса, већ са мрачним силама овога света. Немогуће је борити се против мрачних и нечистих сила уколико не живимо у искрености и честитости. Сваки хришћанин је у обавези да узме Истину из Божије Речи и употреби је у свим областима свог живота – у моралном смислу, у финансијском смислу, у односима са другим људима, у сексуалном животу. Зато нам Господ, преко апостола Павла, поручује да се опашемо истином и обучемо се у оклоп правде, пре него што се упустимо у духовни рат са мрачним силама. Појас истине држи и одржава све у нашем животу. Без истине ваш би се живот распао и преузела би вас духовна помрчина. Ми ”опасујемо бедра своја истином” онда када живимо у честитости, тј у искреном складу са Божијом Речју и Заповестима. Живети у честитости не значи само познавати истину, већ живети истинито и искрено. Честитост вам даје стабилност живота, баш као што чврсто стегнут појас даје стабилност телу. Живот у честитости и искрености није живот савршенства. То не значи да увек чините само оно што је исправно. Ако је савршени живот мера за честитост и искреност, онда то ни један људски створ не би могао достићи. Сви ми пуно грешимо. Честит и искрен живот је кад је споља оно што је изнутра и када свако у вашој околини може видети да живите у складу са својим унутрашњим хришћанским принципима. Лицемерство (фарисејство, дволичност) је велики непријатељ честитог и искреног живљења. Дволични смо и лицемерни када знамо шта је исправно, али то не чинимо. Дволични смо када се наше речи и наша дела не подударају, већ су наше речи далеко бомбастичније од наших дела. А то је опасно, чак веома опасно! Недостатак искрене честитости у било којој области вашег живота, оставиће вас без одбране од сатанских напада. Наиме, чим почнете парчати живот на независне делове – на ваш црквени живот, породични живот, професионални живот, сексуални живот итд. почињете да губите честитост живљења у Богу. Сви делови нашег живота би требало да потпадају под исте Божије заповести, а не да извесне делове остављамо непромењеним, живећи и даље као незнабошци или пагани. Тада не живите исто у свим областима свог живота. Да ли се осећате преоптерећени свакодневним обавезама? Да ли осећате како мрачне силе односе победу у вашој свакодневици? Тако увек бива када се живи двоструки живот. Проверите колика је ваша искреност и честитост у преданости Богу и заповестима у свим областима вашег живота. Чините у свим областима вашег живота оно што вас Божија Реч подучава, а не само тамо где вам је згодно и када вам је пријатно. Будите Божије дете и у областима где вам то не прија, где вам је нелогично пратити Божије заповести. Без таквог начина живљења немате шансе да пребродите тешкоће, јер ћете бити врло лак плен непријатеља људског рода. Размислите у којим деловима вашег живота је лако, а у којима јако тешко да живите у складу са Божијом речју и Христовим Заповестима. Уведите промену у своје дволично живљење у односу према Божијим Заповестима. Извор: svetatrojicaroterdam.com http://www.prijateljboziji.com/_Zivot-u-iskrenosti-/29712.html
  46. 11 points
    srema

    Уморни од православља?

    Valjda je ljubav taj glavni sastojak, evo pre neki dan bas nas izgrdio popa kaze "Vi svi postite, gledate dal je leba na ulju ili na vodi, a ne pricate tamo sa nekim vec godinu dana... Pa ja takvog farisejstva nikad nisam video." Naravno da se Bog ogadi kad ga gledamo kao nutricionistu.
  47. 10 points
    Гледано из данашње перспективе, Лука Ћеловић изгледа више као митска личност него као неко ко је заиста постојао. Дошавши у Београд, почео је ни из чега, а онда је великим талентом, радом и одрицањем направио своју малу империју. Када је то постигао, решио је да то благо подели са другима.“ Драгомир Ацовић Име Луке Ћеловића „Требињца“ није данас у потпуности непознато у Србији. Ипак, разлог због кога је то име на пиједесталу највећих људи које је наша средина изнедрила није толико једноставан нити потпуно познат. Лукa Ћеловић „Требињац“ (фотографија преузета са интернета) А искључиво из комплексности те величине и трага који је оставио у свом народу велики „Требињац“. Јер, посматрајући живот који је водио, од детињства и младости па до његовог краја, немогуће је не видети да се Лука Ћеловић истакао у неколико поља и да је на сваком оставио грандиозан траг, укључујући и оно због кога је добио историјски публицитет и памћење – добротворству. Лука Ћеловић деловао је на друштвеном, економском, финансијском, националном, патриотском и личном пољу, дајући у сваком сегменту све до себе, беспоштедно, најпре по сопствену личност, да би идеју које се прихватио довео до суштинске и смислене разраде и остварења. Када је крајем 19. века као дечак очевом вољом кренуо из родне Херцеговине на посао у Београд, Лука Ћеловић био је попут хиљада својих тадашњих „исписника“: бескрајно сиромашан, нешколован, без много шанси за било какав успон на друштвеној лествици епохе. Ипак, све препреке које су младом Луки стајале као непремостиве и то на самом почетку живота, биле су савладане упорношћу, марљивошћу и бистрином трговачког помоћника „шегрта“, што је Лука Ћеловић постао по започињању своје пословне и животне каријере у тадашњем Београду. Ангажман у трговачким робним магацинима браће Крсмановић на тадашњем Савском пристаништу био му је ипак накратко прекинут избијањем српско-турских ратова и устанка у родној Херцеговини: бунтовне и родољубиве природе, Лука Ћеловић није могао нити желео да пропусти борбу за ослобођење своје земље од вековне оријенталне окупације. Храбро се борио у бројним биткама током неколико година, био је и рањен, и када се све завршило, вратио се у Београд да настави посао. Тај исти посао почео је у међувремену да се шири јер је од „шегрта“ Лука Ћеловић у једном тренутку кренуо да води сопствену трговину, у чему је имао све више успеха како је време одмицало. Лука Ћеловић (фотографија преузета са интернета) Круна његовог успеха долази оног тренутка када је нешколовани али изузетно интелигентни и промоћурни Херцеговац схватио да будућност српске националне трговине лежи у формирању задруге, по узору на сеоска домаћинства која су се тако међусобно испомагала, чији би оснивачи и корисници били домаћи трговци и привредници. Лука је рачунао да ће задруга помоћи својим оснивачима и корисницима да добијају повољније кредите и финансијске услуге, чиме би боље и лакше развијали свој посао, што се у веома кратком року показало као потпуно исправна прогноза. Београдска привреда кренула је да расте, посебно на прелазу векова, крајем 19. и почетком 20, а главни „мотори“ тог развоја били су управо из редова „Београдске задруге“ како је Лука Ћеловић назвао своју организацију. Како је и његово богатство кренуло да расте у новим околностима, Лука Ћеловић одлучује да инвестира у изградњу нових велелепних зграда, по узору на европске палате тог доба, и то у најмање развијеном делу Београда – Савамали. Тамо где је деценију раније као гладан младић почео своју каријеру, поред магацина у пристаништу, Лука Ћеловић купује велике парцеле мочварне и блатњаве земље са намером да ту направи центар новог богатог Београда. Данашња Карађорђева улица садржи неке од најрепрезентативнијих објеката из те светле епохе развоја града и читавог друштва, попут хотела „Бристол“, блока зграда код Економског факултета или палате „Београдске задруге“, као најлепшег примерка епохе. Све их је саградио Лука Ћеловић „Требињац“. (фотографија преузета са интернета) Тим градитељским напором дао је архитектонско-урбанистички естетски печат Београду који траје и данас, и, још више, заиста омогућио тадашњи развој града ка Сави и даље, ван важећих уских урбаних оквира. Ипак, иза свог богатства и зграда крије се један штедљив, опрезан човек, вечни противник расипништва, бахаћења и бесмисленог живота. Остало је записано да је ишао по градским кафанама не би ли видео ко се коцка и опија да би таквим „домаћинима“ сутрадан ускратио право чланства у задрузи и коришћења њених погодности. Водио је бригу о сопственом новцу али и о туђем са неком нарочитом посвећеношћу, свестан да у новим временима само количина богатства може да једном малом народу какав је био његов српски, обезбеди независност и слободу, као и да му донесе још једну ствар, суштински најважнију за опстанак, а чију вредност је визионарски сагледао – знање, односно, образовање. (фотографија преузета са интернета) Како је био без потомства и породице, Лука Ћеловић одлучио је да целокупно своје богатство, у новцу и некретнинама, поклони Београдском универзитету да би тим средствима учинио школовање студената још бољим и модернијим. Двадесети век је доба фантастичних научних и технолошких пробоја и достигнућа, и патриота какав је био, Лука Ћеловић није могао да остане по страни од чињенице да ће његово богатство након његове смрти једину праву функцију и смисао имати уколико буде на најбољи начин употребљено да Србији и њеној младости омогући да равноправно учествују у светском напретку. Посвета на згради Београдског универзитета (фотографија преузета са интернета) Београдски универзитет је са огромном захвалношћу прихватио величанствени поклон Луке Ћеловића: од његове смрти 1929. године па до Другог светског рата 1941. године, главнина свих активности универзитета била је финансирана од прихода које је омогућио Лука Ћеловић. Бум научне, истраживачке и техничке „мисли“ у Београду и читавој земљи, који је школовањем стотина младих стручњака изазвао Београдски универзитет, био је укорењен у оно што је Лука Ћеловић оставио „свом роду“. Када се завршио Други светски рат, променом друштвеног уређења у Србији, односно, тадашњој Југославији, рад универзитета другачије је конципиран, а заоставштина Луке Ћеловића добила је другачији статус. Ипак, и оно релативно кратко време колико је послужила домаћој науци и образовању, било је довољно да Луку Ћеловића упише у бесмртни „строј“ добротвора и великана. Иако се за сличне личности – богаташе који су свој новац подарили науци и образовању – данас у свету нашироко зна, попут Рокфелера или Карнегија, Лука Ћеловић је и од свог рода, коме је свим срцем и душом стремио и волео га, доживео углавном заборав па чак и негацију учињеног. http://velikiljudi.rs/veliki_ljudi/srpski-rokfeler-iz-savamale/
  48. 10 points
    Svaka čast Đorđeviću i momcima... pored ovakvog kriminalnog suđenja i toga koliko su Slovencima upadali neki sumanuti šutevi u prvom poluvremenu, ostali su u igri, igrali egal skoro do samog kraja...
  49. 10 points
  50. 10 points
    Grizzly Adams

    Уморни од православља?

    Човек се умори кад је нешто неприродно и "на силу". После нашег неславног преласка из једнопартијског у вишепартијски комунизам људи су нагрнули у Цркву са одушевљењем да су коначно пронашли то "савршено" и "идеално" што је друг Тито обећавао. Али, сто му громова, никако да схватимо да је живот "изнутра". Живот је такав какви смо. А свако кад погледа у себе може лако да види да "савршено" и "идеално" не постоји. Зато је сваки покушај да се то "успостави" на било који начин осуђен на пропаст. Тешко је то прихватити. Али кад једном прихватиш онда се тек у ствари отвара сва лепота хришћанства. Кад дођеш у ту фазу да се више не "бијеш" са светом и собом, него прихватиш ствари какве јесу и само се смешкаш јер - Христос васкрсе. - Види какав си грешан! - (смешка се) Баш ме брига. Христос васкрсе. - Види какви су попови! - (смешка се) Баш ме брига. Христос васкрсе.
×