Добро дошли на Живе Речи Утехе

Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,

молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате. 

 en-play-badge.png

itunes-logo.jpg

62af87b658a0499c818723abb72a2556.png

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 12/19/16 in Blog Comments

  1. 2 likes
  2. Било би лепо да следимо Јовов пример и да, док дишемо, упркос свему и упркос свима, не одступимо од своје доброте ни вере у присутног Бога. Немојмо бити верни због очекиване награде, јер тада наша љубав тражи своје; немојмо истрајавати ни због прелесног доживљавања сопствених мукâ као светих и прочишћујућих – будимо добри и верни Богу просто зато јер Га волимо. Јер за љубав и храброст нису потребни разлози То је то, кратко и јасно...
    2 likes
  3. Занимљиво расуђивање. Моје виђење је да оци под страстима подразумевају погрешне циљеве ка којима усмеравамо љубав (као животну енергију у нама). Наша љубав је та боголикост саме Љубави, и налази своје потпуно испуњење само када је упућена ка свом истоименом Извору, када се у њега улива и из те перспективе сагледава свет око себе (црпи енергију из самог Извора и дели са другима). Тако је страст потпуно погрешан циљ ка ком усмеравамо нашу љубав, и који води у смрт-материјалне ствари, задовољење телесних "потреба" итд исл (усмериш брод пуном паром право према провалији, хридима, водопаду и он се распадне-потрошиш сву енергију узалуд), заљубљеност је фиксирање земаљског објекта/циља (особа) и усмеравање љубави са јаким упливом емоција, идеализацијом објекта и усмереношћу на себе/своје прохтеве (усмериш брод према месту на хоризонту које приметиш како у мраку светли, без карте и компаса, не знајући да ли је то прави циљ и коначна одредница пута-енергетска неизвесност, кад/ако стигнемо на тај циљ сазнаћемо), док је љубав прави и једини циљ који се огледа у усмерености наше љубави ка Љубави (брод који води Христос ка мирној луци, и све успутне станице буду посећене на време и са правим циљем, поменуто повезивање са Извором). Дакле, као што термин црква користимо на два начина у нашем језику(мало/велико слово), тако и љубав (мало/велико слово, али и циљ/енергију). Бојим се да онај први начин интерпретације страсти може бити мало проблематичан у сфери уметности. Уметност остаје увек на субјективном играјући по маргинама личносног. Тако она качи и љубав (као циљ) и страст мешајући их, а какав коктел ће да испадне то сам Бог зна. Ето, ми ни после колико векова не можемо прецизно одредити позицију како неког дела тако ни уметника. За неке видимо богонадахнутост, за неке видимо промашеност, неки су и дан-данас предмет расправе. Да, љубав је основни чинилац сваког покрета и њена усмереност нас детерминише као личности, али не бих олако склапао та два појма... Опрости, ово на прву лопту. Без превише удубљивања.
    1 like
  4. Ne samo sto bi bilo lepo, nego sto je uistinu spasonosno! Takvim neproracunatim podvigom I zrtvenom ljubavlju gradimo Carstvo Nebesko koje je u nama vec sada... Tako je draga Aleksandra, budimo neodstupno Hristovi! I bodrimo jedni druge!
    1 like
  5. Бог свакако све зна, лечи и душу и тело, али то је исувише слободно тумачење, да не улазимо сад у дубљу теологију. Лечити ДНК? Чудна мисао... Није ДНК болестан, нити је ДНК нослилац греха, човек греши слободно, греши личност, па природа испашта; а не обратно, иначе би испало да је Бог створио нешто што је лоше. Жив био.
    1 like
  6. 1 like
  7. Веома смело и другачије размишљање. То увек поздрављам! Међутим, сумњам да је Христос имао на уму генетику када је то изрекао, и лингвистички и теолошки ми можемо накнадно то повезивати, али суштинске повезаности нема. Друга ствар, како човек да се бори против нечега што је у самој његовој природи заложено (гени), не, грех се тиче наше слободе, наше личности, а не наше природе. Опет, браво на смелости, свиђа ми се замисао.
    1 like