Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 04/24/17 in all areas

  1. 31 likes
  2. 26 likes
    Одговор одређених професора Православног Богословског Факултета на ову петицију: ЈАВНИ АПЕЛ Поводом иницијативе групе грађана да се изврши „ревизија изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“ осећамо обавезу и потребу да јавности и надлежним институцијама представимо следеће ставове: 1. Подсећамо да ниједна од институција којима је поменута петиција упућена (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Одбор за образовање, науку и технолошки развој Народне скупштине Републике Србије, Српска академија наука и уметности, Савети Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Бањој Луци) немају надлежност да задиру у ма коју научну област и врше „ревизију“ онога што се унутар ње има сматрати за научну теорију и као такво бити изучавано и предавано ђацима и студентима. 2. Подсећамо да иницијативе за сличне „ревизије“, као што би требало да је познато свима који се науком баве, не могу потећи од скупине грађана (ма колико она била велика, а њени чланови угледни), већ једино и искључиво од саме науке, тј. дате научне области (у овом случају: биологије) односно од научне заједнице експерата компетентних у том домену истраживања. Пут за овакву ревизију је дугачак и добро утабан вишевековном научном праксом која је и омогућила научни прогрес у чијим благодетима данас понекад уживамо, а зове се научни рад. Сваки од потписника има прилику да приљежним научним радом, на основу мноштва „доказа“ које су навели на две штампане стране, постулира нову теорију која ће, уколико стекне одобрење научне заједнице, заменити теорију еволуције. Но, пошто је пут (жељене) „ревизије“ научних теорија само један (тј. горе поменути), заобилазнице и пречице (у виду петиција) морају се, наравно, безусловно одбацити. 3. Сходно претходно реченом, констатујемо да је теорија еволуције једина тренутно научно прихваћена теорија која објашњава развој живота на Земљи. Без обзира на приговоре који јој се могу упутити и потешкоће које има приликом објашњавања појединих феномена у историји развоја живота, тренутно не постоји ниједна плаузибилна алтернативна научна теорија која би могла да је замени. Из тог разлога, сматрамо да у програму наставе биологије, на свим образовним нивоима, не постоји ништа што би тренутно могло да замени теорију еволуције или да барем буде представљено као њена једнако плаузибилна алтернатива. 4. С тим у вези, подсећамо на став, широко прихваћен од научне заједнице теолога широм света, да не постоји никаква „библијска теорија стварања“ која се може схватити као научна теорија која би, као таква, представљала научну алтернативу теорији еволуције. Из тог разлога, сматрамо да не постоји ниједан разлог због кога би се, у оквиру наставе из биологије, физике, антропологије или географије (а подсећамо да се, једнако као и за развој живота, „теорије“ из свих ових наука могу пронаћи у Светом Писму), изучавала светописамска нарација која се, наизглед, бави истим питањем као и поменуте науке. Свето Писмо, дакле, није, нити може бити, схваћено као уџбеник или коначни арбитар било које научне дисциплине. Притом, текстови о стварању из Књиге постања чак ни жанровски не одговарају научном тексту. Схватање Светог Писма као последњег критеријума истине сваке појединачне науке потиче из (теолошки неутемељене) идеологије америчког креационизма. Због свега тога, уверени смо да алтернатива једној научној теорији може бити само друга научна теорија. 5. С друге стране, библијска нарација о стварању, као и много шта друго, може и треба да се изучава, у основним и средњим школама, у оквирима наставе из веронауке, књижевности, уметности, философије и сл, као и у оквирима одговарајућих високошколских програма. Та врста образовања доноси важну и преко потребну лепезу сазнања о хришћанском схватању Бога, света и човека, а уз то и систем вредности који игра важну улогу у образовању и васпитању деце. Хришћанска вера у тројичног Бога, који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције. 6. Баш као што хришћанско тумачење Светог Писма на пољу биологије не може понудити ваљану научну алтернативу, ни биологија (физика, или антропологија) не може понудити ваљану религијску алтернативу хришћанском учењу о Богу, човеку и свету. Сваки сличан покушај, какав се може срести међу бројним заступницима сцијентизма, будући заснован на темељном неразумевању, принципијелно одбацујемо. 7. На основу претходне три тачке, изражавамо начелно уверење у вредност очувања аутономије научних дисциплина, као и уверење да наставни програм из веронауке, биологије, физике (и других природних наука) није у међусобном конфликту који зато не треба вештачки и по сваки цену изазивати. У светлу свега претходно реченог, апелујемо на надлежне институције, првенствено Народну скупштину и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, да не реагују на поменуту петицију покретањем икаквог процеса који би довео у питање изучавање теорије еволуције у оквирима основног, средњег и високог образовања у Републици Србији. Само на тај начин ће бити обезбеђена вредност и аутономија науке, која, како се у споменутој петицији с правом истиче, „не сме бити затворена у оквире догме и идеологије“. У Београду, 9. маја 2017. Потписници епископ др Максим Васиљевић, редовни професор протопрезвитер др Владан Перишић, редовни професор др Предраг Драгутиновић, ванредни професор ђакон др Здравко Јовановић, доцент презвитер др Александар Ђаковац, доцент презвитер др Зоран Деврња, доцент др Марко Вилотић, доцент др Андреј Јефтић, доцент презвитер мср Вукашин Милићевић, асистент мср Ненад Божовић, асистент
  3. 26 likes
    (уживо пренос) Седимо неки дечко и ја поред њега. Слушам оца Арсенија како прича нешто као да Енглези нису знали да причају, да су били мутава хорда северњачка у време када су увелико постојале древне цивилизације. Он заспао, каже да све то већ зна...
  4. 24 likes
    Ако ме виду Дарвинисти, о'ма ће ме удену у ону њину теорију
  5. 22 likes
    Данас свратила мало до Соф на диван..и тако настаде овај уметнички селфи.
  6. 22 likes
    ееее са старим другарима концерт NBG, Дом омладине, синоћ
  7. 21 likes
  8. 21 likes
  9. 21 likes
    Koja bre Sofija? Sofi od Nederlanda? Bome, pije se, prepodobno drustvance... Ima nas jos takvih. hehehe
  10. 20 likes
    стриц, подршка и љубав без резерве, ма шта да се деси ту је.
  11. 20 likes
  12. 20 likes
    Покушавам да доватим манго, а ови индијанци из фамилију гледају.
  13. 20 likes
  14. 20 likes
  15. 19 likes
    Поводом ове последње "ујдурме" нешто да кажем и саветујем. Моје лично мишљење, није званични став Поука или сл. Значи, шта верник о овоме свему треба да мисли и како да се постави? Може ли верник или свештеник да се бави науком, доведе у питање неку научну теорију или слично? Наравно да може. Имамо свештенике лекаре који се баве медицином, лече људе, имају своје мишљење о томе које су боље терапије итд. Имамо програмере који имају своје мишљење о томе који је бољи програмски језик, како треба да се праве програми. Имамо инжињере који праве машине па опет имају своје мишљење о разним стварима из струке. Наравно да свако може да има став о нечему чиме се бави или га интересује. Оно што не може, тј. не би смело никако - да се било које од тих питања постави као "критеријум вере". Не може свештеник-лекар да дође у Цркву и проповеда верном народу како је само његова терапија "једина хришћанска", а све остале "неверничке". То нека решава са својим колегама. У Цркви има да проповеда оно што треба - Јевађеље. Исто важи за програмера или инжињера. Кад је Теорија еволуције у питању - иста ствар. Наравно да може свештеник или верник да се бави палеонтологијом, генетиком, било којом из тих области - и да има своје теорије. Али не сме да их проповеда са амвона као "критеријум вере", да узбуњује и дели народ који о томе мало зна и не интересује га. То је злоупотреба свештеничког чина, Цркве и храма. Недопустиво. Народ је дошао у храм да чује Радосну Вест о васкрсењу и Исусу Христу, а ти оче, брате или сестро иди међу своје колеге научнике па са њима расправи ако имате нешто. Ми у Цркву нисмо за то дошли, нити је ту место. Осим тога, веома је забрињавајућа појава да се због "важности тог питања" дешавало да свештеници - из незнања и добре намере, наравно - у Цркву доведу разне шарлатане, чак и познате секташе који хуле на скоро све свето што се у Цркви поштује. То је велика брука и недопустиво. Не постоји ништа важније од чисте православне вере. Јер такви онда добију у очима верника ауторитет и крену да слушају "предавања" о њиховој изопаченој вери. Каже тамо Христос - ко саблазни једног од ових малих... Будимо мало мудри и опрезни народе. Шта каже историја? Православна Црква је због историјских околности била спречена да пуно допринесе развоју савремене науке, мада и поред свих мука има велику заслугу за описмењавање народа, оснивање првих школа и сл. Али је зато западно хришћанство - пре свега римокатоличка црква - у ствари колевка савремене науке и савремене цивилизације. У католичкој цркви су настали први универзитети, настале су прве научне теорије - које су скоро све од реда откривали свештеници и монаси. Да наведем само оца савремене генетике који је уједно био монах и свештеник - Грегор Мендел. А сличних примера је пуно. Међутим, у почетку тог доба римокатолици су правили и катастрофалне грешке. На пример, Птолемејев геоцентрични систем (који и нема никакве везе са хришћанством) био је прихваћен као "званична доктрина" па је због тога, на пример, Галилео Галилеј имао проблема као и многи други који су схватили да та теорија није исправна. Шта је била грешка? Поставили су научну теорију као критеријум вере. И то није једини пример као што знамо, наравно. Значи, Црква треба да поштује науку, да је негује, воли - јер тиме истражујемо овај свет којем се дивимо, а посебно кад је у питању живот. Али не сме никако да меша науку и веру. Као што верник или свештеник може да се бави политиком, али не сме да своје страначке ставове проповеда као "критеријум вере" па народ дели по томе за кога је гласао, тако не сме да се злоупотребљава ни наука. Надам се да ће сабор једног лепог дана да те ствари разјасни да не би ми овде без потребе губили време. Ето, надам се да смо мало разјаснили шта је ту проблем и зашто.
  16. 19 likes
  17. 18 likes
  18. 18 likes
  19. 18 likes
    Да ...а тек да си видео шта смо радили са 14/15 да... Ево још мало са концерта, следећи пут правим интервју специјално за форум Овде су Хогар, Борис (Сиса), Хогарова Маја и Влајса Вуја (Поуке), ја и Борис... другари 33 године... и НБГу и Поукама сам писала текстове из зезања, на пробама, на Бежанији, код Саве свињара... Сви плус Ђорђе, наша легенда, моја душа... Ђорђе ми је овако честитао рођендан Труја ми беше надимак, некада.... И клинци и ми маторци који смо тада `84. били клинци Била је одлична енергија а и пуно успомена.... недостајао је Малиша, као и увек ко прати НБГ зна ко је Малиша... И за крај, тебе воле блокови
  20. 18 likes
  21. 17 likes
    Певач бендова Саундгарден и Аудиослејв изненада је преминуо 17 маја ,узрок смрти још није познат... Иначе Крис је православац ...нека га Господ усели у насеља рајска,заслужио је... Крис као кум:
  22. 17 likes
  23. 17 likes
    Сређујем неке старе албуме и нелетех на ову лепотицу. Менхетн, 2015.
  24. 17 likes
  25. 17 likes
    Komentar... ... Dzoni 25. април 2017. 16:33 #4532531 Spavate li mirno vegani!?
  26. 16 likes
  27. 16 likes
  28. 16 likes
    Откривене мошти првог српског епископа у Америци 11. Мај 2017 Светитељу Мардарије, богоносни наш учитељу, Цркве свете градитељу, као јасно сунце речју и делима Цркви си засијао, верни слуга Божји целог живота си био, сироте помагао, страдалнике тешио, Христа Спаситеља љубављу сведочио, Духом Светим осијан, Небо и земљу си украсио, зато те, свети оче, молимо: моли Бога за све који поштују свети спомен твој. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина, откривене су мошти Светог Мардарија које су се налазиле у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу, Илиној, од дана када су похрањене на том месту месеца децембра, 1935. године. Отварањем гроба откривено је да су мошти Светог Мардарија нетрулежне. У четвртак, 4. маја, 2017. године, Његово Преосвештенство Епископ г. Лонгин служио је свету Литургију у манастиру Светог Саве са синђелом Серафимом (Милојковићем), свештеником Николајем Костуром и јерођаконом Нектаријем (Тешановићем). Одмах после свете Литургије епископ Лонгин са другим члановима свештеног клира одслужио је молебан и акатист Светом Мардарију. По завршетку службе, погребници, предвођени г. Душаном Ђорђевићем из Погребног завода Света Гора, приступили су отклањању надгробне плоче и отварању пода у манастирској цркви ради приступа моштима. Одмах по померању плоче указао се бетонски ковчег у коме се налазио ковчег Светог Мардарија, што је одложило приступ моштима за један дан, јер је било неопходно организовати додатну групу људи за његово отварање. У петак ујутру, 5. маја, 2017. године, радници су пробили поклопац бетонског ковчега, док су свештеник Николај Костур и јерођакон Нектарије (Тешановић) поред самог гроба служили молебан Светом Мардарију у присуству Епископа Лонгина, синђела Серафима (Милојковића) и свештеника Петра Саиловића. За то време појане су пасхалне химне и тропар ”Христос воскресе”, по српском и руском напеву, знајући за дубоку љубав и посвећеност Светог Мардарија овим словенским традицијама. Оци Серафим и Николај, појући тропар ”Христос воскресе”, извадили су мошти из гроба. Мошти су биле лагане и одмах положене у привремени метални ковчег, где су прегледана стопала као једини видљиви део тела у том тренутку. Кости на стопалама су имала златно жуту боју. Онда је отац Николај приступио испитивању средњег дела тела, видевши у рукама Светог Мардарија крст који је и даље држао чврсто. Повукавши рукав сакоса, указале су се руке Светог Мардарија које су биле у потпуности очуване. Јасно су биле видљиве кожа, нокти и длаке, и у том тренутку је постало сасвим очигледно да се ради о нетрулежним моштима, а не само о костима. Потом је тело Светог Мардарија извађено из привременог металног сандука и положено на два стола који су унапред припремљени за преглед и прање светих моштију. Пажљиво су скинути одежде и одело, од којих су неки делови морали бити одсечени како мошти не би биле оштећене или померене. Целом послу је приступљено са највећим поштовањем и пажњом, док су свештеници цело време појали тропар Светом Мардарију и друге пасхалне химне. Потом су мошти помазане нардовим уљем по упуствима које је дошло из свештеног манастира Хиландара. После помазивања боја коже се променила у тамнобраон. После прања и помазивања Светитељеве мошти су умотане у памук и лан, тако да их је лакше померати и премештати. Потом су свете мошти привремено обучене у стихар до пуног одевања за свеправославну прославу у јулу 2017. године. Његово лице је прекривено ланом, a тело је положено у привремени метални ковчег. свештеник Николај Костур председавајући Лигургијског пододбора за прославу Светог Мардарија View full Странице
  29. 16 likes
  30. 16 likes
  31. 16 likes
    Зоран Ђуровић: Свети Јован Златоусти: Васкрсли смо са Христом и на небу седимо са Њиме Текст је посвећен као поклон за ВСБ и Дејан-Нина Рајковић. Зашто ова посвета, прочитајте у плавом на крају текста. Најпре иде текст у браон из Еф 2, 4-7, затим иде исто у браон тумачење Јована Златоустог, и, на крају, у црном мој коментар. Еф 2, 4-7: Али Бог, богат у милосрђу, због велике љубави своје којом нас је заволео, нас, који бејасмо мртви због грехова, оживе са Христом: благодаћу сте спасени. И са Њим заједно васкрсе и заједно посади на небесима у Христу Исусу, да би показао у вековима који долазе огромно богатство благодати своје преко доброте према нама у Христу Исусу. „Бог, богат у милосрђу“ (ст. 4). Не једноставно милосрдан, него „богат“; на сличан начин и на другом месту се каже: „са мноштвом милосрђа твога“ (Пс 68, 17.) И опет: „помилуј ме по великој милости твојој“ (Пс 50, 1). „По својој великој љубави којом нас је заволео (ст. 4). Овде показује откуда да нас заволе. Сва наша дела нису достојна љубави, него гнева и најтеже казне; то значи по великој милости. „И, нас, који бејасмо мртви због грехова, оживе са Христом“ (ст. 5). Поново, Христос је посредник, а самим тим и то дело је сасвим вредно нашег веровања. Ако је Првина жив – тако ћемо и ми; оживе њега и нас. 2. Да ли видиш да је све ово речено у вези са телом? Видиш ли преизобилну „величину његове силе на нама који верујемо?“ (Еф 1, 19). Он је оживео те који су били мртви, који су били деца гнева. Видиш ли „наду позива?“ „Саваскрсе и заједно са њим посади на небесима“ (ст. 6). Видиш ли славу наслеђа његовог? Да, кажеш, јасно је да нас је подигао; а чиме доказује да нас „заједно посади на небесима у Христу Исусу?“ На исти начин као кад показује да нас је саваскрсао. Јер нико и никад не би устао, да није васкрсла Глава; а када је наша Глава васкрсла, васкрсли смо и ми – баш као и тамо када се Јаков поклонио и жена се поклонила Јосифу (Пост 37, 9-10). Према томе, на исти начин нас је посадио. Када глава седи, седи заједно и тело. Зато додаје: „У Христу Исусу“. Или – ако погледамо на други начин – он нас је подигао кроз купање; како нас је онда посадио? „Ако трпимо“ – каже – „са њиме ћемо и владати“ (2Тим 2, 12). Ако смо умрли са њим, заједно ћемо и живети. Заиста, неопходан је дар Духа и откривења да би се схватила дубина ових тајни! Затим, да не би био неверник, види шта додаје: „да би показао у вековима који долазе огромно богатство благодати своје преко доброте према нама у Христу Исусу“ (ст. 7). Пошто је он пре говорио све о Христу, и у свему поменутом можда не би било ничега у директној вези са нама (шта, ти велиш, имамо у ствари од тога што је Христос васкрсао?), стога, показавши најпре да то треба да важи за нас – јер је он сада једно са нама – сада казује то што се управо на нас односи: „нас, који бејасмо мртви због преступа, саваскрсе и посади заједно са њим“. Према томе, како сам рекао, не буди неверан, прихвати објашњење на основу претходно изнетих ствари, онога што је речено о Глави, и да жели да нам покаже своју доброту. Јер како би то могао показати, ако се није десило? „И да би показао у вековима који долазе“. Шта? Да велика добра беху, и да су заслужнија поверења од свих других. Сада, ове речене ствари изгледају глупост неверницима, а онда ће их сви знати. Желиш ли да сазнаш и како нас је посадио са њим заједно? Слушај шта сам Исус вели својим ученицима: „сешћете и сами на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих“ (Мт 19, 28). И на другом месту: „али да седнете мени с десне и с леве стране, није моје да дам, него којима је припремио Отац“ (Мт 20, 23). Дакле, то јесте већ спремљено. И добро рече: „У добродушности према нама у Христу Исусу“. Наиме, сести са десне стране, је највећа част која је изнад сваке части, и изнад које не постоји нека друга. Рекавши, дакле, ово, показује да ћемо и ми засести. Седети са Христом је заиста неизразиво богатство, то је заиста преизобиље величанствености његове силе! Ако би ти имао хиљаде душа, не би ли их положио за то? Ако би требало да идеш у ватру, не би ли био потпуно спреман и за ово испитање? И сам он опет каже: „Хоћу да тамо где сам ја, буду и моје слуге“ (Јн 17, 24; 12, 26). За такву част ако би сваки дан требало бити расецан, не би ли требало да и то се носи са радошћу? Помисли где он седи. „Изнад сваког Началства и Власти“. А са ким ти заједно седиш? Са њиме. А ко си ти? Мртвац – по природи дете гнева. И шта си добро урадио? Ништа. Сада је заиста прави час да се узвикне: „О, дубина богатства и мудрости и знања Божијег (Рм 11,33)!“. „Јер благодаћу“, – вели – „сте спашени (ст. 8)“. Коментар Текст је преведен са грчког[1] In epistulam ad Ephesios (homiliae 124), 4, 1-2 (ΤΟΥ ΕΝ ΑΓΙΟΙΣ ΠΑΤΡΟΣ ΗΜΩΝ ΙΩΑΝΝΟΥ ΤΟΥ ΧΡΥΣΟΣΤΟΜΟΥ ΑΡΧΙΕΠΙΣΚΟΠΟΥ ΚΩΝΣΤΑΝΤΙΝΟΥΠΟΛΕΩΣ ΤΑ ΕΥΡΙΣΚΟΜΕΝΑ ΠΑΝΤΑ. ΥΠΟΜΝΗΜΑ ΕΙΣ ΤΗΝ ΠΡΟΣ ΕΦΕΣΙΟΥΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗΝ). Имамо један енглески превод[2] (The commentary and homilies of St. John Chrysostom Archbishop of Constantinople, on the Epistles of St. Paul the Apostle to the Galatians and Ephesians. The oxford translations revised, with additional notes, by Rev. Gross Alexander, Oxford, J.H. Parker, 1845), као и руски[3] (Толкование на Послание к Ефесянам, у Творения святого отца нашего Иоанна Златоуста Архиепископа константинопольского. Текст приводится по изданию: „Радонеж“ Православное братство. М. 2004 - репринтное издание С.-Петербургской Духовной Академии. 1905, Том XI кн. 1). За остале преводе трагајте сами. 1. Тежина текста Јунаци на Поукама, а наши опозитори, иако је Павлов текст приведен 2-3 пута, нису се осврнули на њега. Једноставно, као да текст не постоји. У ствари, јако добро су били свесне тежине истог и онда нису хтели да чачкају мечку. Срж проблема је у томе што Павле тврди да смо ми већ сада, тј. онда васкрсли заједно са Ис Хр и са њиме отишли на небо са десне Оцу, отприлике како говори и најбежбожнији међу авама, онај Римски, а то се сукобљава са нашом логиком јер видимо да смо овде, па онда не можемо да будемо и тамо. Међутим, Павлов текст не оставља никаквог простора за неку алегоријску интерпретацију и на нивоу слова тврди управо ово што је створило многе проблеме за хр коментаторе. Видећемо како и Грос, који је превео и написао ноте на Зл се налази у чуду да схвати и само његово тумачење, а не само Павлов текст. 2) Христос, Син Човечији, једини посредник Зл почиње са Хр као посредником. Тиме гарантује веродостојност онога што даље следи. Ис је посредник утолико што је човек, али Првина. Он је наш основ и корен. Кроз то што нам је заједничко, тело, кроз то нас спашава (περὶ τοῦ κατὰ σάρκα). Зато све што се односи на њега односи се једнако – онтолошки или физички – како год желите, и на нас. Када је Отац оживео Њега, тада је и нас оживео (ἐζωοποίησε κἀκεῖνον, καὶ ἡμᾶς). Запазити аорист ἐζωοποίησε, акција која се десила у једном моменту, нема понављања. Тада оживе њега и нас. Знам да делује апсурдно, али не треба да сада постављамо питања него да читамо текст граматички и схватимо шта нам овај конкретни аутор говори. Ово је, дакле, „догма“ или канон Зл по коме разуме Павла: Ис је посредник и све што се односи на њега односи се на нас. Изобиље божанског милосрђа се огледа у спашавању не оних који су били добри по природи, него зли, мртви, тј. деца гнева (τοὺς νεκροὺς, τοὺς υἱοὺς ὀργῆς). Иако не треба разумети Зл да вели како смо зли по природи, него да се услед греха рађамо у злу, он ће после бити јасан (2-3) да је све дато по благодати, тако да се ниједно тело не похвали пред Господом, ваља обратити пажњу да нам он говори о разлогу нашег постојања и вечног живота као о дару Божије љубави. 3) Проблем светаца на Небу Из те љубави Отац нас „саваскрсе и заједно са њим посади на небесима“. Опет аористи (συνήγειρεν καὶ συνεκάθισεν). Десило се. Сада долазимо до срца проблема, а о чему сам ја више од годину дана писао и покушао да објасним противницима да заступају пелагијанску позицију. Зл ставља у њихова уста следеће: Да, јасно је да нас је подигао, а чиме доказује да нас „заједно посади на небесима у Христу Исусу?“ Дакле, ови Зл „пелагијанци“ би да избаце и реалност нашег васкрсења са Ис. Наиме, могу да га разумеју као устајање кроз крштење у коме се опраштају греси, да је он отворио пут и сл. Но проблем је како сад да смо отишли на Небо? Тако се пита Јероним у свом коментару: Бог нас је спасао и подигао, али како нам је дао да у исто време седимо са Хр на небу? Неки мисле једноставно да је апостол, с обзиром на Божије предзнање, рекао то што ће се свакако збити, као да се већ десило. Други пак разумевају васкрсење у духовном смислу, па не оклевају да тврде да свети већ седе на небу и владају са Христом, јер светац као да није у телу, иако живи у телу, него је на небу док хода на земљи; на небу седи са Хр, јер је царство Божје у нама (Лк 17, 21). Теофилакт Бугарски ће прибећи алегорији/типологији па ће нас убеђивати како васкрсли с Њиме не треба схватити као право васкрсење, него као оживотворење кроз крштење. Ово тумачење је јако безобразно јер посеже за Зл и онда га пребацује на своју воденицу. Код Зл се текст користи као помоћ у објашњењу како функционише реална веза између нас и Хр, а код Теофилакта се поставља као алтернативно тумачење. И наш савременик, Лопухин, не може да текст тумачи како јесте, него прибегава следећем покушају: „И воскресил… Во Христе мы уже воскресли или восстали к новой жизни (Рим VI:4), хотя телесное воскресение составляет еще только предмет нашей надежды. Вместе с тем употребленное здесь и в следующем выражении (посадил на небесах) прош. сов. время указывает на то, что христиане непоколебимо уверены в том, что и воскресение, и прославление их непременно совершится“. Дакле, Лопухин мора да порекне Павлову граматику, иако признаје да је тако то овај рекао, него велу да како смо чврсто убеђени да ће бити тако, Павле говори као да се то већ збило. Ништа од ових ствари нема у Зл. Он не гледа да силује текст. Него колико му је Бог дао, да га протумачи. Тако Зл инсистира на реалности тога о чему пише Павле: „Јер нико и никад не би устао, да није васкрсла Глава; а када је наша Глава васкрсла, васкрсли смо и ми – баш као и тамо када се Јаков поклонио и жена се поклонила Јосифу (Пост 37, 9-10). Према томе, на исти начин нас је посадио. Када глава седи, седи заједно и тело“. Када си прихватио да си васкрсао, прихвати и да седиш са Десне стране. Запази Зл образложење. Муж и жена су у телу једно. Тако и овде прави аналогију. Зато Глава не може да буде одвојена од Тела, иако ми данас другачије мислимо, односно, научени смо да мислимо у другом кључу па не капирамо како су то муж и жена у телу једно. Јер кад се осврнемо око себе, видимо да имамо једно тело, али да ту нема мужа или жене. Овај аргумент је био јак као стена за Зл, али за нас није, јер ми не капирамо ово једно тело мужа и жене. За нас је ово слаб аргумент. Не и за мене, јер је Ава старомодан. Међутим, Зл бије без престанка: „Ако смо умрли са њим, заједно ћемо и живети“. За њега нема шансе да је Павле могао мислити на нешто друго, како видесмо у Јеронима, Теофилакта и Лопухина. Тако и моја опозиција вели: „Да, крстили смо се са Хр у Јордану, васкрсли са њим у Јерусалиму, шио ми га Ђура, дођи сутра да те поново чујемо“. Јер ови верују да је Ис васкрсао за себе, у индивидуалном телу, али да је отворио нека врата Раја где је манитао онај Керуб са мачем. Дакле, сада само кроз наше молитве и не знам шта, ми учествујемо у неком Ис телу које је на Небу. Међутим, Зл вели да за то не треба памети. Пише: „Заиста, неопходан је дар Духа и откривења да би се схватила дубина ових тајни!“. Када би било како ови веле, не би било ни тајне, а камо ли дубоке, нити Духа да нам их открије. Зл не верује да ће доћи неко будуће царство ако оно већ није. „Јер како би то могао показати, ако се није десило?“ (Πῶς γὰρ ἐνδείξεται, ἂν τοῦτο μὴ γένηται;). „Сада, ове речене ствари изгледају глупост неверницима (Νῦν μὲν γὰρ λῆρος εἶναι δοκεῖ τοῖς ἀπίστοις τὰ λεγόμενα), а онда ће их сви знати“. Све то алогично функционише „јер је Хр сада једно са нама (οὗτος ἡμῖν ἥνωται)“. Имамо перфект ἥνωται (од ἑνόω) који је стање или резултат неке прошле акције. Зл није Хокинг који би поставио још 100 питања. Он само хоће да разуме текст и у корист Павла приводи разне аргументе. То не ради Грос, него као да није прочитао ништа од ове Зл елаборације покушава да га одједанпут уклопи у своје виђење ствари, али како је свестан да је то натезање Зл, цитира Еликота: „Ellicott says; 'Though the simple meaning of and seems to confine their reference to what is future and objective; still as though primarily spiritual and present may have a physical and future reference, so here a present spiritual resurrection and enthronement may be alluded to' (стр. 115, н. 220)“. Реченица где он жели да разуме перфект као футур је: „Јер нико и никад не би устао, да није васкрсла Глава“. Преводи: „For as yet no one is actually raised“. Руски је бољи: „Никто бы и никогда бы не восстал“, јер оригинал вели: „οὐδέπω γὰρ οὐδείς ἐστιν ἐγηγερμένος“. Ми имамо партицип перфекта ἐγηγερμένος од ἐγείρω, што је садашња готова радња, или како рекох, стање или резултат неке прошле радње, а што Зл појачава са гл. бити (је/јесте=ἐστιν), што је могао и да изостави, јер се смисао разуме и без њега. Срећемо се са феноменом не само негирања Павловог текста него и покушаја негирања Павловог највећег интерпретатора, а то је Зл! Да је то реалност, седење са Ис, Зл приводи Мт 20, 23, где седење с десне и с леве стране је припремио Отац. Опет перфект, ἡτοίμασται. То јесте спремљено, а кроз вазнесење Ис је и дато. Хр седи „изнад сваког Началства и Власти“. И пита Зл: „А са ким ти заједно седиш? Са њиме. А ко си ти? Мртвац – по природи дете гнева“. Сео сам са Христом, вели Зл. Опет перфект (Καὶ τίνι συγκάθησαι; Ἐκείνῳ), κάθησαι од κάθημαι. Ја седим сада са Хр. Вреди приметити да у својој егзегези Зл прелази из аориста који имамо у Павла (посадио нас заједно са, συνεκάθισεν), у перфект који је сада последица тог аориста (συνεκάθισεν). Дакле, Отац нас је у Хр ставио да седимо са његове десне стране, али сада реално и седимо са те стране! То је све што нам је велики Златоусти рекао! За оне који се слебије разумеју у грчки, напомињем да је συνεκάθισεν аорист у индикативу, тако да означава прошлу свршену радњу, што не би било да је у неком другом начину (коњуктив или оптатив), јер би тада само означавао начин. 4) Лепота Златоустовог Христа Може да изгледа чудно када читамо Зл текстове без предрасуда, јер се он ту открива као „августинијанац“, а не полу-пелагијанац, како би хтели западни јер су читали његову синергију кроз Јована Касијана. Одређени, али здрави синергизам постоји у Зл као оригеновско наслеђе, јер је Александринац прилично утицао на Антиохијца. Тако се овде пита: „Шта си добро урадио? Ништа. Сада је заиста прави час да се узвикне: „О, дубина богатства и мудрости и знања Божијег (Рм 11,33)!“. „Јер благодаћу“, – вели – „сте спашени (ст. 8)“. Овде имамо ти лепоту, у асиметрији. Јер Бог даје гратис. Када би били једнаки са Богом (чинили добро од нас, по нашим силама), онда не би било благодати, живота као дара и онда би се нека тела могла гордити пред Богом. Овако се Бог открива као Љубав и Учитељ љубави. Јер смо ми „по природи“ деца гнева. Но, дела су битна, вели Зл (2-3), али нису наша, него долазе од Бога. Зато читамо истинити али сурови резон: „Оне који имају иза себе дела Бог не одбија од себе, него оне, који би умрли и са делима, он спашава благодаћу, тако да после тога апсолутно нико нема право да се похвали“. Идите, дакле, и научите све народе учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт, 28, 19-20), и: Ако ко укине једну од ових најмањих заповести, назваће се најмањи у Царству небескоме; а то је при васкрсењу. Значи, држе се све заповести. Вели да најмањи не улази по васкрсењу у Царство небеско. Не баца Зл људе у опсесивност и анксиозност, него их враћа Јеванђељу: Без милосрђа се не може у Царство небеско (3), јер не нахранисте и ненапојисте потребитог (Мт 25, 42). Штавише, оне девице које иду ван брачног шатора Зл поистовећује са онима које нису имале љубав/милосрђе. Овакво постављање ствари омогућава по Зл да се човек отвори ка Богу и да буде биће које благодари. Не неко ко претендује, него благодари Господу. 5) Живљење на земљи као живљење на небу Читати трећу беседу на Еф. од Зл. Порука је јасна: Живети овде у складу са твојим небеским бићем, са оним који седи сада са Хр. Он недвосмислено осуђује живот овде на земљи који би био другачији од оног који је на небесима. Зато га неки сматрају моралистом али тешко се греше о свеца. Ако ниси овде, како мислиш да си тамо? Нема те. Зл говори јасно о достојном причешћивању. И ту парктично понавља Амброзија: Живи тако да се свакодневно можеш причешћивати. Зл вели да не постоји празник на који се ваљ причестити. Ако живиш као скот, немој се ни причешћивати и помири се са својом судбином. Слично како је св. Симеон Нови Богослов говорио својим монасима: Уживајте барем овде, јер Царства видећи нећете! Хорорично делују ове изјаве, али су истините. Мада остаје сакривено на кога се односе. Оне су више позив на обраћење. Нису последњи суд, али су последње упозорење. Стога Зл вели: ко неће да се причести нека изађе са оглашенима и са онима који су под епитимијом. Што остајеш да блејиш на литургији? Не можеш да останеш да се молиш са вернима јер си неверан. Када би те позвао на вечеру неки великаш, и ти дођеш а не једеш, ко си ти? Дух Свети прави молитву, а ти си без брачног одејанија. Бићеш избачен напоље. Зл говори да се Бог нервира што овај за време службе говори једно, да ће се причестити, а онда не прилази. Каже, боље је да ниси ни дошао на литургију! - То све сам говорио и ја, без да сам читао Зл, него користећи разум, а држали су ме за безбожника! Прича је једноставна: Васкрсао си са Хр, живи тај живот. Ниси и не верујеш, благуј у овоме што имаш за време. Ко пак верује да је васкрсао са Хр тај и чини дела. Од којих су љубав и милосрђе најзначајнији. Ја немам пара, немам ничега. Бог ми је сведок али и пријатељи који ме познају. Ломио сам кичму преводећи и писајући овај текст 3 дана. Али га нико не би написао у 3 дана да нема иза себе 20 година само теолошке школе. А где је друго? Ово је мој дар ВСБ, јер човек се бави цео живот овим стварима, али и Дејан-Нина Рајковић, који је наш пријатељ и који се сада нашао у невољи. Моја госпа написа, али и вас молим: A u naroda koji verova beše jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajednicko. Ovo su reci iz Dela Apostolskih 4, 32 koje mi sigurno nismo zaboravili ali u ovim teskim vremenima gde se svako suocava sa hiljadu svojih problema ponekad padaju u zaborav. Svima nam je jako poznata nemastina i svakodnevno se odricemo nekih stvari ne bi li se izborili sa finansiјskim problemima koje imamo. Postoje, ipak, situacije koje se ne mogu resiti jednostavnim redukovanjem troskova. U takvoj se situaciji nasao nas brat u Hristu Dejan Nina Rajkovic. Ne znam da li cemo ostati indiferentni na akutni problem sa kojim se on trenutno suocava. Kako mi je vrlo jasna situacija vecine ljudi u danasnje vreme pala mi je na pamet jedna lepa i vrlo izvodljiva ideja, ostvarljiva cak i za nas, obicne ljude sa finansiskim problemima.Jedina bitna stvar u svemu je da se odazovete u sto vecem broju. Naime, kada bi svako od nas, a ima nas na fb dovoljno, odvojio 4-5 evra za pomoc Dejanu i njegovoj porodici, mozda bi uspeli ne da resimo ali da, eto, pokusamo da umanjimo njihov problem. Ovakve akcije bi se mogle sprovoditi uvek kad neko od nasih bliznjih ima goruci problem. Bilo bi lepo da konacno pocnemo da zivimo hriscanstvo u punom svetlu. Zamolio bih da pocnete i da delite ovaj post jer sam siguran da i van mojih prijatelja na fejsbuku postoje ljudi dobre volje koji bi se, eto, pridruzili ovoj hriscanskoj akciji. Линк: https://www.facebook.com/search/top/?q= Дејан-Нина Рајковић&init=mag_glass&ref=ss_see_more_button&tas=0.9572610087345843&search_first_focus=1493142941405 [1]http://khazarzar.skeptik.net/pgm/PG_Migne/John Chrysostom_PG 47-64/In epistulam ad Ephesios.pdf [2] https://catalog.hathitrust.org/Record/011628115 [3] http://omsk-eparhiya.ru/orthodoxbasics/Osnovi/IoannZl/11/t11_1.htm
  32. 16 likes
  33. 15 likes
  34. 15 likes
    Уф, таман сам се уплашио. Већ пар недеља није било тема о педерима
  35. 15 likes
  36. 15 likes
  37. 15 likes
    Поштована, ово није разговор за форум. Уколико сте жртва физичког или психичког породичног насиља, Ви или Ваша деца, треба да одете у полицију. Нисте написали у ком граду живите, али у Србији је од пре једно три године донета платформа о поступању са случајевима насиља у породици у којој полиција, тужилаштво и судови делују врло ефикасно, макар у већим градовима. Све што је потребно је да понесете са собом лекарску документаицју и њима испричате све ово што сте написали овде. Мој је савет такође да децу прво склоните на неко место где отац неће моћи да им приђе, макар за време док траје онај први поступак у ком се изриче привремена мера према њему, како не би покушао да манипулише њима или преко њих врши притисак на Вас, што уопште није редак случај. У случајевима породичног насиља је најбитније да се схвати да се ћутањем не реашва ситуација и да се под хитно обратите државним органима. Поред тога, потребно је да скупите снагу да истрајете кроз процес у полицији, тужилаштву и суду, где ћете можда и неколико пута морати да испричате причу о злостављању. Међутим, када све прође, ако истрајете, схватићете да је далеко мање снаге потребно да истрајете у судском поступку него да трпите насиље. Тада ћете видети да насилник није никакав силник, него обичан слабић који напада слабе које би морао да чува, а пред полицијом и судовима је мањи од маковог зрна. На крају, пошто се свакако разумете у Интернет претрагу, саветујем Вам да нађете неко саветовалиште за жртве насиља у породици у Вашем граду или у близини, где ће у све потанко да Вас упуте, као и у Ваше могућности да добијете адвоката који ће са Вама бити све време. Бисно је напоменути да ће у судском поступку за насиље у породици бити могуће затражити и добити издржавање од насилника, као и да се насилник избаци из куће и забрани му се приступ кући, а да се ви ту уселите. Највише за шта сви са форума можемо да се помолимо је да Вам Господ да да смогнете снаге, пријавите ово надлженима и издржите у поступку до краја, зарад своје деце и себе саме.
  38. 15 likes
  39. 15 likes
    А на пет минута са обе стране је океан, који је данас нешто љут...
  40. 15 likes
  41. 14 likes
    Како леп дан... Хвала Богу!
  42. 14 likes
  43. 14 likes
  44. 14 likes
  45. 14 likes
  46. 14 likes
    Са класићем после 25 година... Будући к-дант РВ БиХ и умировљени му "клаки"... Мало смо се у "заокрету" погуб`ли... Тзв. "просторна дезоријентација"
  47. 13 likes
    Мислиш у онај део теорије у коме се говори како и зашто мушкарци бирају најбоље жене?
  48. 13 likes
    Ух, малопре сам, потпуно изненада, добила озбиљну, добру понуду за посао, тј. промену посла Потпуна промена. И обрадовала сам се а мало и упрпила, морам признати. Веома креативан, самосталан, одличан посао, да не кажем функционерско место Боље плаћен. Приватни сектор. Ново окружење, људи, све... Нисам паметна. Искрено, тако нешто сам и прижељкивала, али сада када сам то и чула, нисам паметна... Ко може и жели, да ме помене у молитвама.
  49. 13 likes
  50. 13 likes
    Прошлог лета, када сам посетила један од манастира Српске Свете горе (Овчарско-кабларска клисура), чијег имена се сада не сећам, пошто сам тада обишла све манастире, па су ми се помешали њихови називи, разговарала сам са игуманом. Између осталог, веома поучног, испричао је и нешто о себи. Наиме, рекао је да је био веома успешан архитекта, да је путовао и живео свугде по свету, упознао и дружио се са неким светски познатим личностима (поменуо је Анђелину Џоли, Б. Пита, Џ. Клунија), био је веома имућан... Додао је и то да у том манастиру има њих четворица монаха који су факултетски образовани. Рекао је да нам то све прича из разлога што народ мисли како се за монаштво одлучују само јако сиромашни људи и/или они који немају никакву школу, нити другу перспективу у животу, па у монаштву виде сигуран кров над главом и хлеб у тањиру. Нагласио је да то, наравно, није истина. Нека ова тема буде место на којем ћемо писати о монасима за које знамо да су пре ступања у монаштво били познате или на било који начин успешне личности. П.С. Име поменутог манастира и игумана ћу додати накнадно када то сазнам, а сазнаћу, па нека овај мој увод буде први пример.