Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

Најбољи чланови


Популаран садржај

Showing most liked content since 05/25/17 in all areas

  1. 35 likes
    Зоран Ђуровић: Митрополит Николај на Теорију еволуције Митрополит Месогејски и Лавротикијски Николај је један од ретких на светском нивоу истакнутих научника који је у мантији. Пре него што се посветио Богу владика је био научни консултант при Националној ваздухопловној и свемирској администрацији САД (NASA) и био је познат по својим иновационим истраживањима у области астрофизике, механике, медицине и биоинжењерије. На челу је првог Центра за биотику и деонтологију у Грчкој и председник је Синодалног комитета за биоетику Јеладске Цркве. На Харварду је магистрирао астрофизику и докторирао медицинску технологију, у Солуну докторирао теологију. Као хирург је смислио помоћни метод при операцији срца. Оставивши НAСА-у и велики академски успон отишао је на Свету Гору да се замонаши. Након извесног времена изабран је за епископа и данас је митрополит Месогеје и Лавротике, наставио је да се бави научним радом. У једном интервјуу одговара на Теорију еволуције. Одломак се налази у књизи Αν υπάρχει ζωή, θέλω να ζήσω (If Life Exists, I Want To Live), translated by John Sanidopoulos. Текст је кратак и јасан и добронамерним људима у цркви говори довољно какав став би требало имати око теорије еволуције, јер га предлаже човек који је ауторитет како у научном, тако и у духовном. Моја маленкост до речи потписује овакав приступ. Питање: Као особа која верује у Бога, какав је ваш поглед на некога ко жели да се бави савременим истраживањима, посебно онима која ипак на крају изазивају Бога, као што је генетски инжењеринг, космологија или неурологија? Одговор: Истраживање које се спроводи да би оспорило Бога, болује од предрасуде. Истраживање се врши да би се открила научна истину. Какав би био проблем са неким ко желе да прошире хоризонте својих мисли и знања? Богу се на тај начин боље прилази. Бог није идеологија коју би требало да свим средствима бранимо, него ми верујемо у Њега, јер је Он Истина. У том смислу, чак и научна истина открива га. Ако је Он још увек за дискусију, време је да сазнамо више о њему. Верник који се боји научног истраживање, боји се истине. Можда је он верник који не верују. Питање: Шта бисте рекли о теорији еволуције? Зар она није у супротности са учењем Цркве? Одговор: У вези са овом темом, учење Цркве се заснива на инспирисаној књизи Постања. Она није књига о физици или биологији. Важна ствар о којој се говори није да ли је Бог обликовао човека од земље и где ју је нашао, него да је човек направљен «по слици Божијој и налику». Све остало спада у детаље. Како наука може да поткопа ово? Осим тога, ако наука побољшава наше разумевање овог света и нашу слику о Њему, зашто би то било изазивање Бога? Највише што можемо рећи је да боље разумемо неке ствари. Човеково наликовање на Бога, а то је да смо начињени са божанским животом и угравирани са циљем да наликујемо божанству, то наука не може да промени. Иако неки научници то могу са арогантношћу да покушавају да провоцирају. Питање: Дакле, није битно да ли човек потиче од животиња? Одговор: Оно што је битно је божанско порекло човека и његов однос са Богом, наиме да нас је Бог створио, а не како нас је створио. Такође, није опасност да човек потиче од животиња, већ могућност да ћемо завршити као они: «Људи, упркос њиховој части, не претрајавају, они су као звери које нестају» (Псалам 49:12). И док је наш циљ да будемо као Бог, зашто покушавамо да докажемо да смо животиње? Проблем, дакле, није научна потврда еволуције, него залагање за болесног тумачење исте. Ово последње не доказује непостојање Бога, него потврђује острашћену кратковидост човека. Заменити божанску сврху са једном несмотреном дегенерацијом на животињу! Чак се ни животињама то не би допало. Питање: Али имамо битних сличности са животињама и треба да се одгонетне њихова важност. Одговор: Интересовање за нашу сличност са животињама изненађује ме. Када би било сличног интересовања за наш афинитет са Богом, колико би била другачија ствар! Ваљало би да откријемо значење овог афинитета. Што се тиче животиња, сигурно има сличности. Наше тело на овај или онај начин, подсећа на тела виших примата. Ми се чак можемо учити на основу инстинктивних врлина животиња. Имамо много примера који се налазе у Светом Писму. Христос каже у Беседи на гори да «гледамо на птице небеске» и на који начин можемо да их имитирамо. Али, шта је битно у нашем разликовању у односу на животиње? Човек је психосоматско биће. Ово је извор његове вредности. Време је да окренемо пажњу са наше сличности са животињама ка могућности наше сличности са Богом.
  2. 28 likes
  3. 27 likes
    Klasika za spc, istjerujemo truni, a brvna nikako da zasmetaju... - Nije problem to što jedan Gavrilo iz Privine Glave godinama babama radi "natalne karte", "skida crnu magiju", sjedi sa Kertesom i kriminalcima, diluje cigarete, šeta po javnim kućama; - nije problem onaj drugi idiot iz Sremske (zaboravih mu ime, možete proguglati) kojeg je tri puta policija privodila zbog pedofilije - nije problem opšti homoseksualizam među monaštvom koji više nije ni tabu tema, nego nešto što već pjevaju i ptice na grani - nije problem što jedan Miroljub Petrović ima svoju emisiju na "Svetigori" sa kojom stekne autoritet, pa posle klincima priča da treba da se obrezuju, da Hristos nije Bog, da Bogorodica nije Prisnodjeva, da ne postoji sv.Trojica,...ne to češnjejšim i visokopreosveščenjejšim nije problem... - nije problem što "doktor" Nikodim napiše knjigu da je zemlja ravna ploča, pretpostavljam da će sledeća knjiga biti o opravdanosti inkvizicije ili nešto u tom tonu... - nije problem što ja sad mogu završiti preko reda bogosloviju, i ako mi teča iz Nemačke pošalje 50 hiljada evra uredno kupim bilo koju parohiju po želji na kojoj bi da budem sveštenik...to naravno, nije problem... itd itd itd i da ne nabrajam sad sve moguće gadosti kojima smo svjedoci već skoro dvije decenije...ništa nije problem, sve je to super, sve to stane pod tepih, ALI je problem ako neko naglas izgovori svešteničku molitvu, onda gori nebo i zemlja, i prije svega su problem oni normalni, zdravi, obrazovani Problem su oni koji se ne kurvaju, koji nisu homoseksualci, koji ne jure samo novac, ne izigravaju sponzoruše kriminalcima da im kupe zvona i crkvene ograde... Problem su oni koji su obrazovani i zdravi s glavom, oni koji izlaze među narod i čuvaju obraz Crkve (odnosno tu zeru obraza koju valjda još SPC ima) Sramotno do neba i nazad...
  4. 25 likes
    Зашто креационизам, са хришћанске тачке гледишта, није и не може бити научна терорија? И зашто би, као научна теорија, био за хришћанство јерес? Зато што се природна наука заснива на методолошком натурализму. Шта то значи? То значи да је редукована на природу и њене законитости и механизме. Унутар те редукције налази се појмовност и свако научно објашњење неког природног феномена. Природна наука објашњава природне феномене кроз природне механизме и законитости саме те природе. То су јасне методолошке границе природних наука. Ако се има у виду наведени методолошки натурализам, без којег НЕМА ПРИРОДНЕ НАУКЕ, онда у научно објашњење било којег природног феномена није могуће увести појам Бога. Барем не, ако је тај Бог онај којег исповедају хришћани. Зашто? Зато што је Бог којег исповедају хришћани у онтолошком слислу ДРУГИ у односу на свет. Шта то значи? То значи да његова природа није наша природа, те да се као такав, по својој природи, не налази унутар света нашег постојања. Ово значи да природна наука, са својим методолошким натурализмом, мора остати слепа за Бога. У супротном, свако убацивање Бога у такав методолошки натурализам значио би псеудо науку, али и јерес. Зашто? Зато што би оностраног Бога свукли у овострани свет. Поистоветили бисмо природу Бога и природу света (Творца и твар). Дошли бисмо до античког политеизма и пантеизма. Дошли бисмо до онога што је за хришћанство - јерес. Креационизам, зато, може да буде философија и вера у Бога Творца, али не може да буде научна теорија. Уколико би био научна теорија, тај бог којег види наука, очима свог методолошког натурализма, не би био хришћански Бог. И зато би такав "научни креационизам" и "бог доказан научним експериментом", за нас хришћане био - јерес. Мислите о овоме, хришћани. Нажалост, мало их је којима је ово данас јасно и који вам ово могу објаснити. Чувајте се смутње.
  5. 22 likes
    sa vecerasnnjeg koncerta naseg Draleta.... nadam se da prepoznajete nasu forumasicu...(Dzu)
  6. 22 likes
  7. 21 likes
  8. 21 likes
  9. 20 likes
    Његош и блудница Његош као пример душевног здравља Нећу писати никакву студију о Његошу и његовој религиозности, него бих дао само једну ноту која може бити од користи младима и неискуснима који се заносе некаквим мистикама. Прочитајмо најпре Владичино писмо. Петру Маринковићу Цетиње. 10/22. августа 1850. Поштени господине доктор Маринковић, Ја нијесам јошт издравио, али сам се добро поправио. У мојој болести ја сам и о смрти помишљао, него ова мисао нимало мени шкодила није, но шта више зраке су ми душевне лакше кроз тијело проницале, како сунчане зраке кроз танке и раздробљене облаке што лакше проничу. Моја је идеја међу небесима и гробницом смјело лећела, и ја сам смрт овако разумјео: или је тихи, вјечни сан који сам боравио пређе рођења или лако путовање из свијета у свијет и причисљење бесмртноме лику и вјечно блаженство. Ја се ада нимало бојао нијесам, јербо у мени адска душа није, и ја Бога не представљам као Нерона и Мухамеда II, но га представљам, по његовом величеству, за духа превеличественога, премилостивога својима тварима. Ја сам душу човеческу представљао на неки та[и]нствени фокус, која, како се раздвоји од тијела, сине хитром зрачицом и запали бесмртни плам нашега вјечнога живота и блаженства на небесима. - А наше јадно тијело што је? Угоштеније и попираније земаљскога гада, глибина од које се гади, прашина с којом се вихорови ругају и играју, њом бистре источнике водене муте, њом сјајне зраке сунчане затмивају. И великога чуда, колико ми ово ништавило љубимо и колико нас интересује! Тијело је много ништавије но цклени суд, дајбуди изломљена стакла купе каљави Чифути и пометнути трговци те ји продају, а наше тијело без душе ни за што не служи. Досадих Вам, но то је крива доброта Ваше душе, коју сте ми открили. Хиљаду сам совјетника имао откако сам се разболио, но сам се највише Вашега совјета држао, и данас се највише држим, јербо сам видио да из дубине познанства и благородне душе истјече. Неки су ме совјетовали да ништа не мислим. Како ће човјек живјети, а не мислити? Неки су ме совјетовали да очи на женски пол не окрећем, а човјек не може и са самртнога одра да очи не баци на красно створеније. Неки су ме совјетовали да фанеле на тијело ни мараме око врата не носим. Неки су ме совјетовали да двоструку фанелу на тијело и до уших обучем, па преко ње вунену мараму око врата да метнем. Неки су ме совјетовали да лежим потрбушке, а неки опет да лежим на плећа, неки на лијеву, а неки на десну и проч. и проч. и проч. Збогом, господин Маринковићу. Буди ми здрав и весео, и не заборави твојим драгим воспоминанијем Твојега искренога пријатеља и слугу владику црногорскога П. П. ЊЕГОШ З. Ђуровић Није ми интересантна Његошева идеја, преузета из Апологије Сократове, о смрти као сну. Он, као и Сократ, говори о смрти која може да буде или сан или придружење небеском хору. То је Ервина Родеа нервирало, тако да је показао како Сократ није веровао у бесмртност душе. Интересантна је друга Радетова опција, а то је одлазак у Очево наручје. И ту даје један принцип који не може да омане: „Ја се ада нимало бојао нијесам, јербо у мени адска душа није, и ја Бога не представљам као Нерона и Мухамеда II, но га представљам, по његовом величеству, за духа превеличественога, премилостивога својима тварима“. Реч је о принципу similis cum similibus. Лукански мотив милосрдног Оца (Петар I је умро уочи Лучиндана, а Његош на тај дан. Ова година је посвећена милосрдном Оцу, па је и ово мој скромни прилог). Још сада си у наручју Очевом и у том окриљу растеш, постајеш особа. Не видиш у Њему неког садисту. И када си душу образовао у овом кључу не може да буде ружних изненађења. Једино у случају да је Бог заиста као Мухамед. Интимно осећамо да није. Иначе би нас и Писма лагала. Старац Порфирије упозори на оне који не следе Његошеву логику: „Наша религија јесте љубав, ерос, одушевљење, света и благодатна 'лудост', чежња за Божанством. Све се то налази у нама. Стицање свега тога захтев је наших душа. За многе људе, међутим, религија је борба, агонија и немир. Зато многи сматрају 'религиозне' људе за несрећнике јер виде у каквој се мизерији налазе. А и јесте тако. Јер, ако човек не схвати и не доживи дубину религије, онда религија постаје болест, и то страшна болест, тако страшна да човек губи контролу над својим поступцима и постаје безвољан и немоћан, испуњен агонијом и немиром, тако да њиме руководи зли дух. Такав човек врши метаније, плаче, виче, тобоже се смирава, а све то смирење је уствари сатанско дејство. Неки такви људи доживљавају религију као неку врсту пакла. У цркви метанишу, крсте се, говоре: 'Ми смо грешни и недостојни', а чим изиђу из цркве, почињу да псују и хуле на светињу ако их неко макар мало увреди. Потпуно је очевидно да је на делу демон“. Чему се надаш? - питао би Његош. У овом животу си поставио темеље за будући. Само те љубав или мржња одређује за будуће. Као и за овдашње. Нема никаквих мистика или јуридизама. Јеванђеље на делу. То си што си. Гледај у своју душу. Мрзиш? Желиш зло брату? Чему да се онда надаш? Знамо пак из записа капетана Орешковића да је Његош био „бистар, ведар... владика с друге стране показује својства каква поседују само племенити људи: није егоиста, дарежљив је, праведан, добар и љубазан према свакоме па и према ономе црногорцу који му није ни најмање наклоњен. Начин којим је он поступио према неким својим непријатељима показује његову великодушност и племенитост“. Није допустио да га загаде нискости других. Није такође допуштао да га формализам опхрве, тако да је ишао на живце „праведницима“, јер није носио монашке хаљине, а служио је с мене на уштап. Друга јеванђелска слика: „Неки су ме совјетовали да очи на женски пол не окрећем, а човјек не може и са самртнога одра да очи не баци на красно створеније“. Када бисмо чули овакву изјаву од неког од наших владика? Они су савршени, фини, свети, њима овако скарадна изјава не би могла пасти на памет. Изјава која експлицира еротичко гледање на женски пол. Чак и са смртног одра. Јер Ерос и Танатос су нужно преплетени. Жељу нам је Бог уткао у природу заповедивши: Рађајте се и множите! Зато ми опажамо лепоту. Нажалост, намножили су се манихејци у нас. Тако да ми долазе младићи на исповест или младице, па кажу како су приметили неку лепу особу на улици и осећају се грешно. Ја им кажем да би грех био да нису приметили лепоту. Били би болесни. И не постоји бестрасно примећивање, како излази и из Његошеве реченице. Калуђерско лицемерје о бестрасном примећивању је порекнуто Писмом. На вишу разину је прича подигнута са епизодом о курви која пере ноге Исусу. Лк 7, 37-39: И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом. А кад виде фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грешница. Многи резонују са фарисејем, не са Његошем и Исусом. Љубав која је везана са еросом је овде валоризована. Она обележава човека. Она је оно суштинско. Исус (44-47) окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса. Целива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста целивати ми ноге. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге. Зато ти кажем: Опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала. Иако курва, она је имала душу! И радила је свој посао са љубављу. Она је припремила Исуса као своју муштерију. Курве су у то доба прале ноге муштеријама и помазивале их мирисима. Она је урадила оно што је најбоље знала. Боље рећи, једино што је знала. Јер је овом клијенту, у коме је препознала Месију, узела да сузама опере ноге и очисти косом, а не неким убрусом. Слика Аврама који Тројици пере ноге. Лукина прича о љубави и милосрђу Божијем. Јахве ће се жалити на курварлук свог народа, Израиља. И онда ће повлачити неке ненормалне потезе. Јеремији ће рећи да се не жени, јер нема смисла правити децу која ће помрети или бити робови. Пророку Осији, омиљеном пророку Исусовом, ће наредити да се ожени курвом јер се и Израиљ прокурвао. И сам Исус је из курварства: Рава и Тамара. Иако нестручњак за Писма, владика Раде је итекако имао осећај за смисо истих. Јер Писма су код људске душе, тако да и онај ко их не зна напамет, зна их по себи. Писма су за овога века, а човек је за вечност. Зато се Владика добро кладио кад је своје наде полагао у племенитост своје душе која је печат Оца небескога. Зоран Ђуровић Рим, 31.05.2017
  10. 19 likes
    Сваки Председников потез је на добробит грађана Србије! Још је много изазова пред нама и још доста тога је преостало да да се уради, али већ за две - две и по године живећемо боље од већине земаља ЕУ
  11. 18 likes
    Овај тип као да је лик из неког Вучићевог говора. Ок, разумем, треба радити, тешко је време, не може да се бира посао и реално има и много горих радних места, али падати у депресију што људи не скачу од еуфорије што имају прилику да раде 6 дана недељно за 30000 , у Београду... несхватљиво.
  12. 18 likes
  13. 18 likes
    Znači "vaša vjera" je protestantsko čitanje Svetog Pisma? Nisam znao. Džaba sila tumačenja (čemu onda tumačenja ako svaka baba može čitati bukvalno i to je to?), kome su sveti Oci pisali tumačenja? Sebi? Za referentne bodove po Bolonji da dobiju reizbore na fakultetima? Ili bili dokoni? Čemu čitava nauka erminevtika? Čemu onda uopšte i pravoslavni bogoslovski fakulteti kad je sve tako doslovno? Divovi, zmajevi, ludilo...Kao iz najboljih holivudskih filmova? To nije vjera, to je druže psihoza. Očigledno nismo iste vjere, budući da je Hristos LIČNO POSVJEDOČIO da govori u metaforama. Pametnom dosta.
  14. 17 likes
  15. 16 likes
    Ко верује у Христа васкрслог мој је брат. Све остало Он боље зна од мене. Што се греха тиче, имам превише својих да би се бавио туђим. Ако смо поштени, мислим да би мало ко имао храбрости овако да заузме став упркос свему као брадер Миљан. Већина нас би се соучена са том дилемом вероватно одрекла хришћанства. То је стварно за поштовање. Тежак је то пут. Зато би требало да не осуђујемо. Ко зна шта све још има у многима од нас што кријемо и немамо храбрости да признамо. Ко је од вас без греха... Sent from my iPad using Tapatalk
  16. 16 likes
    Инспирисано другом темом, да се не би расправљали, боље да покушам да разјасним свој став. Човек је свакако емотивно биће, у смислу да има емоције, али није "састављен (само) од емоција". Емоције су само један део који има своје место и улогу. Јесте важан, али није најважнији. Утиче на доста тога, али не дефинише ко смо и наш однос према свету. Само помаже или штети, зависно од тога како их користимо. Овде се већ види разлика у ставу који примећујем код многих људи који сматрају да су емоције оно што их чини особом која јесу. Они осећања виде као "дефиницију" - "осећам се тако, зато радим то и то". Емоције су им апсолут, не доводе се у питање. Једноставно су ту као "виша сила" коју је немогуће контролисати, већ јој се треба прилагодити. А написах изнад да емоције - по мом мишљењу - треба користити. Шта то значи? То значи увежбати себе довољно да "одвојиш" своју свест, разум, од емотивног и инстинктивног дела личности. Кључ је научити да се не реагује на "прву лопту". Кад се нека емоција појави, не кренути одмах за њом, него је пустити и посматрати са стране. Не потискивати, али истовремено не дозволити да те обузме. Неко те изнервира, ОК. Приметиш да ти се узбуркало у грудима, љут си. Али не дозвлиш да те то обузме и управља твојим поступцима. Јер разумно си биће, твојим поступцима треба да управља ум. Наљутио сам се, али нећу да поступим по "осећају", него по ономе што мислим да је добро. То исто значи, очигледно, да емоцијама не треба придавати превелики значај. Оне су само "сигнали" који нам нешто говоре, али их треба интерпретирати правилно. Некад су и погрешни. Јер емоције долазе из несвесног дела наше личности на који нажалост премало обраћамо пажњу и не практикујемо "менталну хигијену" па се ту нађе све и свашта што би требало и што не би. Даље, у неком свом свакодневном самонализирању посматрам личност на три нивоа: 1. Физиологија 2. Психологија 3. Филозофија Први ниво је телесни. Ту спада шта једеш, колико си активан, одморан, уредан итд. Делује банално, али одатле долази доста ствари које обично зовемо "емоције". Често сам "нерасположен" зато што сам јео нешто безвезе или превише или нисам био довољно активан у току дана, нисам се одморио довољно или једноставно треба да одем под туш. Ако си тога свестан, препознаш "емоцију" онда је обично веома лако решити проблем. Многи људи који имају проблема са "емоцијама" једноставно само треба да промене исхрану, буду активнији или мало уредније живе. Други део је психологија, где спадају навике - пре свега "менталне". Подсвест стално ради, као неки неуморни компјутер који избацује случајне слике на екран. То утиче на наш ум и расположење. Али исто тако, што изгледа многи занемарују, наш ум утиче на подсвест. Ствар је само што се то не дешава одједном, него захтева мало дисциплине. Да би "променио програм" који иде на том ТВ каналу мораш мало да се потрудиш, не постоји даљински "на дугме". Прво треба обратити пажњу какав се "програм" врти - али пустити га, не можеш да га "зауставиш" - само буди свестан. Онда му "подметнеш" друге ствари који ти хоћеш. Нпр. ако ти се стално врти незадовољство животом, направи план да сваког дана изјутра и увече седнеш и напишеш на папир шта ти је све добро и лепо у животу. И мало размислиш о томе, освежиш лепе емоције на нешто чиме си задовољан. Трећи део је филозофија, тј. вредности и ставови које си из њих логички развио. То је мапа коју користиш да управљаш животом, јер прави пут на свакој раскрсници у ствари не знаш. Мораш да га одредиш на основу неких генералних принципа. Хоћеш ли преузети неки ризик или нећеш? Мислим да такве одлуке не би требало да се доносе "по осећају", већ на основу животне филозофије. Онда како год испадне си задовољан јер знаш да си поступио у складу са својим уверењима. Имаш оно што се обично зове "интегритет". Човек који нема кохерентну филозофију је стално у конфузији - "да ли сам урадио добро или нисам..." Стално збуњен и несигуран. Ето за почетак.
  17. 16 likes
  18. 16 likes
    Не знам само што је ово уопште битно Србија је Вучићева прћија и он овде одлучује о апсолутно свему. Да ли је премијер Брнабићка, Дачић или Мики Маус је потпуно свеједно. Причаће и радиће шта јој се каже.
  19. 16 likes
    Подај све што имаш Поукама за хостинг и велика ће бити твоја плата на виртуелним небесима!
  20. 16 likes
    Брате ако ти ја то морам објашњавати онда ништа ни од мене ни од тебе. Али јасно ми зашто питаш. Ова истина о којој говоримо у православљу се прима и стиче благодаћу и њом узраста. О њој можемо да умујемо али је не можемо примити другачије до исто онако како су је примили и апостоли на Педесетницу.
  21. 16 likes
    Crvenkapa mada po godinama mi vise lezi uloga bake.
  22. 16 likes
    Редакција Поука нема никакве везе са мном. Ја сам слободни уметник. То што помажем Поукама је само на добровољној бази. Зато ја немам никаквог проблема што ми је текст скинут. Ја нисам у уредништву и став који сам изнео није став редакције. То треба свима да буде јасно. Оно што је симптоматично је што смо у неким вуненим временима... Људи се самоцензуришу. То је знак да је дошло до лудила мозга. Да је атмосфера отрована. Ја сам ударио по једној основи, а наиме да се бије по пешадији а генерали бране, и да се не објашњава мотив. Патријарх је поскидао попове, а Максима није послао за Гњилане, а црква има вапијућу потребу за једним способним владиком тамо! Није чак био ни удар на ТЕ, што би неупућени могли помислити. Није анатемисан Дарвин. Онда се ни казна не разуме. Саборски текст је био помирљивог тона, а онда узеше да им познају фамилију! Не ради се тако! Тако су радили католици кроз Свету инквизицију. А ми да не заостанемо... Ја немам никаквих симпатија према Максиму из Америке, јер је он потписао акт да ја не могу да предајем на БФ, и моја апологија се никако не може узети као неки акт мотивисан приватним разлозима. Још мање бих могао да браним Перишића. Но, овде је реч о антицрквеном поступању, тако да не могу да ћутим, иако су оптужени моји непријатељи. Ја сам хришћанин човек и поштујем ону што нам нареди Господ: Волите непријатеље своје! У овом поступању од стране патријатрха нема ничег хришћанског. Када је палио свеће у синагоги, то је био хришћански гест и бранио сам га од борбаша за неверу. Овде је посреди промашај. Не ради се овако са сабраћом. Не подржавам ни апел професора, али од тога никад не бих правио случај. Не би било лоше да Поуке врате текст. Можда би то био знак да ипак у Цркви могу да се чују и дисонантне ствари...
  23. 16 likes
  24. 16 likes
    Недостаје само музика из оних дебилних кинеских играчака...
  25. 16 likes
    Да додам као "тривиу"... Приметили сте сигурно на аеродромима, када кроз зграду терминала прође посада (капетан, копилот, инжењер, персер/ка и стјуарти/десе) на путу ка авиону, да без обзира (најчешће) на маршруту, тј. дужину лета, сви носе са собом неке торбе(тине), а један баја богме и две. Често можда помислите шта ли носају толике торбетине, када се свакако (најкасније прекосутра-где год да иду) враћају? Шта ће им толико гаћа и кошуља Е па та највећа торба је управо "Џепсенова" торба, названа тако по чувеној компанији која већ више деценија на глобалном нивоу "снабдева" све летаче (и на дневном нивоу ажурира) све могуће мапе, карте, инструкције аеродрома и локалне податке о сваком летелишту и још много много тога. Без обзира на развој технологија, постојање "Џи-Пи-Есова", мобилних апликација са мапама на таблетима и ајпедовима, стара добра мапа и штампана инструкција аеродрома је "мајка Мара". Тако приликом сваке индивидулане припреме, пилот/копиллот/инжењер лета-навигатор, из матичне библиотеке (своје авиокомпаније), "покупе" све могуће карте и мапе за све аеродроме и дуж читаве маршруте лета, спакују у ту торбу и понесу са собом "злу не требало" (откаже ГПС нпр или "цркне" ајпед који је "напуњен" мапама). Онда на сцену ступа стара добра "торбекања" где су мапе уредно класиране и онда мош (ако имаш горива) и тамо до оне баријере, све докле се простире наша Земља, наравно као равна плоча...
  26. 16 likes
    Док нисам завршио факултет, нисам видео колико професори, који себи дају на цени, уствари везе немају са предметом који предају. Преписују једни од других, баве се неким небулозним теоријама које везе са реланошћу немају. Био је један лик додуше који је опипао и доста праксе, код њега ниси могао да нађеш место за седење кад су предавања. Било је још пар њих који су се помало бавили праксом, али нису знали да ти пренесу ништа. Сад не могу да верујем да сам изашао са факултета са гомилом теоретског знања (које ми јесте користило и користи ми и даље, мада ни приближно у том обиму), али без имало праксе. Правници заврше факултет а да не напишу ниједну тужбу или жалбу, да не читају судске списе и тако даље. И онда имаш ситуацију да себе оправдавају тако што захебавају децу која уче код њих. Како они сами не разумеју оно чиме се баве, траже да деца уче њихове предмете без имало удубљивања, праве неке бесконачне поделе и набрајања која мораш да учиш, и на крају те оцене по томе к,олико си мазга да напамет научиш све то. Онда имаш тужиоце и судије (пошто такви ретко кад оду у адвокате) који на папиру имају све десетке, али којима пола сата мораш да објашњаваш неке елементарне ствари. Ти се чудиш јер је то теби јасно као 1+1, али они те не разумеју. И онда, ако ниси довољно упоран или безобразан, због њиховог незнања настрада човек који ти је поверио своју судбину у руке врло често. А све због полуинтелектуалаца који немају појма шта уопште предају, а још мање знају да пренесу знање које ни сами немају.
  27. 16 likes
    Православљем Обојене Утешне речи између људи. Колико мисли, делића живота, Емоција, знања, искуства, стаје у осам година? Сликамо речимо Рецитујемо тугама Етикетирамо и разобличавамо Ћутимо, вичемо, шапућемо Али и певушимо свакодневно, Некада сами, некада не. Рукујемо се, грлимо, љубимо, Осмехујемо, свађамо и беснимо, Ђачки марљиво учимо. Ето, тако некако. Невезани а повезани, Дали смо се једни другима, А свакако, сви заједно, трајемо. На многаја љета!
  28. 15 likes
    Хрватица и лезбејка која је једино радила за странце, што ће додуше и сад радити. Мада могло је и горе, типа...шиптарски хрват педер који се ноћу претвара у транџу,па оно да имамо дању председника, ноћу председницу. Замишљам је како рве са Тачијем и Харадинајем и не да наше Косово! Тако да...радујмо се! могло је и горе.
  29. 15 likes
  30. 15 likes
    Они верници који прихвате фајт на нивоу идеологије су заправо срозали своју веру на ниво идеологије и бојим се да је то Србима пријемчив ниво у посткомунистичком периоду. На истим овим идеолошким принципима су поникле многе квази ревнитељске удруге код нас и на крају показале своје право лице. Но ни леви, ни десни, ни средњи ни предњи, ни плави ни жути православци нису оперисани од овог приступа црвености и вери. Борити се са агресивним прозелитским атеизмом који злоупотребљава научне теорије у својој антирелигијској борби спуштајући се на њихов ниво је заправо пристајање да се вера третира управо онако како то ти борбени атеисти и желе, тј као још један идеологија. Црква овде треба да остане изнад, јер ако пристане да учествује у тој борби онда пристаје да је некаква идеологија. А онда брате може и на изборе за три године...
  31. 15 likes
  32. 15 likes
    Не знам ко је наместио Деду за овај безумни потез, али не разумем и зашто Максима не преместе у Гњилане? Да направимо једну петицију? Овде је очигледно на делу: Врана врани... Када је донет члан вере у коме се анатемише ТЕ па су се ови оглушили о њега? Ако су и погрешили, онда се позову и Деда им покаже из тајних патријаршијских архива да је дарвинизам осуђен као јерес, а не да их овако без суда осуде! Како дозвољава Деда Андреју Јефтићу да му проповеда у епархији? Може свима, укључујући и Максима да им забрани да проповедају. Атанасије и Амфилохије одржаше опело у његовој епархији и никоме ништа! Чекај мало... Реците ми унапред која су правила игре! Ми смо мала и неозбиљна црква. Када би Франциско могао да нам буде Герман само на 3 месеца...! Ово су озбиљне саблазни а протагонисти ових Ратова звезда ни не слуте шта су урадили. Мени је најгоре што имам пријатеље и непријатеље у оба табора. И зато кажем да се овако не чини. Ако се сете пријатељи да ме позову, објаснићу моје виђење ствари... Проблем је што је овде најмање у питању ТЕ, али због ових ратова су направили штету па су фаворизовали рат против науке, што је сасвим беспортебно и ван икакве памети. Сада ће се позивати једноумници на ову одлуку Пт као потврду протестантског креационизма. Док ми крваримо гаће просвећујући слуђени народ, онда нам улете са овом "пријатељском ватром" и побију нас као циганчиће...
  33. 15 likes
    А чиме су то повредили било какав став Цркве? Став Цркве по овом питању до сад није ни постојао, макар не јавно. Црква је ћутала о свему овоме. Са друге стране, одвојили су Цркву тим апелом од разних идиота који преко креационизма у наш народ убацују елементе протестантизма, како по учењу тако и по етици. Одвојили су вернике од, рецимо, будала попут Мирољуба Петровића и сличних опскурних ликова, и само су у суштини рекли да тиме наука треба да се бави. Свако од нас ко има проблем са ТЕ не би требало да има проблема са овим апелом, који је само рекао да се научним стварима бави наука и да се научне ствари не мењају петицијама, и то је све.
  34. 15 likes
    Neki dan pričaju dva prijatelja, jedan ateista i jedan vjernik: "Kako čoveče ti kao vernik možeš prihvatati teoriju evolucije" - "Pa prepuštam to nauci da dokaže, niti odbijam, niti prihvatam" "Hoćeš da kažeš da veruješ da je Bog stvorio svet za šest dana i istovremeno veruješ da ga je stvorio kroz višemilenijumski proces?!" - "Otprilike, da" "Pa kako to, zar to nije suludo" - "Pa nije, moje iskustvo i opit kazuju da nije na nama da fantaziramo kako je konkretno taj proces izgledao, ono što smo svedoci jeste da postoji Uzročnik i Tvorac" "Hm, mislim da te shvatam, samo što mi se čini da malo ko tako veruje. Danas je u modi potpuna isključivost u stavovima" - "Pa jeste, dobro si to primetio. Ni prava Crkva, ni prava nauka nikada nisu bile isključive, to je odlika ideologija koje truju ljude. Naš put je put otkrivanja i otkrovenja, i pre svega Put divljenja Božijem stvaranju. A sve ostalo je sektaštvo, pa svejedno da li dolazi od protestantskih fundamentalista, neokomunjara, sajentista (ovih što su savremenu nauku podložnu političkim uticajima zamenili za religiju) ili bilo koga ko ti prodaje "gotova rešenja"... "Vidiš, mislio sam da imamo potpuno različite poglede, a mi se u stvari slažemo" ... Slušao sam ovaj razgovor i pomislio: "Uopšte nije problem u naučnim ni u teološkim učenjima i teorijama, problem je jedino i isključivo u nama samima"
  35. 15 likes
    Meni nisu jasne neke stvari. Taksativno: -ovi ljudi su potpisali apel kao akademski gradjani, kao profesori beogradskog univerziteta, naucni radnici i nije tacno da su oni zagovornici teorije evolucije, ljudi zar ste toliko funkcionalno nepismeni?!??! Oni su samo rekli da je nauka domen naucnika i da ona prva peticija potpisana od strane svestenika prosto nenaucna, da niti su raspravljali o nauci niti su davali naucne argumente nego pisali peticiju eto tek tako. I samo su zamolili da se nastava biologije i udzbenika iz biologije ostavi naucnicima, a da oni licno imenom i prezimenom smatraju da se ta naucna teorija u svom domenu nauke ne kosi sa verom u Boga. Jos su pridodali da to sa verom u to da nas je Bog sve stvorio nema veze i da ako je neko naucnik i smatra da teorija evolucije objasnjava razvoj nekih bioloskih stvari ona ne zalazi u domen stvaranja coveka niti govori bukvalno majmun je jeo banane i onda odjednom posto covek i da neki sasvim legitimno mize verovati u Bozije stvaranje coveka paralelno sa naucnim konceptom te teorije. Samo su naglasili da vera i nauka nisu suprotstavljene i da svaka peticija koja pretenduje da uvodi neke teorije u udzbenike biologije kao nauke mora makar neki kredibilan naucni argument da pruzi. Sto se ljudima prividja da oni tvrde da je covek nastao kad su majmune smorile banane to meni ni malo nije jasno. Izgleda da smo bas funkcionalno nepismeni. -kaznjeni su kao svestenici iako oni nisu dali izjavu kao svestenici i parosi. Mislim hajde definitivno uprosceno, vi svi imate pislove i radna mesta i sad dođe vas gazda i kaze eto tebi otkaz zbog toga sto si pisao na poukama. Oni nisu pivredili ustav ni statut fakulteta, naucnim radnicima mora biti dozvoljeno da iskazuju svoja misljenja, oni su zaposleni pri univerzitetu u Beogradu i ako BU nije nasao za shodno da smatra da su prekrsili zakon koji regulise ponasanje profesora i asistenata tog univerziteta odakle bilo kome pravo da ih kaznjava po drugom osnovu, jer su oni paralelno i svestenici i parosi. Docicemo do toga da zaista na pravoslavnom fakultetu ukoliko zelis da budes siguran da smes da imas misljenje bolje da nisi svestenik i nemas direktne veze sa episkopima jer ces biti biven. A onda kukamo eto imamo profesore sa pbfa koji nisu liturgicari i ne poznaju parohijski zivot zato ne predaju dobro. Ovo saopstenje je prividno normalno, jer da svaki episkop uredjuje duhovni zivot Bogom poverenje eparhije, ali fakultet je clan univerziteta a ne privatno vlasnistvo spc. Fakultet da bi bio u sklopu univerziteta morao je da pokaze nezavisnost i jos gomilu kriterijuma koji svaki faks mora da dostigne da bi bio akreditovana visokoskolska ustanova i ovo je suludo da episkop uredjuje sta ce nastavni kadar da misli i saopstava. Zbog ovoga pbf moze da izgubi akreditaciju univerziteta i da se time osakate generacije ljudi koje su ga zavrsile. Zamislite situaciju da fakultet nije akreditovan, ni jedan veroucitelj ne bi mogao da radi ukoliko njegova diploma nije validna, ovo odgovara samo takvim likovima koji zele ionako tezak polozaj veronauke dodatno da oslabe. Pravoslavni bogoslovski faks nije vlasnistvo spc i ovo moze da napravi veci lom nego sto pojedini misle. Zasto su se vladike osetile prozvanim to samo oni znaju i to je steta, jer apel ovih naucnih radnika je bio pun pogodak u javnosti a nikako obrnuto, samo sto su oni to citali potpuno ostrascenim naocarima, a to ce sad njihova visocanstva tesko priznati.
  36. 15 likes
    Све сте већ рекли, да додам само своје искуство. И ја сам имао проблем с том немани, све било океј, одличњак, после добар гимназијалац, успешан спортиста, кући ствари, кхм, не баш ружичасте, али да не залазим у ту причу. Рекао бих да је главни проблем то што сам оставио да сва осећања само тињају у мени. После све пукло и отишло к врагу, баталио сам у школу да идем, бог драги није могао да ме извуче из кревета, скроз црне мисли и меланхолија, почео да пијем интензивно, све и свја. Поможе ми после садашња партнерка, Богу хвала да је имала живаца тад, увукла се игром случаја, свеже заљубила, па кад видела куда плови брод било јој жао да барем не покуша. Звоцала, звоцала, натерала ме код психијатра, и ископала негде да смо имали неки програм у земљи где можеш, кад напуниш 21 годину да полажеш матуру иако ниси радио средњу, мада у принципу то ретко ко положи, јер је тешко научити градиво са часова које ниси похађао три године, је ли. Научим то, положим, упишем факс и ту ми је промена животне средине буквално живот спасила. Укратко, ишчупасмо се, иде живот својим неким нормалним током. Има додуше, ако си у нормалном стању, склоност ка депресији и неке добре особине, сензибилност је скроз другачија, осећај за лепо (не нужно естетски) је врхунски, усреће ме мале ствари, као мирис надолазећег лета рано ујутру и пре свега, нисам циничан када је у питању живот. С годинама сам нашао и унутрашњи мир и њиме такође повратак Цркви, па ми и то помогло да додатно учврстим личност. Укратко, ако су потребни и лекови, узмите, ја сам користио годину дана, али то ти дође само као помоћ, не решење, после тога је нужно одјебати све опојне супстанце, јер ти нуде оно што не требаш - ескапизам, и на све то треба додати и редовну физичку активност, јер подиже серотонин. Трчање је кева и помогло ми да спасим главу. А кад се неко ишчупа, нека не мисли да је готово, у питању је хронично стање и кад крену мисли да лутају, одмах трчање, књига и социјализација. Ах да, има још једна последица, од веома екстравертиране особе сам постао поприлично интровертиран.
  37. 15 likes
    Нешто мало о интелектуалцима и "интелектуализму"... Прича почиње још негде тамо након доба просветитељства, кад су природне науке почеле да дају фасцинантне практичне резултате. Цео свет гледао је са дивљењем како се након хиљада година крајње беде одједном појављују машине које за један дан ураде више него човек за месец или годину, железница која их превози са једног краја земље на други брже него икада, телеграф преноси поруке у тренутку... Гледаше то филозофи који се баве истим загонеткама још од старе Грчке па им беше криво. Хтедоше и они да буду "важни", да "унапреде свет", да и они направе некакве своје "филозофске машине" које ће задивити народе. И прво им паде на памет да је "друштво" једна велика машина коју они могу да направе и организују како треба. Па ће направити огромно благостање које ће задивит сав свет. И смислише филозофи социјализам и комунизам и нацизам, направише реку крви, побише стотине милиона људи, направише два светска рата, гулаге и конц логоре. Шта више рећи... Изгину силан народ од њихове "мудрости", ал они преживеше. Трансформисаше се у данашње "интелектуалце" који углавном добро пазе да их неко не повеже са апокалипсом коју су њихове идеје направиле, али идеја се не одрекоше. И даље они мисле да је њихов посо да "уређују друштво". Да одређују људима шта у животу смеју и не смеју да раде. Пошто ништа корисно не производе, њима је најдража од свега држава. Они држави требају да смисле глупости које само интелектуалци могу да смисле и оправдају насиље над људима, а њима држава треба да их храни. И даље они важно машу кажипрстом, свима објашњавају велике тајне до којих су дошли својим генијалним умом. Који иначе никад није решио неки конкретан животни проблем. Направили су себи "универзитете" на којима сами себи дају титуле за које су сами себи дали задатке. Пењу се по лествици коју су сами за себе направили и диве се погледу одозго који су сами прогласили за "врх света". Вечити студенти. Вечита деца. Из пелена у школу. Из школе на факултет. Из факултета за катедру. Из катедре у гроб. Никад ништа урадио није. Никад ништа направио није. Само паметује другима како треба да живе јер он "најбоље зна". Који у реалном свету никад није живео. Ето, сад ми је лакше...
  38. 15 likes
    Uff, mnogo tesko pitanje. I, teska stvar, bas. Vec jedno desetak godina, patim se sa bolescu ( na momente bas teska ), i tamo negde na pocetku, posle ( pocetnog ) stanja bolesti, kada sam radio na terenu ( vozac u firmi ) i kada sam bio i po nekoliko nedelja van kuce ( tako nekoliko godina ), narocito mi je tesko padala moja bolest. Ono, van kuce, pa, zaglavis malo po malo u urgentni centar. Pa, nemas odgovarajuce uslove u stranom gradu da se oporavis i mnoge druge poteskoce. I, tako sam, malo po malo, zapao u dosta jaku depresiju. Ne bih da ulazim u preterano u detalje, ali, jednostavno u jakim napadima, ne osecas nista, ni tugu, ni bol, nego nesto mnogo vise od toga. TOTALNA propast. Neprobojni zid ( skoro fizicki ) koji te okruzuje, kao da si sam na celom svetu. Potpuno odsustvo energije i mislenog pokreta. I tako dalje ( da ne preterujemo ). Hvala dobrom Bogu, da mi je dao veru i nadu u Njega i zivot, jer, ne znam kako bi se izvukao iz tog stanja. Nazalost, ne dao Bog nikome, ako to stanje preraste u trajno, ne znam kako covek moze da se izvuce iz toga. Verovatno u tom stanju, mnogo ljudi se odluciju na poslednji korak da izvrse samoubisvo, jer, su izgubili i poslednju nadu na izlazak iz teske zivotne situacije. Verovatno postoje i neke druge psiholoske i mentalne tehnike koje mogu da pomognu takvom coveku, ali, ja iskreno ne vidim bolji i jaci nacin od vere i nade u Boga. Eto, neko moje iskustvo. Ne bih ni pricao, ali, mozda i nekom pomogne. Bar da se ne udje u depresivno stanje. Kljucno je to spreciti. Uvek postoji resenje za bilo koji zivotni problem. To treba zapamtiti . Pozdrav.
  39. 15 likes
    Ја мислим да ће бити занимљиво читати ову тему ако се иста развије. Само још недостаје неки мало оштрији коментар о данашњим женама (феминизам, либерaлизам и шта ти ја знам Vs традиционализам) и гејевима, и ето ти 40ак страница свађе, вријеђања и на крају закључавања теме
  40. 15 likes
    Bas na Spasovdan? Cudno. Na slavu grada Beograda. Krivo mi je jer su izabrali dan (kako ovi nasi muslimani vole da kazu - dan dragog nam Spasoja) da bi sto transparentnije iscenirali izazivanje teske omrazi u beogradskim muslimanima prema Srbiji i Srbima, sto ide u prilog jedino jacanja medjuverske mrznje, a kao priprema za ko zna sta...
  41. 15 likes
    Кад порастем бићу као оне, за сада су ме примиле у друштво да једемо јагоде и трешње и науче ме неким врло битним женскастим мудролијама. Данас са вама две девојке: Џуманџи и Lady Godiva придружите се девојачкој вечери 1. Да ли данас млади људи веру у Бога доживљавају као баласт који их само спутава у "слободи"? Џу: Мислим да не, тј. зависи. С једне стране има и таквих случајева (за шта одговроност сноси и ригорозност и одбацивање контекста времена у ком живимо (а зарад чувања... нечега, не знам ни ја чега)), али има и доста случајева где су млади људи фанатичнији, па и сами себе превише "вежу" зарад спасења душе. Лејди: Ја не доживљавам тако. Управо супротно, вера чини да се осећам слободном. 2. Где је нестала романтика, да ли је постала бесмислена и сувишна у овом добу риалитија и виртуалних животарења? Џу: Мислим да није. Кад се људи понашају природно, романтика се сама "изнедри" из човека. Проблем је у можда у томе што се опонаша управо фејк понашање "звезда" јер се мисли да су они "исправни, природни". Барем ми делује да је тако код млађих људи. Лејди: Романтике нема у медијима.. али је има међу људима, тамо где има и љубави. 3. Шта је за тебе романтика? Џу: Све што је аутентично и искрено, не знам. Једном је другарица писала како јој је (тадашњи дечко, сада) муж по први пут изјавио љубав следећим речима: "А, волим те, је*о те ја". Босна. Лејди: То је нежан загрљај, пољубац у чело, поглед пун љубави, када дозволи мени да платим рачун, не трчи да ми отвори врата, када стално мисли на мене и брине, али ме никада не гуши, она слатка порукица јутру, којом ми улепша дан... 4. Шта су жене добиле, а шта изгубиле у овој борби за једнакост полова? Џу: Зависи од локације, неке ништа (а можда чак и већи презир), неке и превише. У суштини, све се своди на појединца. Лејди: Имају више могућности. Могу да изаберу какав ће живот водити, то моје баке нису могле. Мислим да нису ништа изгубиле. 5. Имаш ли у некој жени узор или инспирацију? Џу: Хмм...Не. Више волим да"покупим" од свих по мало, него да имам конкретну особу на коју се угледам; на крају, Христос је циљ, алфа и омега. Лејди: То су разне жене. Зависи од ситуације.. има и неких форумашица које ме подстичу да будем боља, а да тога нису ни свесне. 6. Јеси ли хировита? Џу: Више нестрпљива да се оствари и неки малени хир. No bueno, како год да окренеш. Лејди: Веома 7. Јеси ли заљубљива? Џу: Па и нисам нешто, шта знам. Мука је интензитет, а не учесталост. Лејди: Лако је заљубити се у праву особу, само су такви јако ретки. 8. ...а нарцис? Џу: Сви који ме знају могу ово потврдити. Лејди: Oh, it's just me, myself and I Solo ride until I die Cause I got me for life 9. Инсомнију имаш због...? Џу: Overthinking. Лејди: Када сам у lose-lose ситуацији, а ја хоћу да добијем. 10. Са ким никада на кафу не би отишла? Џу: Паа, волим кафу, за људе мање-више сад... Кафа је увек сјајна идеја. Лејди: Ух, списак је дугачак. Рецимо с људимо са којима се не осећам опуштено. 11. "стих изнад свих" ...? Џу: Љубавни или библијски? Нека буде "дивно је ______", а верни фанови нека попуне по жељи. Лејди: То се мења у зависности од расположења.. нека буде овај, кад смо већ код романтике: „Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли." Песма над песмама (2;6) 12. Јагоде или трешње? Џу: Што ме мучиш оваквим питањима? Не знам, признајем. Лејди: Сад трешње, јагоде једемо већ месец дана. 13. Књига за пролећни дан? Џу: Мали принц. Лејди: Ово ми прво паде на памет, Олаф Олафсон - Одлазак у ноћ. Мада мени није баш лагано штиво, како делује. Код мене је отворила нека питања.. 14. Шта држиш под контролом? Џу: Ама баш ништа, само често трипујем. Лејди: Волим да мислим да све држим под контролом, мало сам контрол фрик, али реално ништа. Мада је та спознаја, да сам немоћна, у неку руку и опуштајуће. Трудим се и радим, а Он нека планира. 15. Шта је вредно твоје жртве? Џу: Вредно је све оно што ми је битно. Лејди: Људи које волим. 16. Позориште или биоскоп? Џу: Биоскоп, ипак сам модерниста Лејди: Можда позориште јер биоскоп мењам торентом. 17. Да ли ти се десило да ти се свиди исти дечко као и другарици? Џу: Не сећам се, да ти право рекнем. Лејди: Не, мој укус је баш специфичан. 18. како сте то решиле? 19. поставите питање једна другој Лејди: Где си Џу? Шта ти окупира мисли ових дана? 20. Кога предлажеш за следећи двоћошак Џу: Дуго ме није било, не знам... Волела бих да читам Гокуа и Ненада. (са тачком) Лејди: Наша генерација, Аурор и Ћирилко. 21. Питање за Џу...како би ти организовала упознавања и дружења у Вазнесењској цркви Не би' ја то ни организовала. Прво, мрзим одговорност, друго, не видим поенту упознавања и дружења зарад брака. Оно, хајде да радимо нешто, па ако се људи сконтају - то је то. 21. Питање за Лејди...имаш ли неки уметнички таленат, који и да ли га развијаш? Антиталенат сам за све живо. Али бих волела бих да уништавам нека платна апстрактним шврљањем, онако за моју душу. 22. Твоја порука за форумаше... Лејди: Трудите се да узрастате у љубави. Хришћанство се брани сваки дан, тако што се боримо против својих слабости. Када то схватимо и почнемо на томе да радимо, туђе мане нам неће толико сметати. Можда научимо и да волимо друге.
  42. 14 likes
    Hrvati i turizam SVAKOG ljeta Hrvatsku posjete hiljade turista iz brojnih zemalja, a tako će biti i ove godine. Iznajmljivači apartmana već unaprijed znaju što ih čeka kad vide da im je na vratima Nijemac, Poljak, Englez ili Hercegovac. Neki će to nazvati predrasudama, a neki čistom istinom. Književnica Dada Batinić na Facebooku je opisala kakva iskustva domaći imaju s turistima iz raznih država. Talijani te uvik pitaju govoriš li engleski, ali tvoj odgovor, ma kakav bio, ne razume jer engleski ne pričaju. Rečenica "Spik ingliš?" u njih se prenosi s koljena na koljeno i za nju su svi čuli. Vuču se po kući ka slina po maramici i uvik in svašta triba, obično ono što u sebe doma nemaju. Svi sve pitaju uglas i isprid tebe se posvade prije negoli odgovoriš. Kad odu, taj apartman više ne moreš nikome iznajmit jer ga triba piturat, deratizirat, a najbolje-spalit! Fale ti cijevi od vode, fali ti pepeljara...fali ti i živaca da o Talijanima uopće pišeš. Bosanci, meni najmiliji gosti, uvik u autu dovedu makar osobu više negoli auto more primit. Kako priđu granicu, nije jasno. Čin parkiraju, ispadaju vanka s osmijehon, ko da nisu putovali 5, 6, 7, 8 sati po najvećoj vrućini. Puten, kažu, stali u Jablanicu, donili ti malo pečenoga, pa u Blagaj, donili ti urmašicu, a u Metkoviću kupili marmeladu od nektarina, mislili ponit kući, ali in se sviđaš pa ti dali i to. Grle te i ljube iako se prvi put vidite. Rezervirali su apartman na sedan dana, a lovu potrošili drugi dan ujutro. Nesritni i nikakvi spremaju se kući, povest će i rođaka nazad, trevili ga jutros na plaži, doša samo na dan. Kako su ti se uvukli pod kožu, daš in pet dana gratis. Rođaku također. Oni plaču od sriće, ti jecaš. Pitaju te šta ti je, ne znaš ni sam. Otad ste najboji prijateji pa zimi, dakako, ideš u njih. Više spize izideš u tih sedan dana negoli u sebe cilu godinu. Kad se vratiš doma oni te svako malo pitaju kako si, a ti njih samo kad in misliš doć u goste. Kad o njima pričaš svome društvu, spominješ ih ka čimavice koje ti liti navrnu pa ne moš zaradit, a kad oni svojima govore o tebi, svaki njiov prijatej misli kako si super pa te zafrendava na fejsbuku. Zaključiš da si ograničen dalmatinskin mentaliteton i gadiš se sam sebi u periodu od 1.10. do 1.6. Taman i da si dobijo na lotu, prošapćeš jupi Ako je Švabo reka da će doć u subotu u 10.00 more bit autocesta zatvorena zbog bure, more mu umrit mater, ali njega eto u 10:00:00. Prema njima se ophodiš ka i oni prema tebi, službeno, ko da si doša u općinu sređivat papire. Gledate se malo ladno, malo s nerazumijevanjen, ti strepiš jel ti išta fali, a njima smeta i da ih pitaš kako su. Nakon toga ih više ne vidiš i ne čuješ. Pari da ih nema, ne troše ni vodu ni struju, jedino što svaki dan na konop obise novi šugaman. Ti poštuješ kućni red zbog njih, televiziju slušaš na 20, a ćaći zapritiš da ćeš ga ostavit u staračkome pojača li na 30. Mobitel ti ne zvoni nego drće, a taman i da si dobijo na lotu, prošapćeš jupi. Kad odu, daješ stan samo Amerikancima da se izbalansiraju energije. Amerikanci non-stop laprdaju i zvizneš na živce još na kolodvoru. Nijedne rečenice u njih nema bez najmanje dvi podštapalice i jasno ti je zašto naš čovik uspije u stranome svitu. Za Hrvatsku su prvi put čuli igrajući društvenu igru. Skupilo se njih šest pa jedan nabojo na zemljopisnoj karti di će društvo ove godine prije fakulteta. Prst mu zavatijo i susjedne zemlje no, za razliku od BiH i Srbije, Krejša je na moru. Za Neum isto nikad nisu čuli. U avionu su izguglali sve o našoj povijesti od stoljeća sedmog naovamo, vidili pošto su nan kurve i spiza i čude se da znamo šta je wi-fi. Potraš ih prije negoli ste došli do apartmana. Englezima sve naplati unaprijed jer završe u bolnici Poljaci nisu sigurni je li Makarska grad u koji su naumili ić, niti znaju kako su do tebe došli. Pitaju te svašta, ne čuju ništa. Pitaju more li se na planinu i kad je najboje ić. Rečeš da je najboje prije sunca, nikako u podne, odu u podne. Rečeš da je dućan pedeset metara livo, odu desno do izlaza iz grada. Pitaju te di je nudistička plaža, neće se tamo kupat nego da ne bi zabunon na nju nabasali. Uputiš ih nistrmo, javna plaža in je 5 minuta od kuće. Kad se vrate, pokazuju ti slike koza i pripoznaš među kozama Andriju Bakujina koji živi u Velikome brdu, deset kilometara odavde. Svaki put kad ih pogledaš glupavo se smješkaju i u sebi misliš da su tribali odsjest u kakvome centru za skrb. Porazbijaju ti pola inventara, optuže te da in prpaš po stvarima jer ne mogu nać svoj otvarač za konzerve. Zaštopaju perilicu za suđe jer teču skupa sa manistron gurnu unutra. Kad odu, malo razmišljaš o Hitleru. Englezima je sve ekselent, osin šta prezirno komentiraju ono što vide i dotaknu. Srdela je odlična, ali zar nemate fish and chips? S mladima je lakše, čuli su za Dubrovnik i Zrće pa in objasniš da si ti između. Odma će sutra tamo ili vamo, zavisno od autobusnih linija. Moraš in sve naplatit unaprid jer loču, padnu s balkona istu večer i naredne dane provedu u bolnici. Odeš jednon u posjet, poneseš kilo limuna i litar soka, Englez je još u komi, vratiš sve doma. Potrošio si, ali nije ti žaj. Francuzi zapisuju na šta će se žalit ne bi li dobili povrat novca Australci ti plate deset dana, ali kako prvu večer svrate u pivnicu tako ih narednih devet dana više ne vidiš. Dođu doma tek deseti dan, u istoj majci i istin gaćama u kojima su ih vidio i prvi dan. Panično traže pasoš, kasne na avion. Ljube ti i grle mater, itaju se na susidu s kojon ne govoriš, vidili je da zaliva isprid kuće. Dovikuju se sa prolaznicima, mašu svima. Mašeš skupa sa susjedon (profesionalci ste), a kad zamaknu za prvu okuku, njoj jebeš mater i popiješ malo vode s cukron da te ne kolpa. Za Australce se ne triba sekirat da neće stić na avion jer se još nije dogodilo da oni nemaju sriće. Uvik se potrefi da je gužva oko ukrcaja pa kasnili tri sata ili tri dana uvik stignu na vrime. Francuzi, čin su došli, zapisuju na šta će se žalit ne bi li dobili povrat novca. Odma se pogodiš da in vratiš 100 eura samo da te ne gnjave za svaku sitnicu. Za njiove pare iznajmiš apartman u tete i vratiš se kad oni odu. Česi ubace stvari u stan, nameče ceradu na auto i nema šanse da će sist za volan do kraja odmora, iako obilaze cilu Rivijeru. Znaju svaku samoposlugu u gradu, upoznati su sa besplatnin zbivanjima, kulturnin znamenitostima, bauljaju po plaži i planini....Tek kad su sve izvižitali sidnu popit kriglu pive. Ko što Čehinja voli pokazat sise, tako Čeh voli pokazat drob. Ko što se Čehinja, koristeći razvedenost obale, kriomice kresne s našin spasiocen na plaži, tako Čeh kriomice loče pivu, izgovarajući se da mora u kafić na zahod. U muškaraca i dalje dobro kotira "fudbalerka", a ženske se strižu nakratko i to tako da ne znaš jel je ostriglo ili počupalo. Da se ne misle oće li izgorit ili neće, sprže se odma prvi dan pa se među svojima fale ko je crveniji. Žaj ti je kad odu jer su razdragani i nema u njima zla. Njiova ćer ti se ionako oženi za rođaka, viđat ćete se. Motri na djecu ka bejvoć iako ne zna plivat. Hercegovac ne rezrvira ništa jer je još za vrime rata kupijo stan u Makarskoj. Kako nije od vele odanja, gleda kako bi dotra prva dva kola od mercedesa u plićak. Kad izađe iz auta sidne u najbliži kafić i pije tri deca dok žena iskrcava sve iz gepeka. Ona ita peraje, maske, dicu, suncobrane, rukavice... Polak toga dica odma meću na sebe. Kad su dica u moru, mater in sidi pod suncobranon i motri na njih ka bejvoć iako ne zna plivat. Dica deranjen nadjačavaju jet-ski egzibicije i cila plaža gleda šta ta dicu mogu. A mogu slijedeće: začepit nos rukon i stisnit usta da poplave, pa taknit glavon more. Tako nekih stotinjak puta, ali s istin žaron i povicima. Jedini način da se njih riješiš je da zovneš "pauka". Austrijanac, ka i Slovenac, ako i dođe, dođe na bicikli ili makar s auton koje vuče pet šest bicikli na krovu. Ne iđe na more nego ga vidiš na po staze kad odeš na planinu kopat kunpire. Voziš golfa tricu TDI i do vrha "Sv. Jure" je mrtva trka. Pokušavaš ga izgurat sa staze ali digne biciklu na zadnje kolo i ruvinaš auto o kamen. Dođe na vrh prvi, a od polak litra vode koje ima sa sobon, ostalo mu četiri deca. Daje tebi jer ti u autu ne radi klima. P.S. Svaka sličnost sa stvarnin osobama je slučajna. Moguće je npr. da Hercegovac nema stan nego kuću...itd. 6yka.com
  43. 14 likes
    @MoMcFirth – Da mi u CG imamo takvu fontanu, mi bi je poslali na evroviziju
  44. 14 likes
    Један човјече, да ти ја још мало испаметујем па више нећу. Види се да ти је срце на мјесту, и добра намјера, само ти је начин погрешан. Пад наталитета јесте озбиљан проблем за нацију у некој 50годишњој или 100годишњој перспективи, без обзира што опет неки овдје то тривијализују. Али га не можеш ти ријешити на неком глобалном нивоу, поготово не мјерама које предлажеш (затварање дискотека, забрана серија, не знам ти ни ја шта), чак ни када би имао власт да их спроведеш. Јер ово није проблем само Срба (мада нас највише погађа и предњачимо у томе), становништво Европе стари и будућност не припада хришћанима бијеле расе, дефинитивно. Али можеш (не конкретно ти, него свако појединачно) у свом неком микро окружењу. Раније си написао да ниси ти крив за пад наталитета (не могу сад наћи да те цитирам). Али ту гријешиш јер јеси. Јесам и ја (имам само двоје дјеце, а по неким прорачунама и троје од сваког пара је већ мало). Криви смо, свако појединачно, као индивидуе од којих је друштво (народ, нација..) састављено за све негативне појаве у том друштву (народу, нацији, небитно). Јер не можемо другом наметати ништа. Можемо само себе исправљати. Шта мислиш ко је крив за општу некултуру у друштву, рецимо што се псовка одомаћила у нашем језику? Парови и фарма? Не. У мојој кући се не гледају. Крив сам ја лично. Крив сам, јер псујем док возим дјецу у ауту, па су они то покупили од мене. Крив сам јер мојом заслугом има 3 србина више који псују. А да сам елиминисао једног човјека који псује (да сам ја престао), не би ни малци научили од мене. Мојом заслугом, 3 човјека мање који псују, ето ти огромног доприноса култури у нашем народу. Ко је крив за празне цркве недјељом? Комшија који никада не иде? Како га натјерати? Никако. Крив сам ја кад не одем. Те недјеље, када не одем, крив сам зато што су цркве пусте. А да сам отишао, и још повео своје , било би четворо људи више у цркви и цркве би, мојом заслугом биле барем мало пуније. Ко је крив за неписменост у народу? Ти, (ја, небитно) брате, кад имаш прилику да прочиташ неку добру књигу а то не урадиш. Да сада не наводим баналније примјере од ових надам се да схваташ поенту. Дакле, не можеш тамо неку 35огодишњакињу (која гања или не гања каријеру) а која се (из ко зна којих, њој знаних објективних разлога) моје удала натјерати да се уда и да роди дјецу. Шта можеш? Можеш, ако Бог да среће и здравља, са својом патртнерком (опет ако вам Бог да, јер, очигледно је да не даје свакоме. Мистерија је зашто је дао мени а неко ко милион пута више од мене заслужује није благословен на такав начин) да стекнеш (барем) једно дијете. Па кад неко види како сте срећни и благословеним можда пожели да и сам уплови у те воде. Пусти статистике. Како ћеш утицати на њих? Све ово захтијева дубљу анализу, и акције које су изван наших могућности (као појединца), од промјене свијести народа, промјене власти, промјене школског система, система вриједности.... На шта ти ту можеш утицати? Ни на шта. Али можеш на себе, тиме у добро јмјери на своју околину, а тиме (у ма како малој, али постојећој) мјери на цјелокупно друштво (народ). Ја сам Србин, и ако ја будем добар супруг и отац, Срба ће бити више. Ја сам Србин, и ако је бидем културнији и бољи према људима, Срби ће бити културнији и љубазнији народ. Ја сам Србин, и ако ја не будем гледао фарме и парове, Срби ће их мање гледати. Ја сам Србин, и ако будем православнији, Срби ће бити небескији народ. Ја сам Србин, и ако будем учио и усавршавао се, Срби ће бити мање неписмени. итд П.С. Лако је овако писати, слабо чега се придржавам у свакодневном животу
  45. 14 likes
    Помогли си ми, и психијатар, и мој парох, и Црква, и Господ. Самоубиство није долазило у обзир из три разлога : 1) то што сам хришћанка 2) то што нисам хтела да нанесем бол онима који ме воле и које волим А вољу, снагу и мотив за борбу ми је дала свест да собом дајем пример својој деци како да се боре са недаћама у животу.
  46. 14 likes
    У параклису Светог Луке Симферопољског на ВМА причешћујемо се сви редом, и ми запослени и пацијенти са клиника и гости и ко год се ту нашао на Литургији, и нико не обраћа пажњу иза кога је стао, станемо потпуно спонтано једни иза других. Немамо појма ко су ти пацијенти нити од чега су болесни нити ми је пало на памет да помислим да постоји могућност да се причешћем разболим. И не смета ми уопше ако је испред мене нека баба или деда или пацијент или не знам ко, јер он није пре мене узео ту кашику устима, он је узео за себе, ја за себе. Знам да наш дивни отац Саша Совиљ причешћује пацијенте на свим клиникама подједнако и да користи исту кашику после свих њих. И нису сви епидемиолози гадљиви на причест. Poznati epidemiolog prof. dr Bratislav Tiodorović u razgovoru za "Blic" objasnio je da se on ne seća da je imao slučaj da se neko na ovaj način razboleo. - Religiju se ne bih usudio da menjam niti komentarišem, a način pričešća je jasno definisan - istom kašikom. Postoje stvari u nauci koje se ne mogu objasniti, a to je upravo ovaj slučaj. E sad, da li je u pitanju vera ili imunitet ljudi, to ne znam - kaže poznati epidemiolog. On dodaje da je veoma važno to što je kašičica na pričešću metalna, pa su, kako objašnjava, šanse da se bakterije zdrže na njoj veoma male, što nije slučaj sa plastičnim priborom. - Ako mene pitate i ja se sutra pričešćujem, i mogu slobodno da kažem da među lekarima ima mnogo onih koji veruju. Rizik uvek postoji, kao što postoji rizik da je neko ko je bolestan u kafiću pre vas pio iz iste šolje koja nije dobro oprana - objašnjava Tiodorović. извор
  47. 14 likes
    Кад сам био у болници видео сам да поп сасвим регуларно причешћује као и у било ком храму и после службе поједе остатак причешћа. Пацијенти су били разни од туберкулозних до ракаша и срцаша итд. Поп је ено га хвала Богу здрав и дебо и богат човек.
  48. 14 likes
    У међувремену, огласио се на свом Фејсбуку и ђакон Ненад Илић, који је коментарисао претходни текст... НАПАД НА СВЕТО Јуче је Политика у свом суботњем културном додатку дала простор једном атеистичком "научнику" да у нападу на Свето Причешће покаже којим путем ће се у будућности нападати православна вера. Професор, епидемиолог, забринут је због могућег преношења заразних болести путем причешћа! Направио је мали "љубазни" уступак пракси да се у причешћу користи вино, јер алкохол није погодна подлога за микроорганизме. Међутим, пошто у вину нема довољно алкохола за потпуну дезинфекцију, он злобно предлаже 70 постотни алкохол, али би се тако причешће служило "једино отпорнима, навикнутим на црни апсинт или специјални рум бакарди, док би осталима било довољно да само лизну кашичицу"! Баш духовито. Узгред је на светогрдан начин поменуо и проблем са целивањем икона. Текст пун дубоког непознавања и презира вере (не знам да ли се декларише као "православни атеиста" или само као атеиста) завршава. "Охрабрујуће је, међутим, што се сучељавање два светоназора одвија уз међусобно уважавање, без грубих речи и вређања. Нека тако и остане." У преводу - "ја ћу вас да вређам и богохулим а ви треба да останете мирни и фини". Уместо било какве озбиљне расправе са овим ружним и неозбиљним испадом могу само забринутом професору да предочим једну незгодну чињеницу из праксе. Пошто се сви у цркви причесте, остатак Светог Причешћа употребљава ђакон или свештеник. По научној логици - свештенство би требало да буде непрекидно болесно, јер увек се може очекивати да је неко од оних који се причешћују, знао то или не у том тренутку, нечим заражен. Требало би да су свештеници непрекидно на болесничким постељама - а онда логично не би имао ко ни да служи Свету Литургију, па би сви проблеми са заразом преко причешћа једноставно - нестали! Ја, рецимо, годинама употребљавам у мојој цркви оно што остане од Светог Причешћа и потпуно је онда необјашњиво што нисам непрекидно болестан, па чак ето и врло ретко пропуштам Литургију, углавном кад сам на неком путовању. Тако сам, ето, и ја научно недоказива појава Пре неког времена имао сам намеру да напишем утопистички роман у коме ће се будући велики напад на Цркву одвијати за време нек епидемије, кад ће се забранити окупљање на Светој Литургији, а посебно - причешћивање из Једне чаше Једним. А ето упропасти ми православни атеистички епидемиолог сиже. Зато сам веома љут али грубе речи и вређање ћу без обзира на то можда овом приликом да избегнем. Ипак хтео бих да упозорим све црквене људе да на време схвате о чему се ради у сукобу неких "научника" и верујућих људи. Долазе нова времена и с њима и нови видови напада на Цркву. Црква је од овог света али, што је најважније, истовремено и није од овог света. Силе овог света то добро знају и никад се неће помирити са трајањем и деловањем Цркве у историји. А о нашим измишљеним међусобним сукобима унутар Цркве било би паметно мало размислити пред сенком која се над нас поново надвија. Ненад ИЛИЋ, ФБ
  49. 14 likes
    Прво, проблем би правио мост, односно стубови, чак и приликом визуелног слетања, јер би се налазили у правцу слетања једне од три аеродромске писте, док би за друге две, да је мост изграђен, представљао проблем јер би се налазио на курсу тзв. трећег заокрета за слетање... Ово важи за услове слетања (и полетања) у визуелном смислу, када је време тихо, видљивост добра итд., тј. практично "не требају" инструменти. У иснтрументалном слетању (и полетању) - (наглашавам слетање као најкомпликованији и најризичнији део сваког летења), поред проблематике наведене горе, могло би да дође до интерференције магнетних и електромагнетних таласа, тј. мешања истих са навигационим и радионавигационим инструментима у летелици, те уређајима на земљи, односно овим сајлама на мосту. Дакле, готово сигурно би обичан магнетни компас полудео, што и није такво зло, уколико раде електронски навигациони уређаји који помажу при инструменталном летењу.... Као што се на "скриншоту" Гугл мапе може видети, аеродром Каструп има 3 ПСС и за све три би евентуални мост изнад земље правио проблем. За слетање "у правац" 120/300, ако би се због ветра морало слетати из 120, значи долазак на прилаз са југоистока, у 300 (на северозапад), не би можда било безбедносних проблема због евентуалне висине моста и стубова, премдаје то све мног близу, али би постојала опасност да "полуди" компас нпр. Док за обе писте у правцу 40/220, сем ако није слетање из 220 у 40 (тада мост не би утицао); дакле, ако мора да се слеће из 40 у 220, нпр. у правцу за авионе из Русије, опет би сама близина моста правила "проблем" и у визуелном смислу (габарити и висина сстубова и сајли моста) и у смислу утицаја на авио-инструменте. А највећи проблем би био за летелице које долазе са Запада, а морају да уђу у тзв. школски круг и да прелете мост (да је направљен) како би направиле "трећи заокрет" за слетање. Ево само једне странице из тзв. "Инструкције" овог аеродрома из Џепсеновог навигационог "Светог Писма", где се види да круг за слетање управо "пролази" изнад "моста". (Стрелица је тачка пресека курса трећег заокрета и "моста") Дакле, к`о што је и речено у оном коментару-у питању је безбедност летења
  50. 14 likes
    Иста тема. Кад ти "ваде маст" две најбоље другарице (Цмики и биџа). [emoji4] Диван дан за вожњу бицикле по брдима, а ја возим тример по дворишту ... Шмрц... П.С. За утеху, носим бициклистичку мајицу и цвоке. Кад дуне ветар зажмурим и осећам се као да возим... [emoji41]