Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

  • александар живаљев
    александар живаљев

    Др Владимир КОЛАРИЋ: Хришћанство, фантастика и "други светови"

      У време успона епске и научне фантастике, ауторски текст, др Владимира Коларића, драматурга и књижевника, подвлачи проблем хришћанског односа према уметничком стваралаштву, као простору слободе личности која се огледа и у фантастици.

    У својим предавањима из догматике, велики хришћански теолог Јован Зизјулас, митрополит пергамски, каже отприлике следеће: рећи да је човек створен по лику (образу) Божијем значи заправо потврдити људску слободу, јер овај лик (образ) не представља ни разум ни било какво ограничење ни одређење, већ слободу. Ако је створеном, да би уопште преживело и избегло небиће, неопходно непрестано одношење ка нествореном, тако се назначење човека, и смисао самог његовог стварања, сагледава у остваривању овог јединства створеног и нествореног, које је, рекосмо, услов за живот света. Човек на ово одређење одговара на свом путу ка личности, односно кретању од образа (лика) ка подобију (прилици), где је слобода могућност створеног да се уподоби Богу, односно да уђе у јединство са њим, другим речима, речником светог Павла, могућност човека да постане Бог, Бог по благодати.

    Е сад, митрополит Јован у свом евхаристијски, дакле литургијски, заснованом богословљу управо моменте стваралаштва и слободе означава као основне за одређење човека. Значи, управо је стваралаштво, дакле слобода, а не разум, оно што човека разликује од животиње, јер, иначе, шта би га друго разликовало. Тако дакле, каже Зизјулас, животиња може да се бави чак и науком, али уметношћу не може. А стваралаштво и слобода као основне дистинктивне особине човека у односу на животињу се уједињују управо у човековој несавладивој жељи да створи свој свет, да га слободно, попут Бога (јер и он је позван да буде Бог, не заборавите) створи из небића. Друга, подједнако снажна тенденција човека, тенденција и могућност његове слободе, је да одбаци тај свет, да га негира, да га не призна, да га уништи (да, коначно је и то могуће) или да уништи себе. Јер, то је слобода. Зато слобода толико ужасава. Зато се лако предајемо свему што нам је укида, ограничава, свакој заблуди, гласини, сваком лажном пророку, свакој моди.

    Дакле, ако се не убије, или ако не убије (ех, да цео свет има један једини врат, па да га…), човеку остаје да, одбацујући овај постојећи свет, ту датост неподношљиву његовој слободи, створи свој властити, нови свет као остваривање сопствене слободе. Али и овде човека чека невоља, јер шта би без невоље: та тежња, неумрла и незатомљива, је у супротности са његовом тварношћу (материјалношћу, за оне који знају само латински), зато што човек није Бог (тек је, сетите се, позван да буде, и то не по природи, суштини, него по благодати, слободи) и не може да ствара из небића. Ограничен је датошћу, постојањем, материјом и представама које није бирао, које нису део његове слободе, него нешто затечено. Јер, он је створен, и не умире зато што је материјалан него зато што је створен. А рекли смо већ како се створеност превазилази, и од чега свет живи.

    Уметност се, тако, према митрополиту Јовану, као привилеговани начин остваривања човекове слободе, непрестано сукобљава се светом, са датошћу, а како је модерно доба легитимизовало сваковрсну свест о слободи, то се наизглед типично и најрадикалније одразило у тежњи за разбијењем датих форми. Јер уметност је слобода, дакле слобода у односу на стварност а не њено копирање или издвајање некаквог супстрата из те стварности у виду духа, лепоте, идеје, смисла или чега било, јер то је алхемија, а не слобода. Магија, окултизам, колико год естетизован, је ропство и идиотизам а не дело слободе. Магија не ствара него контролише. Кога брига за магију.

    Дакле, пут уметности је разбијање форме, авангарда, рећи ћемо. Али уметност је и комуникација, и ако укидајући форме укинемо комуникацију, нестаје и уметност. Јер шта ће нам слобода ако немамо коме да је саопштимо, да је сведочимо, да будемо у заједници.

    Ипак, уметност је имала и друге путеве у модерном добу, које митрополит не помиње, јер нема за то времена у једном предавању о, најзад, догматици. Естетицизам као негирање света кроз негирање првенства природног над вештачким – на пример Вајлдова теорија о природи која подражава уметност а не обрнуто. Или фантастика.

    Ако ишта одговара концепцији уметности као стварања света, то је, сложићете се, фантастика. Она као да је максимализација и друго име за саму људску способност имагинације и потребу за стварањем фикције као имагинативног устројства онтолошки различитог од предметне стварности, али ипак, у оваквом или онаквом односу са њом, што фикцији даје спознајни капацитет и легитимитет, а што све ово време није било без значаја у одбрани уметности као такве, од позитивиста и фундаменталиста свих врста.

    Какве то светове ствара фантастика? Били они паралелни, алтернативни, будући или једноставно „други“ они су све то у односу на овај, наш свет. Они зависе од наше концепције овог света, односно онога што ми под њим подразумевамо, и његово су тумачење. Фантастика испитује. Али да ли је то довољно, да ли је то довољно нашој слободи, или нам се као излаз и даље нуди само авангарда, или самоубиство (убиство), како рекосмо.

    Епска фантастика, како се то некада звало, у најпотпунијем смислу конституише оно што би смо могли назвати „други свет“, и она без обзира на мотивацију тог света нагиње пре свега дуализму и аналогији. Нагиње и окреће се, зато, миту и архетипу. Она тако може нешто да каже о структури створеног света и у том смислу је, када су јој „звезде наклоњене“, њено усмерење у основи космолошко.

    Усмерење и потенцијал научне фантастике је онтолошки и, ако имамо баш пуно среће, есхатолошки. Онтолошки у смислу пропитивања технологије, па у том смислу у границе људског, и простор-времена, или како год то што нас толико мучи назвали. Али њено усмерење ка будућности нуди и далеко озбиљније перспективе: јер постоје време, „век“ (еон) и вечност. Чиме би научна фантастика уопште требало да се бави осим овога, веком векова? Њен свет није „други“, него будући, и то би требало да буде велика разлика, у мери која укида чак и могућност аналогије. Али то све ако бисмо имали баш много-много среће са научном фантастиком.

    За хорор би се рекло да је његов „свет“ најпре унутрашњи, али без обзира на то, он нас излаже ономе чему нема плате, могућности да сагледамо ужас и привлачност оне „друге стране“, не – не надајте се – у смислу некакве демонологије, него друге стране човекове слободе, оне да склизне у небиће. Хорор није свет, он је ивица. Најзад – метафизика. Негирана дуалност зарад тренутка. Блесак. Ивица. Сечиво. Ваљда има нечега у томе.

    Фантастика, не само „футуристичка“, не може без будућности, ни будућност без фантастике. Погледајте, виртуелности, све нелинеарности, синхроницитети и синергизми, све нове и најновије парадигме настају управо на темељима фантастике и светова које је она створила, фантастичне имагинације, рекли бисмо. Наша жеља да избришемо екран, да уђему у слику а не да је гледамо, наш бол за брисањем разлике између субјекта и објекта, себе и света, себе и себе, најзад, све су то фантастични светови у нама, све нас то структурира и усмерава. Неки од тих светова су магијски, неки овакви или онакви, а неки припадају „веку векова“. Граница је личност. Тамо где се личност сачува, тамо крочите. Свет ће и онако да живи, јер мора да живи. Наша слобода је у томе да живимо, и ни у чему другом. У личности, а у чему иначе, је и слобода фантастике.

     

    Иван Ц. likes this


    Sign in to follow this  
    Followers 0

    Sign in to follow this  
    Followers 0


    Повратне информације корисника




    Креирај налог или се пријави да даш коментар

    Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

    Креирај налог

    Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!


    Региструј нови налог

    Пријави се

    Већ имаш налог? Пријави се овде


    Пријави се одмах