Добро дошли на Живе Речи Утехе

 Желимо Вам пријатне тренутке на највећем црквеном сајту. Да бисте добили све функције сајта и учествовали у разговорима,
молимо Вас пријавите се или направите налог ако га још немате.  

Преузмите нашу Андроид апликацију

Преузмите нашу апликацију за iPhone

Ако пишете ауторске текстове на богословске теме, песме, есеје, приче...

пошаљите нам на urednik(@)pouke.org и ми ћемо то објавити на насловној страници сајта

  • jedan čovjek
    jedan čovjek

    Визије нашег оца Јована Кронштатског

      Свети и Праведни Јован из Кронштата забиљежио је ову визију, коју је имао у јануару 1901. године:

      Послије вечерње молитве легао сам да одморим мало у својој слабо освјетљеној келији, јер сам био уморан. Изнад иконе Мајке Божије је висила моја лампа. Не више од пола сата је прошло када сам чуо меко шушкање. Неко ми додирну лијево раме, а глас ми је рекао:"Устани Божији слуго Јоване и прати вољу Божију!"

    (Иоанн Кронштадтский; 1829—1908)

       

     

    Устадох се и видјех близу прозора Старца са леденом сиједом косом, носио је црну мантију и држаше штап у руци. Погледао ме је њежно, а ја сам се преплашен једва задржао да не паднем. Моје руке и ноге су задрхтале, и хтјео сам да проговорим, али мој језик ме није слушао. Старац је тада направио знак крста изнад мене, и мир и срећа су ме ускоро обузели. Тада сам се ја сам прекрстио. Тада ми је указао на западни дио моје келије у намјери да увидим нешто. Старац је уписао на зиду следеће бројеве: 1913, 1914, 1917, 1922, 1924 и 1934.

    Одједном је зид нестао, а ја и Старац смо ходали ка зеленом пољу гдје видјех много крстова-хиљада који стоје као спомен плоче на гробљу. Били су од дрвета, глине или злата. Упитао сам старца, "Шта су ови крстови" Он тихо одговори: "Ови крстови су за оне који су патили и били убијени због вјере у Христа и за ријеч Божију, и постадоше мученици!"

    Тако смо наставили ходати. Одједном сам видио ријеку, цијелу од крви и питах Старца, "Шта је смисао ове крви? Колико је ово крви проливено?". Старац погледа около и одговори: "То је крв праведних хришћана!" Старац је потом указао на неке облаке, и видјех много лампи које горе. Почеле су да падају на земљу једна за другом, на десетине и стотине. Током њиховог спуштања су недовољно узрасле и претвориле се у пепео. Старац ми тада рече, "Погледај!" Видио сам на облаку седам горећих лампи. Ја га упитах, "Које је значење горећих лампи које су пале на земљу?" Рече он. то су цркве Божије које су пале у јерес, али ових седам лампи у облацима су седам саборних и апостолских Цркви које ће остати од краја свијета!"

    Старац ми потом указа високо у ваздуху гдје видјесмо и чусмо анђеле како пјевају, "Свети, Свети, Свети, Боже над војскама!" Тада велики број људи са свијећама у руке пожури и бијаху радост на лицима њиховим. Они су архиепископи, монаси, монахиње, групе лаика, млади па чак и дјеца и бебе. Тада упитах чудотворног старца, "Шта је смисао тих људи" он је одговорио, "То су све људи који су патили за Свету саборну, апостолску цркву, за свете иконе у рукама оних који разарају."Упитах тада силног старца дали могу да сједнем поред њих. Старац рече,"Превише је рано за тебе да страдаш, ако им се придружиш то неће бити благословено од Бога!"

    Након тога сам видио велику групу дјеце која су пострадала за Христа под Иродом и примила су круну од небеског краља. Ходали смо даље и отишли у велику цркву. Желио сам да се прекрстим, али ми је старац рекао,"Није потребно да се крстиш, јер је ово мјесто одвратности и пустоши!" Црква је била веома мрачна. На олтару је била звјезда и јеванђеље са звјездама. Свијеће направљене од катрана су гореле и пуцкетале као дрва. Пехар је стајао тамо покривен јаким смрадом. Била је просфора (свети хлеб) са звијездама. Свештеник је стајао испред олтара без црта лица, а жена је била под олтаром обучена у црвено са звијездом на уснама и вришташе и смејаше се кроз цркву: "Ја сам слободна!" Помислио сам, "О господе како грозно!"људи, као лудаци, почели да трче око олтара, вриште, звижде и тапшу рукама. Онда су почели да пјевају сексуалне пјесме. Одједном муња обасја, застрашујућа грмљавина одјече, земља је задрхтала, а црква се срушила, тако пославши жену, људе, свештеника и остале у амбис. Помослих тад "О господе, како је грозно ово, спаси нас!"

    И старац видје шта се десило као и ја, па га упитах: "Оче, реците ми, шта је смисао ове застрашујуће цркве?" Он је одговорио: "То су земаљски људи, јеретици који су напустили Свету саборну, апостолску Цркву и признали су нову измишљену цркву, коју Бог није благословио. У овој цркви они не журе, не присуствују литургији, и не примају свето причешће! "Уплашен рекох, господ је милостив према нама, а проклиње ове са смрћу!". Старац ме је прекинуо и рекао, не тугуј, само се моли! "Тад сам видјео гомилу људи од којих је сваки имао звијезду на уснама и бијану страшно исцрпљени од жеђи и ходања тамо, овамо.  Видјели су нас и викали гласно, "Свети оци, молите се за нас. Веома је тешко нама, јер ми сами не можемо. Наши очеви и мајке нас нису научили Божијем Закону. "Ми немамо ни име Христа, и нама нема мира. Ми смо одбацили Свети Дух и знак Крста!" Онда су почели да плачу.

    Ишао сам за старцем даље. "Погледај!" рече ми и показа својом руком. Видио сам планину сву од људских лешева обојених у крви. Био сам веома уплашен, и питао сам старца, "Шта је смисао тих лешева?" Он је одговорио, то су људи који су живјели монашки живот и одбијени су од стране Антихриста, а нису добили његов печат. Они су патили због вјере у Христа и вјере у Апостолску Цркву и добили су мученичку круну јер пострадаше за Христа. Моли се за ове слуге Божије!"


     

    Tsar Nicholas II of Russia. Tobolsk, 1917-1918
    Ruski Car Nikola II u Toboljsk, 1917-1918
     
     
    Без упозорења, старац се окренуо ка сјеверу и показа руком својом. Видјех Царску палату, око које су трчали пси. Дивље звијери и шкорпије су урликале и режале показујући своје зубе. И видјех цара како сједи на трону. Лице му је било блиједо и мужевно. Рецитовао је Христову молитву. Одједном је пао као мртав човјек. Његова круна је такође пала. Дивље звјери и пси су погазили помазани суверинитет Цара. Био сам уплашен и плакао сам горко тада. Старац ме ухватио за десно раме. Видио сам фигуру обавијену у бијело, био је то Цар Николај ИИ. На његовој глави је био вијенац од зеленог лишћа, а лице му је било бијело и помало крваво. Носио је златни крст око врата и тихо шапућао молитву. А онда је рекао у сузама, "Молите се за мене, оче Јоване. Реци свим православним Хришћанима да сам Цар мученик, да сам храбро умро за вјеру у Христа и Православну Цркву. Реци Светим Оцима да би требало да служе посмртну службу за мене, али знам да неће бити гроба за мене!"

    Ускоро је магла покрила све. Плакао сам горко молећи се за Цара мученика. Моје руке и ноге су дрхтале од страха. А старац рече, "Погледај!". Тада видјех гомилу људи расутих на земљи који су умрли од глади, док су понеки јели траву и растиње. Пси су прождрли тијела мртвих, и смрад је био ужасан. Помислио сам, "О господе, ти људи нису имали вјере." Уста њихова су давала само богохуљење, и зато су добили Божију казну.

    Видио сам читаву планину књига и међу књигама пузаше црви, емитовали су страшан смрад. Питао сам Старца, "Који је смисао ових књига?" Он је рекао, "Ове књиге су безбожништво и хула која ће заразити све хришћане са јеретичким учењем!" Тада је старац дотакао неке од књига, и оне изгореше у пламену. Вјетар је разбацивао пепео. У даљини сам видио цркву око које је био велики молитвени списак за покојнике. Савио сам се и желио да их прочитам, али старац рече, "ово су захтјеви за молитве мртвима које леже овдје дуги низ година, а свештеници су заборавили на њих. Они их никада неће читати, али мртви ће тражити некога да се моли за њих", упитао сам, "Па ко ће се молити за њих" Старац ми је одговорио: "Анђели ће се молити за њих!"
    Наставили смо даље, а старац је убрзао корак, тако да сам га једва пратио. "Погледај!", Рекао је он. И ја видјех много људи које прогоне демони, и туку их са вилама и кукама. Запитао сам старца, "Шта је смисао ових људи?" Он је рекао, "То су они који су се одрекли своје вјере и напустили свету саборну, апостолску Цркву да би прихватили нову Цркву. Ова група представља свештеника, монахе, монахиње и лаике коју се се одрекли завјета и брака, који се баве пићима и који се баве богохулним клеветама. Сви они имају страшна лица и ужасан смрад им долази из уста. Демони их туку и воде у страшни амбис гдје је пламен пакла. "Јако сам се уплашио. Прекрстих се и помолих:"Господе избави нас од такве судбине"

    Онда видјех групу људи, и стари и млади, сви су били застрашујуће обучени, и уздизали су велику петокраку звијезду. На сваком углу је 12 демона и у средини је био сам Сатана са застрашујућим роговима и сламеном главом. Он је испљувавао штетну пјену на људе који су плакали, "Устаните ви са печатом Антихриста!" Одједном многи демони се појавише са ужареним гвожђем и на све људе поставише печат: на уснама, изнад лаката и на њихове десне руке. Питао сам старца, "Шта ово значи" Он је одговорио: " То је знак Антихриста!" Ја се прекрстих, па након мене и сам старац се прекрсти.

    Изненада се зауставио и указао ми руком на Исток. Видио сам велики скуп људи са веселим лицима који су носили крстове и свијеће у рукама. Међу њих је стојао велики олтар бијел као снијег. На олтару је Крст и Свето Јеванђеље а поред олтара је била златна царска круна на којој је златним словима било исписано "За кратко вријеме". Патријарси, епископи, свештеници, монаси, монахиње и лаици су стајали око олтара. Сви су пјевали: "Слава Богу највећем и мир на Земљи". Од велике радости сам се прекрстио и молио Богу. Изненада старац је прекрстио небо 3 пута, и видјех планину од лешева намазаних људском крвљу и изнад њих анђеле како лете. Они су одводили на небеса душе оних убијених због Ријечи Божије, док су пјевали. "Алелуја!" Проматрајући све ово плакао сам гласно.

    Старац ме је узео за руку и забранио ми да плачем. "Оно што је угодно Богу, је то што је наш господ Исус Христос страдао и пролио своју драгоцјену крв за нас. Такви људи ће постати мученици који не прихватају печат Антихриста, и сви чија крв је проливена ће добити небеске круне". Старац се тада помоли за те слуге божије и показа на Исток и рече да се ријечи пророка Данила обистинише, "срамотна пустош". на крају, видио сам куполу Јерусалима. Изнад њега је била звијезда. У оквир цркве милиони људи, и много више њих покушавају да уђу унутра. Хтједох се прекрстити, али старац ме ухвати за руку и рече: "Овдје је срамотна пустош!"

    Тада смо ушли у Цркву, која је била пуна људи. Видјех олтар на коме су горјеле свијеће од лоја. На олтару је био краљ у црвеном са порфиром. На глави је златна круна са звијездом. Питао сам старца, "Ко је то?" Он је одговорио, "Антихрист!" Био је веома висок, са очима попут пожара, црне обрве, брада клинаста, а свирепост, лукавство и зло у страшном лицу. Био је сам на олтару и испружио је руке ка људима. Имао је канџе на рукама као оне код тигра и повикао је: "Ја сам краљ. Ја сам Бог. Ја сам Вођа. Онај ко нема мој печат ће бити стављен на смрт. "Сви људи падоше и поклонише му се, а он је кренуо да ставља печате на њиховим уснама и рукама са намјером да они приме хлеб и да не умру од глади и жеђи.

    Око Антихриста његове слуге су водиле неке људе којима су руке биле везане јер нису клањали да га обожавају. Они су рекли, "Ми смо Хришћани, и сви вјерујемо у господа нашег Исуса Христа!" Антихрист им је одмах одсјекао главе и хришћанска крв поче да тече. Дијете је тада доведено до олтара Антихристовог да му се поклони, али је храбро објавило, "Ја сам хришћанин и вјерујем у господа нашег Исуса Христа, а ти си дијете из пакла, слуга Сатанин!" "Смрт њему!" рече Антихрист. Остали који су прихватили печат Антихриста падоше и поклонише му се. Изненада хук грмљавине и одјеци хиљаду муња затреперише и почеше свијетлити. Стрелице су почеле да ударају слуге Антихриста. Тад је велики пламен стрелица обасјао стране и погодио Антихриста по сред главе. Како је одмахнуо руком, његова круна је пала и разбила се о земљу. Онда милион птица улетјеше и стадоше над слугама Антихриста.

    Осјетио сам да ме старац узима за руку. Кренули смо даље, а ја опет видјех много хришћаснке крви. Било је то када сем се сјетио ријечи Светог Јована Богослова у окњизи откровења да ће крв " бити до уздета од коња". Помислио сам: "О мој боже, спаси нас!" Тада сам видјео анђеле како лете и пјевају, " Свети, свети, свети Боже над војскама!" Старац се осврнуо и рекао, "Не жалимо, јер ће ускоро, врло ускоро, доћи крај свијета! Моли се господу. Бог је милостив према слугама својим!" Вријеме се брзо приводи своме крају. Он је показао тада руком ка Истоку, пао је на кољена и почео да се моли, па сам се ја молио са њим. Онда старац крену да се одваја од земље ка небеским висинама. Док је то радио, сјетих се да не знам његово име, па сам заплакао гласно и питах га: "Оче, како ти је име?" Он њежно одговори, " Серафим из Сарова!"

    То је оно што сам видјео, и то је оно што сам забиљежио за православце. Велико звоно изнад моје главе, и чух звук те устадох из кревета. "Боже, благослови и помози ми кроз молитве великог старца! Ти си ме просвијетлио, грешног слугу, свештеника Јована Кронштата."



    Свети Јован Кронштатски

    Izvor: http://www.pravoslavie.ru/english/104334.htm

    14 / 06 / 2017





    Повратне информације корисника


    Нема коментара за приказ.



    Креирај налог или се пријави да даш коментар

    Потребно је да будеш члан ЖРУ-а да би оставио коментар

    Креирај налог

    Пријавите се за нови налог на ЖРУ заједници. Једноставно је!


    Региструј нови налог

    Пријави се

    Већ имаш налог? Пријави се овде


    Пријави се одмах